Политика
Фото: Глас Српске
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, САРАЈЕВО - Служењем парастоса у цркви Светог великомученика Георгија у Миљевићима почело је обиљежавање 33 године од напада на колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву у којој су паравојне муслиманске снаге извршиле злочин над недужним војницима, злочин за који нико није одговарао.
Служење парастоса протекло је уз присуство великог броја грађана, чланови породица настрадалих, као и неколико припадника бивше ЈНА који су преживјели масакр у Добровољачкој улици, те званичнике Републике Српске. Сви они сагласни су да је велика срамота БиХ што овај злочин никада није добио судски епилог.
Пакао у Добровољачкој улици преживио је Миленко Перић из Лознице, који је за „Глас Српске“ на самом лицу мјеста показао гдје су га извукли из возила и како и гдје су му пуцали у ноге.
- У Добровољачкој сам рањен и заробљен. Извели су ме из возила, пуцали ми у ноге са леђа. Ми смо имали наређење да не пуцамо и да идемо у колони. Они су на нас отворили ватру, извлачили нас и убијали. Тим "браниоцима" Сарајева који данас славе, нека им служи на част - кроз сузе се сјећа Перић.
Перић је констатовао да за невину побијену младост у Добровољачкој улици нема правде.
- Чекају правосудне институције да ми помремо, али нећемо се предати јер ћемо о ономе што се десило у „Добровољачкој“ причати нашим потомцима - рекао је Перић.
Он се присјећа и свог заробљеништва.
- Онако рањен 25 дана сам провео у болници на Кошеву па потом пребачен у Централни затвор. Испред моје собе у болници нон стоп је био стражар и очито је да сам им био битан. Био сам у пратњи генерала Милутина Кукањца, војни полицајац за противтерористичка дејства. Размијењен сам 10. јуна 1992. године, задњи из колоне, а 12. јуна сам дошао кући у Лозницу. Први дани у болници били су тешки. Хтели су да ме убију, да ме закољу... Ноћу нисам спавао а дању помало, а након тога сам пребачен у Централни затвор, а тамо је тек била мука - напомиње Перић и додаје да му је сваки пут тешко када дође у Добровољачку којој су и име промијенили у „Улицу Хамдије Крешевљаковића“
Мајор у пензији и аутор књиге „Ничији војници у сарајевском паклу 1992. године“ Жељко Пантелић истакао је да је сваки долазак на ово обиљежавање из године у годину све тужнији.
- Тринаест година долазим на ову комеморацију и ништа се не дешава, нико за ове злочине не одговара. Ја сам једини старјешина са територије Србије који долази овдје, јер ми је 12 војника и колега из јединице убијено. По другој тужби из 2018. године, почело је позивање свједока, али ти свједоци морају да се превозе „оклопним“ возилима. То говори о томе колико су неки за суживот и мир. Колико имам информацију, до сада је од преко 200 свједока, саслушано само 15. Ријеч је о одуговлачењу – рекао је Пантелић, истичући да не вјерује да ће икада бити кажњени они који су направили овај злочин.
Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић нагласио је да је карактеризација напада на колону затворених возила са војницима ван борбеног распореда војно-легитимним циљем мантра коју политичко Сарајево живи 33 године.
- Живјели су је и оне најстрашније 1992. године када су побили све те младе војнике, младе људе. Ипак, снажније је наше истрајавање да не заборавимо све те људе и да пренесемо млађим генерацијама да се страшни ратни злочин десио 3. маја 1992. године у Сарајеву и да је тај злочин био окидач за све остало што је лоше било у овој земљи – нагласио је Ћосић.
Како каже, данас се више и не гаји илузија да ће овај злочин у ФБиХ бити окарактерисан као такав, као ни да ће ови процеси бити приведени крају.
Повезане вијести:
У бившој Добровољачкој улици одат помен страдалима у колони ЈНА
Злочин у Добровољачкој улици 33 године без судског епилога
Парастос убијенима у колони ЈНА: Пуцање с леђа називају одбраном
Предсједник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић рекао је да је апсурд да стотињак цивила, који долазе да положе цвијеће и прислуже свијеће, морају полицијске снаге обезбјеђивати.
- Чињеница је да ми тамо нисмо добородошли, а што се тиче задовољења правде српских жртава, никада нисам ни гајио наду да ће до ње доћи. Сценарио, који је написан прије рата је да правде за српске жртве неће бити, а тако је и прије свих ратова било. Једина правда коју можемо очекивати је Божија – рекао је Остојић.
Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић подсјетио је да су о овом злочину написане бројне књиге и публикације, те да се само правосудне институције овим злочином нису адекватно бавиле.
- МУП је 2005. године документовао овај злочин и прослиједио Тужилаштву БиХ, али 2012. године страни тужилац је обуставио истрагу. Након интервенције породица оштећених 2018. године, истрага је поново покрнута. Чекали смо 30 година да се подгине оптужница. Право питање је зашто је истрага обустављена и зашто сада, када је покрнута, нико не одговара? – рекао је он.
Повезане вијести:
ПРОВОКАЦИЈА "Зелене беретке" у Добровољачкој улици!
Додик: Злочин у Добровољачкој још један доказ ко је желио рат
Рајлић: Увреда српских жртава, још нико није пресуђен
Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац истакла је да је ријеч од једно у низу злочина који су почињени над српским народом за које нико није пресуђен.
- Оно што се породице страдалих војника и цивила питају је да ли су те жртве мање вриједне и не заслужују да за њих ико одговара. Кад све сагледамо, свјесни смо да је све ово плански одрађено, да се Срби прогласем кривим за све и то је наратив који траје од 1992. године. У прилог томе иде чињеница да под јаком полицијском пратњом идемо у Сарајево да положимо цвијеће и запалимо свијеће – рекла је Граорац.
Она истиче да будућности у БиХ нема док се све стране у минулом сукобу не почну посматрати једнако.
- Само у случају када сви признају оно што се десило, када се признају злочини над Србима, а преко 35.000 Срба је страдало, тада можемо разговарати о заједничкој будућности – јасна је она.
Помоћник министра у Ресору борачке и инвалидске заштите Републике Српске Небојша Видаковић нагласио је да на тражењу судског епилога треба истрајати.
Бошко Томић, изасланик српског члана и предсједавајуће Предсједништва БиХ, изразио жаљење што још нико није одговарао за масакр над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву.
Како каже, потребо је да се разговара о томе што се Бошњаци јуче прослављали такозвану одбрану БиХ, подсјетивши како су у Дому ЈНА убили седам људи.
- Убију их и на улици и то је одбрана? - упитао је Томић, наглашавајући да је ЈНА тада била легитимна и да је договорено повлачење војника.
Посланик у Народној скупштини Републике Српске Дарко Берјан констатовао је да је ријеч о још једном злочину над Србима за које нико није одговарао и да је то велика велика срамота.
Он је оцијенио да је још већа срамота да на помену не присуствује ниједан члан Владе Републике Српске, а функционер ПДП Љубиша Крунић је истакао да је срамота да овај, како и многи други злочини над Србима немају епилог, док су многи српски команданти процесуирани и осуђени на најтеже казне.
Повезане вијести:
Носовић: Злочин трајно свједочи о намјери Изетбеговића да се Срби затру и протјерају
У догађаје у Добровољачкој стао апсурд лажног наратива о грађанском рату у БиХ
Након парастоса у Миљевићима два аутобуса су уз полицијску пратњу отишли у федерално Сарајево како би одали почаст нападнутим и убијеним војницима.
Уз мирну шетња некадашњом Добровољачком улицом у Сарајеву, положили су цвијеће и прислужили свијеће без икаквих изјава за новинаре , задржали се двадесетак минута и вратили се у Миљевиће.
Од породица чији су најмилији побијени у колони која се мирно повлачила била је једино Гордана Гвозденовић сестра убијеног Обрада Гвозденовића. Она није била вољна да даје било какве изјаве.
Колона ЈНА нападнута је у Добровољачкој улици док се мирно повлачила из сарајева према ранијем споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем.
Нападом су руководили тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње такозване РБиХ.
Иако је за безбједност војника гарантовао тадашњи предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић, колона ЈНА је нападнута.
Политички представници институција Републике Српске већ годинама наглашавају да су главни кривци за трагичне догађаје у Добровољачкој улици чланови политичког врха тадашње такозване РБиХ, али и паравојне муслиманске јединице у Сарајеву, попут "Зелених беретки", "Патриотске лиге" и других криминалних формација.
Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, 2. и 3. маја у Сарајеву погинуло је најмање 28 припадника ЈНА.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
