Живи у Мостару, а никад није прешао Стари мост!

Мостар - Босна и Херцеговина држава је у којој тинејџери из Мостара никад у животу нису видјели Стари мост, прешли на другу страну обале или разговарали са својим вршњацима друге етничке припадности.

У једној од емисија ТВ серијала  "Перспектива" Радија Слободне Европе о најосјетљивијим друштвеним темама на Балкану, млади мостарски средњошколци проговорили су о својим погледима на друштвена питања у БиХ и односу према комшијама друге националности с којима дијеле свој град.

Пажњу јавности на себе највише је скренуо Анте, ученик Средње саобраћајне школе из Мостара, који иако рођен у овом граду никад у животу није прешао на другу страну обале, нити видио Стари мост.

Разлог је, тврди, што страхује да ће одмах бити препознат као Хрват и угрозити своју безбједност јер он, с друге стране, без проблема може препознати Бошњаке који се нађу на супротној обали, а који, према његовим ријечима, у односу на Хрвате имају другачију боју коже, говор, кретње и текстуру лица!

"Гледаоци су шокирани изјавама младих људи, али нико није шокиран њиховом искреношћу и храброшћу да кажу шта мисле", рекла је овим поводом Ада Соколовић, редитељ и сценариста пројекта "Перспектива".

Додала је како су млади имали толико позитивних изјава на које се мало ко осврнуо, док су се њихова мишљења нашла на мети осуда и увреда.

"То је врло непријатна ситуација за БиХ, гдје након толико година није дошло до помјерања у међународним и међуетничким односима. Незгодно је што је у питању млад човјек, да има такав степен националне фрустрације која се може објаснити као нека врста посљедице његовог одрастања", каже социолог Иван Шијаковић, који вјерује да ово није усамљен случај.

"Степен неповјерења који се развио од малих ногу још ће да се појачава касније кад одрасте, осим ако пређе на другу страну и схвати да то није тако опасно како је себи представио и маштао. Ипак, мала је вјероватноћа да такви људи могу да развију толеранцију и слободан приступ. Вјерујем да је ово ситуација у којој треба да се забрину сви који озбиљно мисле да се национални и етнички односи могу средити и поправити", поручио је Шијаковић.

Есад Бајтал, политички аналитичар и професор филозофије и социологије из Сарајева, за сарајевске медије је изјавио да, ако већ тражимо кривца за овакво стање у друштву, онда је кључно да схватимо како су "криви сви осим ове дјеце".

"Криви су родитељи и друштво у најширем могућем смислу ријечи, а то обухвата и медије, но изнад свега политику и политиканство које је увијек лоша политика", каже Бајтал, појашњавајући да дјеца имају слику која је далеко од стварности будући да немају предратно искуство које су претходне генерације имале.

Селведин Шаторовић, предсједник Самосталног синдиката основног образовања и одгоја у БиХ, сматра да, иако нажалост још постоје екстремни случајеви дискриминације у образовању, ипак то није тако изражено као раније.

"Дискриминација по националној или етничкој основи, односно подјела међу ученицима и младима уопштено на 'наше' и 'ваше', посебно је изражена у вријеме пред изборе у БиХ, а то све се дешава под утицајем политике", истакао је Шаторовић, који је навео да је утицај политике веома видљив међу младима у БиХ и да би сви, од родитеља до школе, требало да се боре против тога.

Ландека: Прича "надувана"

Зоран Ландека, директор Средње прометне школе из Мостара, сматра да је цијела прича о подјелама међу ученицима "надувана".

"Иако ову школу похађају ученици све три националности, до сада није било никаквих инцидената и ученици се стално друже. Мислим да су ти наводни случајеви дискриминације више измишљени него што су стварност", каже он.

Вијеће ученика Средње прометне школе Мостар јуче је реаговало саопштењем у којем је навело да им је жао ако је изјава било којег ученика те школе неког увриједила, те да се надају да ће њихова реакција утицати на то да се напетости смире.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.