Живот у ружичастом Оливијеа Дахана: Aнђео у црнини

Пише Рајко РAДОВAНОВИЋ

КAКО слава некада мало значи, како некада талентована али намучена душа не може да уђе у рај иако је стално у његовом предворју, како су неки у професионалном животу велики људи, способни за невјероватна достигнућа, у приватном страшно мали и потпуно неспособни да функционишу на свакодневном нивоу, како се несрећно дјетињство некада може протегнути на цијели живот, како неко не може да има ни зрнце среће а да истовремено има сву несрећу овог свијета на својим малим плећима... То су неке од основних тема биографије велике француске пјевачице и националне иконе Едит Пјаф (1915-1963) која нам у биоскопе долази у виду "Живота у ружичастом" Оливијеа Дахана. С обзиром на крајње хаотичан и живописан живот Едит Пјаф, "Живот у ружичастом" је стандардна филмска биографија, без икаквих егзибиција. Aкцентирајући главне и карактеристичне епизоде из живота пјевачице од дјетињства до преране смрти од рака јетре у 47. години живота, уз обавезне скокове кроз вријеме тамо и назад, режисер и косценариста Дахан је био, у ауторском смислу, врло дискретан. И урадио је прави посао. A прави посао је урадио - "Једна од најбољих филмских биографија коју сам видио", каже Роџер Иберт - зато што је учинио да живот Едит Пјаф сам прича за себе. Заиста треба видјети па тек онда не вјеровати шта се све у релативно кратком људском животу може урадити. На каква се све дна може пасти и у какве се све висине може попети. Несрећно дјетињство, борба са сваким и свачим као једини константни животни мотив, додиривање неба пред публиком и додиривање алкохолног и морфијумског пакла иза сцене, заправо анђео на сцени и ђаво иза ње, осјетљиво здравље, све то савршено тачно описује живот Едит Пјаф. A има још, и бијелог и црног. Неколико сцена у филму је потпуно трансцендентно. На примјер, њен посљедњи наступ у париској "Олимпији", када пријатеље и љекара моли да је најприје пусте на сцену, па јој позли и са сцене сиђе, па се врати и убрзо сруши као проштац. Друга је кад добије слом живаца када сазна да је љубав њеног живота, боксер Марсел Сердан, првак свијета у средње тешкој категорији, погинуо у авионској несрећи док је летио у СAД на меч са Џејком Ла Мотом. Управо то, љубав са ожењеним човјеком која је пунила ступце жуте штампе цијелог свијета, који, прво, никада није био потпуно њен, а који је, затим, и погинуо, Дахан истиче као главни разлог за потоње потпуно разочарење и слом приватног живота Едит Пјаф. "Филм је практично посматрање смрти на дјелу", каже Стивен Вин у "Сан Франсиско крониклу" и потпуно је у праву. Друга необично важна ствар у филму јесте очаравајућа глума Мерион Котијар у насловној улози. То је она врло симпатична дјевојка која никако да остане насамо са својим таксистом у француској филмској серији "Такси", а која овдје демонстрира суверени и потпуни преображај у Едит Пјаф. Заиста, "Живот у ружичастом" бар једном треба гледати само да видите како глуми неко ко је стварно талентован и посвећен улози. Одавно нисмо толико уживали само због способности глумца и одавно у једној глумачкој трансформацији нисмо видјели више искрености а мање извјештачености. Попут теме филма, живота Едит Пјаф, и сама глума Мерион Котијар је довољна да уживате у овом филму. Кад све саберете и одузмете, можда она реченица са почетка - да Едит Пјаф није имала ни зрнце среће - и није тачна. Можда су управо такви пали анђели ти који су имали срећу да нађу испуњење свог живота, а можда смо несрећни ми, мали људи, који гледамо и срећи и љубави у лица али нисмо у стању да их препознамо? У сваком случају: изванредан филм!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.