Златко Николић: Мафија је увек тамо где се обрће новац

Разлика у мотивима убиства противника у криминалном бизнису нема, а средства су примерена потребама и новонасталим околностима. То, само по себи, захтева и неке "нове клинце", веште да савладају отпор противника и то како криминалаца, тако и полиције. Нове групе ће се, дакле, увек изнова формирати и "обучавати", јер је то било и остало уносан бизнис.

Рекао је то у интервју за "Глас Српске" виши научни сарадник Института за криминолошка и социолошка истраживања из Београда Златко Николић. Додао је да увијек тамо гдје се "обрће" велики новац постоји и уплив мафије у било којем виду.

Николић сматра да се и поред бројних акција у Србији још није додирнуло оно што се зове организовани криминал.

- Наводно ликвидирање организованих криминалаца у Србији је, нажалост, помешано са хапшењем професионалних криминалних група. А те две категорије нису исте - истакао је Николић. Ипак, сматра да послије елиминисања "земунског клана" у Србији нема сличне групе која би их по окрутности, жестини и бескрупулозности замијенила или наслиједила.

* ГЛАС: Кажете да је експлозија у којој је убијен рођак Небојше Јоксовића, свједока сарадника у поступку против криминалне групе одбјеглог нарко-боса Дарка Шарића, наставак онога што се недавно догодило на Дорћолу. Тада је на идентичан начин убијен Бошко Раичевић, рођак Андрије Драшковића. У чему су сличности, а у чему разлике између ова два напада? Може ли се очекивати нови наставак и нови, можда и бруталнији, обрачуни? Многи сматрају да је Србију захватила права епидемија експлозија?

НИКОЛИЋ: Постоји велика сличност у атентатима изведеним на одређене личности, јер је "печат" атентата исти: пластични експлозив, даљинско активирање и особе из истог круга "контроверзних бизнисмена", ма шта то значило. Међутим, Србију није захватила епидемија експлозија, па ће и очекивани неки нови атентати на сличне особе бити само наставак обрачуна у криминалном свету, а не у српском друштву. Стога, нема разлога за посебну бригу грађана о стању безбедности у Београду и Србији, јер су обрачуни и борба криминалних кланова за неко тржиште увек усмерени на конкуренцију, а не на грађане. Ове "контролисане експлозије" то и показују, мада у таквом "послу" може да се догоди и колатерална штета.

* ГЛАС: Према вашим ријечима, убијање из кола у покрету било је потпис "земунског клана", атентати подметањем експлозива специфични за групе из Републике Српске, а да најновија експлозија носи печат црногорског криминалног клана. Да ли је у најновијим случајевима ријеч о новим групама? У чему су сличности и разлике између обрачуна из деведесетих, протеклих деценија и оних данашњих?

НИКОЛИЋ: Ратна догађања на простору бивше СФРЈ су, нажалост, омогућила многим латентним, али и правим криминалцима, да се оспособе и обуче за употребу савремених борбених средстава, па су неки те нове вештине почели да примењују и за своје циљеве и циљеве својих "газда". Отуда појава "стручњака" за коришћење аутоматског оружја из кола у покрету, прецизно гађање циљева "зољом" или сличним средствима. Међутим, негде после завршетка тих догађања, отприлике 1995. године и надаље, ликвидације противника у криминалном свету су добиле нови облик и то у виду коришћења различитих експлозива и експлозивних направа. Убрзо се показало да су у томе "највештији" постали црногорски и криминалци из БиХ, а претпоставка је да су то људи који су у ратним догађањима били у диверзантским јединицама или контрадиверзионим службама. Шта год да је разлог, убијање бомбама се показало као сигурније за извршиоце, да нема толико колатералних жртава и да се, самим тим, смањила опасност од откривања извршилаца и наручилаца ликвидације. "Друштвена подела рада" у криминалном свету је тако постала видљивија, па се у криминалном свету прецизно зна која група и одакле је способна за извођење одређених акција: ликвидације, фалсификовања, логистику, пласман робе ма које врсте и слично. Разуме се да та стереотипија, највероватније, доводи и до погрешних претпоставки и закључака, односно, неоправданог приписивања неких злодела одређеним криминалним групама (црногорским, босанским, српским, албанским и сл.). Али, разлика у мотивима убиства противника у криминалном бизнису нема, а средства су примерена потребама и новонасталим околностима. То, само по себи, захтева и неке "нове клинце", веште да савладају отпор противника и то како криминалаца тако и полиције. Нове групе ће се, дакле, увек изнова формирати и "обучавати", јер је то било и остало уносан бизнис.

* ГЛАС: Рекли сте да свака земља има своје мафије, које су концентрисане око извора новца, што не значи да нису интернационално повезани, нарочито на овим просторима. Колико су данас повезане и на које све начине криминалне групе у региону?

НИКОЛИЋ: Распад СФРЈ није значио и распад криминалног "братства" у региону, а у Републици Српској најбоље знају о свим аферама шверцовања, крађа и препродаје свега што је било тражено у свим ентитетима. У том послу није било националних разлика и свако је радио оно што најбоље зна или може. Отуда и примат појединих криминалних група у региону за тачно одређену делатност и са тачно дефинисаним везама у земљама региона, па су оне, мање или више, огранци мафије за одређени посао у датој земљи и обрнуто. За њих нема граница и сви који у државним службама пију, једу и имају нормалне људске потребе су потенцијалне "муштерије" за обраду, било подмићивањем, уценама или ликвидацијом. Новац, новац и само новац их, према томе, увек повезује и на локалном и на интернационалном нивоу и увек тамо где се "обрће" велики новац имате и уплив мафије у било ком виду: уцене и претње потенцијалним и бољим купцима неке имовине на тендерима, обарање тендера до жељене цене, ликвидацију "тврдоглавих" и слично.

* ГЛАС: Ко је преузео примат у српском подземљу послије разбијања "земунског клана"?

НИКОЛИЋ: После елиминисања "земунског клана", који је као професионална банда само стицајем околности постао и организована криминална група, у Србији нема сличне групе која би их по окрутности, жестини и бескрупулозности заменила или наследила. Покушаји појединих професионалних банди да их наследе и копирају није успео, јер их је српска полиција успешно сузбила. Разлика између професионалних и организованих криминалаца је, према томе, битна, а стереотипно идентификовање тих двеју категорија у изјавама наших политичара, полиције и тужилаштва је лаичко и дневно-политичко. Професионалне банде, најкраће, нису повезане са државним чиновницима од нивоа општине и градских полицајаца до врха државе, а организовани криминалци без таквих веза не постоје.

* ГЛАС: Сматрате ли да по питању свједока сарадника у Србији више ништа неће бити исто. Шта ће се све промијенити и у којем смјеру?

НИКОЛИЋ: Због свега што се сведоцима сарадницима дешавало код нас и у свету, очекујем да ће многи од потенцијалних таквих сведока избећи могућност да то буду, али да ће и неки који су већ пристали на то одустати, јер на то имају право.

* ГЛАС: Изјава предсједника Србије Томислава Николића да је незадовољан извјештајима које му шаљу безбједносне службе изазвала је праву буру у Србији. Да ли су безбједносне службе на висини задатка и колико су слободне од политичких утицаја?

НИКОЛИЋ: Нисам стручњак за безбедносне службе, иако сам се у својој професионалној каријери бавио и тиме, али је чињеница да све безбедносне службе не треба и не смеју да буду ништа више осим професионалне. За сваку службу председник дате државе је институција и ту падају све симпатије и антипатије, а у противном, шефови служби чине озбиљан професионалан, дисциплински и кривични преступ нечињењем.

* ГЛАС: Сматрате ли да се упркос бројним хапшењима у Србији није ни додирнуло оно што се зове организовани криминал. Због чега су водећи босови на слободи?

НИКОЛИЋ: Наводно ликвидирање организованих криминалаца у Србији је, нажалост, помешано са хапшењем професионалних криминалних група. Али, како сам већ навео, те две категорије нису исте. Дневно-политичке потребе навеле су их да та хапшења професионалних банди представе као елиминисање организованог криминала, иако су тик поред њих стајали они за које и лаички свет зна шта све раде и чиме се служе. Моћ тих босова, разуме се није у њиховој лепоти, већ у количини новца који су давали и дају за кампање, намештене тендере и профитабилне послове. Отуда и скраћеница, позната народу као завршетак свих преговора, која гласи ИТМ, односно: "има ли ту мене".

* ГЛАС: Зашто годинама нема хапшења тајкуна, иако су њихове афере јавне тајне? Да ли је пресудна њихова политичка залеђина?

НИКОЛИЋ: Зашто нема хапшења тајкуна је сасвим видљиво и јасно из претходног одговора, а може се најкраће објаснити као "путар на глави" оних који је требало да то ураде.

Породице свједока

* ГЛАС: Шта би требало, а шта је могуће урадити када је ријеч о породици свједока сарадника?

НИКОЛИЋ: За мене је та "генетски модификована категорија сведока" апсолутно непотребна и не видим разлоге зашто би ја, или било који порески обвезник, плаћао његово издржавање и полицију која га чува. Његова породица такође, бар према америчким прописима које смо преписали, има приоритет на стамбено збрињавање, запошљавање, обданиште за децу, школарину и све друго што грађани који то плаћају немају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.