Zlatko Nikolić: Mafija je uvek tamo gde se obrće novac

Razlika u motivima ubistva protivnika u kriminalnom biznisu nema, a sredstva su primerena potrebama i novonastalim okolnostima. To, samo po sebi, zahteva i neke "nove klince", vešte da savladaju otpor protivnika i to kako kriminalaca, tako i policije. Nove grupe će se, dakle, uvek iznova formirati i "obučavati", jer je to bilo i ostalo unosan biznis.

Rekao je to u intervju za "Glas Srpske" viši naučni saradnik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja iz Beograda Zlatko Nikolić. Dodao je da uvijek tamo gdje se "obrće" veliki novac postoji i upliv mafije u bilo kojem vidu.

Nikolić smatra da se i pored brojnih akcija u Srbiji još nije dodirnulo ono što se zove organizovani kriminal.

- Navodno likvidiranje organizovanih kriminalaca u Srbiji je, nažalost, pomešano sa hapšenjem profesionalnih kriminalnih grupa. A te dve kategorije nisu iste - istakao je Nikolić. Ipak, smatra da poslije eliminisanja "zemunskog klana" u Srbiji nema slične grupe koja bi ih po okrutnosti, žestini i beskrupuloznosti zamijenila ili naslijedila.

* GLAS: Kažete da je eksplozija u kojoj je ubijen rođak Nebojše Joksovića, svjedoka saradnika u postupku protiv kriminalne grupe odbjeglog narko-bosa Darka Šarića, nastavak onoga što se nedavno dogodilo na Dorćolu. Tada je na identičan način ubijen Boško Raičević, rođak Andrije Draškovića. U čemu su sličnosti, a u čemu razlike između ova dva napada? Može li se očekivati novi nastavak i novi, možda i brutalniji, obračuni? Mnogi smatraju da je Srbiju zahvatila prava epidemija eksplozija?

NIKOLIĆ: Postoji velika sličnost u atentatima izvedenim na određene ličnosti, jer je "pečat" atentata isti: plastični eksploziv, daljinsko aktiviranje i osobe iz istog kruga "kontroverznih biznismena", ma šta to značilo. Međutim, Srbiju nije zahvatila epidemija eksplozija, pa će i očekivani neki novi atentati na slične osobe biti samo nastavak obračuna u kriminalnom svetu, a ne u srpskom društvu. Stoga, nema razloga za posebnu brigu građana o stanju bezbednosti u Beogradu i Srbiji, jer su obračuni i borba kriminalnih klanova za neko tržište uvek usmereni na konkurenciju, a ne na građane. Ove "kontrolisane eksplozije" to i pokazuju, mada u takvom "poslu" može da se dogodi i kolateralna šteta.

* GLAS: Prema vašim riječima, ubijanje iz kola u pokretu bilo je potpis "zemunskog klana", atentati podmetanjem eksploziva specifični za grupe iz Republike Srpske, a da najnovija eksplozija nosi pečat crnogorskog kriminalnog klana. Da li je u najnovijim slučajevima riječ o novim grupama? U čemu su sličnosti i razlike između obračuna iz devedesetih, proteklih decenija i onih današnjih?

NIKOLIĆ: Ratna događanja na prostoru bivše SFRJ su, nažalost, omogućila mnogim latentnim, ali i pravim kriminalcima, da se osposobe i obuče za upotrebu savremenih borbenih sredstava, pa su neki te nove veštine počeli da primenjuju i za svoje ciljeve i ciljeve svojih "gazda". Otuda pojava "stručnjaka" za korišćenje automatskog oružja iz kola u pokretu, precizno gađanje ciljeva "zoljom" ili sličnim sredstvima. Međutim, negde posle završetka tih događanja, otprilike 1995. godine i nadalje, likvidacije protivnika u kriminalnom svetu su dobile novi oblik i to u vidu korišćenja različitih eksploziva i eksplozivnih naprava. Ubrzo se pokazalo da su u tome "najveštiji" postali crnogorski i kriminalci iz BiH, a pretpostavka je da su to ljudi koji su u ratnim događanjima bili u diverzantskim jedinicama ili kontradiverzionim službama. Šta god da je razlog, ubijanje bombama se pokazalo kao sigurnije za izvršioce, da nema toliko kolateralnih žrtava i da se, samim tim, smanjila opasnost od otkrivanja izvršilaca i naručilaca likvidacije. "Društvena podela rada" u kriminalnom svetu je tako postala vidljivija, pa se u kriminalnom svetu precizno zna koja grupa i odakle je sposobna za izvođenje određenih akcija: likvidacije, falsifikovanja, logistiku, plasman robe ma koje vrste i slično. Razume se da ta stereotipija, najverovatnije, dovodi i do pogrešnih pretpostavki i zaključaka, odnosno, neopravdanog pripisivanja nekih zlodela određenim kriminalnim grupama (crnogorskim, bosanskim, srpskim, albanskim i sl.). Ali, razlika u motivima ubistva protivnika u kriminalnom biznisu nema, a sredstva su primerena potrebama i novonastalim okolnostima. To, samo po sebi, zahteva i neke "nove klince", vešte da savladaju otpor protivnika i to kako kriminalaca tako i policije. Nove grupe će se, dakle, uvek iznova formirati i "obučavati", jer je to bilo i ostalo unosan biznis.

* GLAS: Rekli ste da svaka zemlja ima svoje mafije, koje su koncentrisane oko izvora novca, što ne znači da nisu internacionalno povezani, naročito na ovim prostorima. Koliko su danas povezane i na koje sve načine kriminalne grupe u regionu?

NIKOLIĆ: Raspad SFRJ nije značio i raspad kriminalnog "bratstva" u regionu, a u Republici Srpskoj najbolje znaju o svim aferama švercovanja, krađa i preprodaje svega što je bilo traženo u svim entitetima. U tom poslu nije bilo nacionalnih razlika i svako je radio ono što najbolje zna ili može. Otuda i primat pojedinih kriminalnih grupa u regionu za tačno određenu delatnost i sa tačno definisanim vezama u zemljama regiona, pa su one, manje ili više, ogranci mafije za određeni posao u datoj zemlji i obrnuto. Za njih nema granica i svi koji u državnim službama piju, jedu i imaju normalne ljudske potrebe su potencijalne "mušterije" za obradu, bilo podmićivanjem, ucenama ili likvidacijom. Novac, novac i samo novac ih, prema tome, uvek povezuje i na lokalnom i na internacionalnom nivou i uvek tamo gde se "obrće" veliki novac imate i upliv mafije u bilo kom vidu: ucene i pretnje potencijalnim i boljim kupcima neke imovine na tenderima, obaranje tendera do željene cene, likvidaciju "tvrdoglavih" i slično.

* GLAS: Ko je preuzeo primat u srpskom podzemlju poslije razbijanja "zemunskog klana"?

NIKOLIĆ: Posle eliminisanja "zemunskog klana", koji je kao profesionalna banda samo sticajem okolnosti postao i organizovana kriminalna grupa, u Srbiji nema slične grupe koja bi ih po okrutnosti, žestini i beskrupuloznosti zamenila ili nasledila. Pokušaji pojedinih profesionalnih bandi da ih naslede i kopiraju nije uspeo, jer ih je srpska policija uspešno suzbila. Razlika između profesionalnih i organizovanih kriminalaca je, prema tome, bitna, a stereotipno identifikovanje tih dveju kategorija u izjavama naših političara, policije i tužilaštva je laičko i dnevno-političko. Profesionalne bande, najkraće, nisu povezane sa državnim činovnicima od nivoa opštine i gradskih policajaca do vrha države, a organizovani kriminalci bez takvih veza ne postoje.

* GLAS: Smatrate li da po pitanju svjedoka saradnika u Srbiji više ništa neće biti isto. Šta će se sve promijeniti i u kojem smjeru?

NIKOLIĆ: Zbog svega što se svedocima saradnicima dešavalo kod nas i u svetu, očekujem da će mnogi od potencijalnih takvih svedoka izbeći mogućnost da to budu, ali da će i neki koji su već pristali na to odustati, jer na to imaju pravo.

* GLAS: Izjava predsjednika Srbije Tomislava Nikolića da je nezadovoljan izvještajima koje mu šalju bezbjednosne službe izazvala je pravu buru u Srbiji. Da li su bezbjednosne službe na visini zadatka i koliko su slobodne od političkih uticaja?

NIKOLIĆ: Nisam stručnjak za bezbednosne službe, iako sam se u svojoj profesionalnoj karijeri bavio i time, ali je činjenica da sve bezbednosne službe ne treba i ne smeju da budu ništa više osim profesionalne. Za svaku službu predsednik date države je institucija i tu padaju sve simpatije i antipatije, a u protivnom, šefovi službi čine ozbiljan profesionalan, disciplinski i krivični prestup nečinjenjem.

* GLAS: Smatrate li da se uprkos brojnim hapšenjima u Srbiji nije ni dodirnulo ono što se zove organizovani kriminal. Zbog čega su vodeći bosovi na slobodi?

NIKOLIĆ: Navodno likvidiranje organizovanih kriminalaca u Srbiji je, nažalost, pomešano sa hapšenjem profesionalnih kriminalnih grupa. Ali, kako sam već naveo, te dve kategorije nisu iste. Dnevno-političke potrebe navele su ih da ta hapšenja profesionalnih bandi predstave kao eliminisanje organizovanog kriminala, iako su tik pored njih stajali oni za koje i laički svet zna šta sve rade i čime se služe. Moć tih bosova, razume se nije u njihovoj lepoti, već u količini novca koji su davali i daju za kampanje, nameštene tendere i profitabilne poslove. Otuda i skraćenica, poznata narodu kao završetak svih pregovora, koja glasi ITM, odnosno: "ima li tu mene".

* GLAS: Zašto godinama nema hapšenja tajkuna, iako su njihove afere javne tajne? Da li je presudna njihova politička zaleđina?

NIKOLIĆ: Zašto nema hapšenja tajkuna je sasvim vidljivo i jasno iz prethodnog odgovora, a može se najkraće objasniti kao "putar na glavi" onih koji je trebalo da to urade.

Porodice svjedoka

* GLAS: Šta bi trebalo, a šta je moguće uraditi kada je riječ o porodici svjedoka saradnika?

NIKOLIĆ: Za mene je ta "genetski modifikovana kategorija svedoka" apsolutno nepotrebna i ne vidim razloge zašto bi ja, ili bilo koji poreski obveznik, plaćao njegovo izdržavanje i policiju koja ga čuva. Njegova porodica takođe, bar prema američkim propisima koje smo prepisali, ima prioritet na stambeno zbrinjavanje, zapošljavanje, obdanište za decu, školarinu i sve drugo što građani koji to plaćaju nemaju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.