Живадин Јовановић: Свијет се мијења у смјеру повољном за Србе

Неки фактори и у нашем суседству се данас понашају као да је још на власти Олбрајтова, специјални изасланици Клинтона и тако даље. То је промењено. Глобална оцена јесте да је свет закорачио у нову еру, а то је грађење светског поретка на основама суверене равноправности држава и народа, немешању у унутрашње послове и на принципу слободног избора путева развоја. Нема готових рецепата. Ни свет данас не хода уходаним стазама и колосецима већ тражи нова решења.

Каже то за "Глас Српске" правник и дипломата Живадин Јовановић који је био министар иностраних послова СР Југославије, а данас је предсједник и Београдског форума за свет равноправних. Јовановић упозорава да се појачавају притисци на Републику Српску који су, тврди, посљедица тежњи запада да потпуно овлада просторима Балкана. На тој листи посебно издваја Њемачку и германски фактор који сматра да "има право пречега на Балкану".

- Немачка чак улази и у одређене разлике са САД, јер сматра да имају послова на другим странама и да је тренутак да коначно оствари експанзионистичке циљеве на Балкану тако што ће поништити Српску, подржати илегалну творевину звану Косово Република и ослабити српски народ као политички фактор на Балкану - поручио је Јовановић.

ГЛАС: Због чега то видите на тај начин?

ЈОВАНОВИЋ: То су геополитички циљеви Немачке стари вековима. Познато је да је Немачка и пре Првог светског рата, те током и након рата настојала да потчини Балкан својим интересима и тако изађе на Средоземно море. Ту се суочавала са српским фактором као препреком и зато је усмерила циљеве против Срба, распарчавајући српски народ.

Немачка сматра да је неправедно кажњена у Версају 1918, да је неправедно створена Југославија као земља у којој су Срби имали важну услугу и све од тада покушава да изврши ревизију која није могла да буде извршена без разбијања српског народа као кључног политичког фактора на Балкану. То је тај основни циљ.

Погледајте само ко су били високи представници у БиХ од Дејтона, ко је данас и како је дошао. То су манифестације експанзионистичке империјалне политике Немачке. Циљ је потискивање Срба што даље од Јадрана и Средоземља. То је циљ који се некада формулише као свођење Србије на београдски пашалук. Превише има доказа за то.

Немачка је одиграла кључну улогу у разбијању Југославије, јер је то видела као разбијање српског народа и да би му се, између осталог, и осветила за поразе којима је допринео  у Првом и Другом светском рату те да би истовремено наградила Муслимане и Хрвате који су били на страни експанзионистичке Немачке. Немачка игра кључну улогу у ревидирању Дејтона, процесу укидања Српске и свођења те државотворне јединице на празну шкољку. Форму без икакве садржине.

ГЛАС: БиХ је у једној од највећих криза која је отворена правосудним процесом против предсједника Републике због непоштовања одлука Кристијана Шмита који сједи у фотељи високог представника иако за то нема адекватну резолуцију Савјета безбједности УН-а. Не признају га ни Кина ни Русија, али је ипак доста критика на политички пут који је изабрало руководство Српске. Како Вама све изгледа? Ко крши Дејтон?

ЈОВАНОВИЋ: Све оптужбе према Републици Српској и српском народу као и према руководству на челу са председником Додиком су израз замене теза. Потпуно је јасно да за дестабилизацију БиХ примарну одговорност носи Немачка. Ако је и било сумње у време Дејтона и непосредно након тога, од 1997. када је одржана седница Савета за примену мира у Бону и усвојени такозвани дејтонски принципи, је потпуно јасно да је уништавање Српске стратегија немачке владе.

Ради се о томе да је Република Српска апсолутно неприхватљива државотворна форма за ту земљу. Немачка је извршила прву ревизију Дејтонског споразума и то ону суштинску бонским принципима. Не могу такозвани бонски принципи бити старији од Дејтона и резолуције Савета безбедности Уједињених нација којима се тај споразум верификује као трајно важећи међународно правни документ, највише правне снаге.

Нема принципа, нема форми, нема високих легалних, а  камоли нелегалних представника који то могу изменити. Појачани притисци и дестабилизација БиХ су резултат нове геополитичке ситуације у Европи. Немачка, а са њима НАТО и друге европске земље оцењују да САД, са председником Трампом, имају унутрашње и спољне проблеме и да им је приоритет Далеки исток.

С друге стране, настоји се искористити заузетост Русије Украјином, виђењима да постоји вакуум који треба Немачка да попуни. Тежи ка томе да ЕУ сасвим потчини својим геополитички циљевима и за то често позива на ставове ЕУ, а то су заправо политика и интереси Немачке заоденути плаштом Уније. Користи и НАТО, али до мере рачунајући да ће добити и подршку Велике Британије и да ће САД бити мање усмерене на НАТО и Европу.

ГЛАС: Пред нама је обиљежавање 30 година од потписивања Дејтона. Ви сте, пред 25. годишњицу, рекли да је тај споразум међународни уговор, недодирљив и да захтјеви за ревизију носе могућност урушавања и враћања на стару ситуацију те да не ваља изазивати судбину и пуштати духове из боце. Да ли је то, ипак, урађено? Гледамо ли посљедице?

ЈОВАНОВИЋ: Дејтонско-париски споразум о миру у БиХ је међународно правни акт највеће правне снаге и није никакав привремени докуменат већ је, у облику у којем је потписан 1995, трајног карактера. Није остављено ни једној страни, посебно не неком спољном фактору да мења што не одговара спољнополитичким или геополитичким интересима или једној од страна потписница. Тај споразум има свој механизам контроле и верификације, има гаранте, а међу њима је и Савет безбедности УН.

Ту је и садашња Србија, као правна следбеница Југославије. Неко се прерачунао и мисли да ако губи позиције према истоку и ако је тамо постављен армирани бетон за даљу експанзију ка тој страни да може ићи на југоисток, односно да може тражити компензације на другим странама. Неко мисли да је тренутак сада да снажније и јасније испоље геополитичке амбиције и циљеве јер су кључни глобални фактори - Русија, Америка, Кина усмерени на глобална питања, а не на питање као што је Српска или Дејтонски споразум. Међутим, губи се из вида да је тај споразум део међународно-правног безбедносног система и да не може да постоји безбедност у Европи нити у свету уколико се из те грађевине, из те архитектуре извуче тако важан блок као што је дејтонско-париски споразум. Нема мира ни безбедности нема система у Европи без поштовања изворног Дејтонског споразума.

Ствари не могу да се настављају по обрасцу униполарног светског поретка који је већ у историји. Мултиполарни поредак није нешто што се очекује, већ нешто што делује као необорива и неуклоњива реалност. Трећа моја теза је да српски народ у БиХ, односно у Српској, има по повељи Уједињених нација неотуђиво право на самоопредељење. Само је питање када ће да покрене механизам за то.

Свима који то не схватају, почев од Шмита па до Сарајева, инсистирање на ревизији и брисању Српске то ће се вратити као трагични бумеранг. Треба се вратити на колосек дијалога и тражење путева који ће гарантовати доследно поштовање и примену Дејтона, а тако где је већ прекршен, гарантовати исправку у пређашње стање.

ГЛАС: Помињете право на самоопредјељење. Кад то кажу представници Српске, аутоматски бивају оптужени управо за кршење Дејтона.

ЈОВАНОВИЋ: Ја оцењујем, констатујем да српском народу у БиХ, односно у Српској по међународном праву и Повељи УН припада то неотуђиво право. Оптуживати било кога у Републици Српској да бира неконструктивни однос и политику је, понављам, замена теза.

Конструктивност разбијају фактори који теже да на рачун српског народа прошире своје интересе на Балкану. Српски народ не тежи за туђим територијама нити остваривање својих легитимних интереса на штету било ког другог народа, већ једноставно жели поштовање договора што је претпоставка стабилности, мира и напретка за све и жели да се са политичке позорнице уклоне сви они фактори који ударају у бубњеве дестабилизације или обнове сукоба.

Српски народ је опредељен за мир и развој чак и више него неки други, јер је имао далеко највеће жртве, патње и губитке од експанзионистичке политике страних фактора и од ратних агресија. Не треба заборавити да су само са немачке стране, само у протеклом веку, биле четири агресије – 1914, 1941, 1995, 1999. Ко је онда реметилачки фактор? Ко иде на туђе територије? Ко осваја? Ко другим народима намеће своју вољу, интересе и представнике? То није у вредносном систему српског народа, али јесте неких европских држава.

ГЛАС: Након посјете Милорада Додика Русији најављено је да ће та земља да тражи да се отворено о БиХ разговара у Савјету безбједности УН-а? Због чега Савјет "држи" Кристијана Шмита на позицији у БиХ и ко може да изведе БиХ из евидентног ћорсокака у који је запала?

ЈОВАНОВИЋ: Док Република Српска задржава конструктиван и принципијелан однос према Дејтонском мировном споразуму и док остаје отворена за дијалог и мирна политичка рјешења, дотле трајно рјешење зависи од стране кључних међународних фактора. То су пре свега Русија, Кина, САД, а послије њих ту су и Индија и друге земље растуће моћи. Они су тренутно преокупирани глобалним питањима и стварањем претпоставки за оквир новог светског и европског безбедносног система за изградњу нове архитектуре безбедности и сарадњи.

Док су они ангажовани на тим пословима, постоје остаци старих снага и схватања који су још на фону Клинтона, Обаме и Бајдена и никако да схвате и прихвате да је ово нова реалност, а да су сви ови већ дубоко закорачили у историју. Према томе, ја сам сигуран да ће и ово питање, питање Балкана, а тиме и Републике Српске као и Косова и Метохије, доћи пред сто глобалних фактора, представника земаља новог светског поретка.

ГЛАС: Предсједник сте и Београдског форума за свет равноправних. Какав је свијет данас?

ЈОВАНОВИЋ: Данас имамо и две нове развојне банке. Једна је везана за Брикс, а друга за шангајску организацију за сарадњу, не условљавајући никаквим политичким условима ни диктатима. Имамо и дубоку промену у платном систему где долар, као универзално средство плаћања, губи на значају и вредности, док јачају неки облици којима није неопходан долар и нека друга размишљања. Видимо и да јачају аспекти заједничке борбе за мир и безбедност, борбе против међународног тероризма.

Све то обезвређује раније институције и упућује позив и присталицама ранијег униполарног светског поретка да се прилагоде новој реалности, да више нема привилегованих ни у политичком ни финансијском ни економском смислу. Наша организација постоји 26 година и сада видимо да је тај слоган "свет равноправних" усвојен од врховних представника најмоћнијих земаља на свету. Има наде, вреди се борити и прилагођавати и све помно пратити и тражити адекватне одговоре на те промене.

Није лако ни Србији

ГЛАС: У једном моменту поменули сте и Србију као гаранта Дејтона. И та земља је у великим проблемима, али колико је данас важно да Српска и Србија, као матице српског народа, буду сложне и јединствене?

ЈОВАНОВИЋ: Сведочимо јачању јединства између Српске и Србије. Суштина је координација и уједињавање потенцијала у инфраструктури, економији, образовању, култури, међународном плану. Све то треба интензивирати и неговати на најбољи могући начин. Србија има проблема, али је и питање ко их у Европи нема. Ништа не може умањити наше потенцијале као слабљење стратешких праваца деловања, а то су још интензивније повезивање Српске и Србије и усклађивање активности на међународном плану. Не смеју се олако уступати природна и друга богатства онима који су били агресори и у којима и данас желе нестабилност наших земаља. Са много више одлучности и пажње морамо се још повезивати, ослањајући се на Русију, Кину и земље глобалног југа, уз задржавање добрих односа и добросуседства са ЕУ као и грађење још бољих односа са САД. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.