Živadin Jovanović: Svijet se mijenja u smjeru povoljnom za Srbe

Neki faktori i u našem susedstvu se danas ponašaju kao da je još na vlasti Olbrajtova, specijalni izaslanici Klintona i tako dalje. To je promenjeno. Globalna ocena jeste da je svet zakoračio u novu eru, a to je građenje svetskog poretka na osnovama suverene ravnopravnosti država i naroda, nemešanju u unutrašnje poslove i na principu slobodnog izbora puteva razvoja. Nema gotovih recepata. Ni svet danas ne hoda uhodanim stazama i kolosecima već traži nova rešenja.

Kaže to za "Glas Srpske" pravnik i diplomata Živadin Jovanović koji je bio ministar inostranih poslova SR Jugoslavije, a danas je predsjednik i Beogradskog foruma za svet ravnopravnih. Jovanović upozorava da se pojačavaju pritisci na Republiku Srpsku koji su, tvrdi, posljedica težnji zapada da potpuno ovlada prostorima Balkana. Na toj listi posebno izdvaja Njemačku i germanski faktor koji smatra da "ima pravo prečega na Balkanu".

- Nemačka čak ulazi i u određene razlike sa SAD, jer smatra da imaju poslova na drugim stranama i da je trenutak da konačno ostvari ekspanzionističke ciljeve na Balkanu tako što će poništiti Srpsku, podržati ilegalnu tvorevinu zvanu Kosovo Republika i oslabiti srpski narod kao politički faktor na Balkanu - poručio je Jovanović.

GLAS: Zbog čega to vidite na taj način?

JOVANOVIĆ: To su geopolitički ciljevi Nemačke stari vekovima. Poznato je da je Nemačka i pre Prvog svetskog rata, te tokom i nakon rata nastojala da potčini Balkan svojim interesima i tako izađe na Sredozemno more. Tu se suočavala sa srpskim faktorom kao preprekom i zato je usmerila ciljeve protiv Srba, rasparčavajući srpski narod.

Nemačka smatra da je nepravedno kažnjena u Versaju 1918, da je nepravedno stvorena Jugoslavija kao zemlja u kojoj su Srbi imali važnu uslugu i sve od tada pokušava da izvrši reviziju koja nije mogla da bude izvršena bez razbijanja srpskog naroda kao ključnog političkog faktora na Balkanu. To je taj osnovni cilj.

Pogledajte samo ko su bili visoki predstavnici u BiH od Dejtona, ko je danas i kako je došao. To su manifestacije ekspanzionističke imperijalne politike Nemačke. Cilj je potiskivanje Srba što dalje od Jadrana i Sredozemlja. To je cilj koji se nekada formuliše kao svođenje Srbije na beogradski pašaluk. Previše ima dokaza za to.

Nemačka je odigrala ključnu ulogu u razbijanju Jugoslavije, jer je to videla kao razbijanje srpskog naroda i da bi mu se, između ostalog, i osvetila za poraze kojima je doprineo  u Prvom i Drugom svetskom ratu te da bi istovremeno nagradila Muslimane i Hrvate koji su bili na strani ekspanzionističke Nemačke. Nemačka igra ključnu ulogu u revidiranju Dejtona, procesu ukidanja Srpske i svođenja te državotvorne jedinice na praznu školjku. Formu bez ikakve sadržine.

GLAS: BiH je u jednoj od najvećih kriza koja je otvorena pravosudnim procesom protiv predsjednika Republike zbog nepoštovanja odluka Kristijana Šmita koji sjedi u fotelji visokog predstavnika iako za to nema adekvatnu rezoluciju Savjeta bezbjednosti UN-a. Ne priznaju ga ni Kina ni Rusija, ali je ipak dosta kritika na politički put koji je izabralo rukovodstvo Srpske. Kako Vama sve izgleda? Ko krši Dejton?

JOVANOVIĆ: Sve optužbe prema Republici Srpskoj i srpskom narodu kao i prema rukovodstvu na čelu sa predsednikom Dodikom su izraz zamene teza. Potpuno je jasno da za destabilizaciju BiH primarnu odgovornost nosi Nemačka. Ako je i bilo sumnje u vreme Dejtona i neposredno nakon toga, od 1997. kada je održana sednica Saveta za primenu mira u Bonu i usvojeni takozvani dejtonski principi, je potpuno jasno da je uništavanje Srpske strategija nemačke vlade.

Radi se o tome da je Republika Srpska apsolutno neprihvatljiva državotvorna forma za tu zemlju. Nemačka je izvršila prvu reviziju Dejtonskog sporazuma i to onu suštinsku bonskim principima. Ne mogu takozvani bonski principi biti stariji od Dejtona i rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kojima se taj sporazum verifikuje kao trajno važeći međunarodno pravni dokument, najviše pravne snage.

Nema principa, nema formi, nema visokih legalnih, a  kamoli nelegalnih predstavnika koji to mogu izmeniti. Pojačani pritisci i destabilizacija BiH su rezultat nove geopolitičke situacije u Evropi. Nemačka, a sa njima NATO i druge evropske zemlje ocenjuju da SAD, sa predsednikom Trampom, imaju unutrašnje i spoljne probleme i da im je prioritet Daleki istok.

S druge strane, nastoji se iskoristiti zauzetost Rusije Ukrajinom, viđenjima da postoji vakuum koji treba Nemačka da popuni. Teži ka tome da EU sasvim potčini svojim geopolitički ciljevima i za to često poziva na stavove EU, a to su zapravo politika i interesi Nemačke zaodenuti plaštom Unije. Koristi i NATO, ali do mere računajući da će dobiti i podršku Velike Britanije i da će SAD biti manje usmerene na NATO i Evropu.

GLAS: Pred nama je obilježavanje 30 godina od potpisivanja Dejtona. Vi ste, pred 25. godišnjicu, rekli da je taj sporazum međunarodni ugovor, nedodirljiv i da zahtjevi za reviziju nose mogućnost urušavanja i vraćanja na staru situaciju te da ne valja izazivati sudbinu i puštati duhove iz boce. Da li je to, ipak, urađeno? Gledamo li posljedice?

JOVANOVIĆ: Dejtonsko-pariski sporazum o miru u BiH je međunarodno pravni akt najveće pravne snage i nije nikakav privremeni dokumenat već je, u obliku u kojem je potpisan 1995, trajnog karaktera. Nije ostavljeno ni jednoj strani, posebno ne nekom spoljnom faktoru da menja što ne odgovara spoljnopolitičkim ili geopolitičkim interesima ili jednoj od strana potpisnica. Taj sporazum ima svoj mehanizam kontrole i verifikacije, ima garante, a među njima je i Savet bezbednosti UN.

Tu je i sadašnja Srbija, kao pravna sledbenica Jugoslavije. Neko se preračunao i misli da ako gubi pozicije prema istoku i ako je tamo postavljen armirani beton za dalju ekspanziju ka toj strani da može ići na jugoistok, odnosno da može tražiti kompenzacije na drugim stranama. Neko misli da je trenutak sada da snažnije i jasnije ispolje geopolitičke ambicije i ciljeve jer su ključni globalni faktori - Rusija, Amerika, Kina usmereni na globalna pitanja, a ne na pitanje kao što je Srpska ili Dejtonski sporazum. Međutim, gubi se iz vida da je taj sporazum deo međunarodno-pravnog bezbednosnog sistema i da ne može da postoji bezbednost u Evropi niti u svetu ukoliko se iz te građevine, iz te arhitekture izvuče tako važan blok kao što je dejtonsko-pariski sporazum. Nema mira ni bezbednosti nema sistema u Evropi bez poštovanja izvornog Dejtonskog sporazuma.

Stvari ne mogu da se nastavljaju po obrascu unipolarnog svetskog poretka koji je već u istoriji. Multipolarni poredak nije nešto što se očekuje, već nešto što deluje kao neoboriva i neuklonjiva realnost. Treća moja teza je da srpski narod u BiH, odnosno u Srpskoj, ima po povelji Ujedinjenih nacija neotuđivo pravo na samoopredeljenje. Samo je pitanje kada će da pokrene mehanizam za to.

Svima koji to ne shvataju, počev od Šmita pa do Sarajeva, insistiranje na reviziji i brisanju Srpske to će se vratiti kao tragični bumerang. Treba se vratiti na kolosek dijaloga i traženje puteva koji će garantovati dosledno poštovanje i primenu Dejtona, a tako gde je već prekršen, garantovati ispravku u pređašnje stanje.

GLAS: Pominjete pravo na samoopredjeljenje. Kad to kažu predstavnici Srpske, automatski bivaju optuženi upravo za kršenje Dejtona.

JOVANOVIĆ: Ja ocenjujem, konstatujem da srpskom narodu u BiH, odnosno u Srpskoj po međunarodnom pravu i Povelji UN pripada to neotuđivo pravo. Optuživati bilo koga u Republici Srpskoj da bira nekonstruktivni odnos i politiku je, ponavljam, zamena teza.

Konstruktivnost razbijaju faktori koji teže da na račun srpskog naroda prošire svoje interese na Balkanu. Srpski narod ne teži za tuđim teritorijama niti ostvarivanje svojih legitimnih interesa na štetu bilo kog drugog naroda, već jednostavno želi poštovanje dogovora što je pretpostavka stabilnosti, mira i napretka za sve i želi da se sa političke pozornice uklone svi oni faktori koji udaraju u bubnjeve destabilizacije ili obnove sukoba.

Srpski narod je opredeljen za mir i razvoj čak i više nego neki drugi, jer je imao daleko najveće žrtve, patnje i gubitke od ekspanzionističke politike stranih faktora i od ratnih agresija. Ne treba zaboraviti da su samo sa nemačke strane, samo u proteklom veku, bile četiri agresije – 1914, 1941, 1995, 1999. Ko je onda remetilački faktor? Ko ide na tuđe teritorije? Ko osvaja? Ko drugim narodima nameće svoju volju, interese i predstavnike? To nije u vrednosnom sistemu srpskog naroda, ali jeste nekih evropskih država.

GLAS: Nakon posjete Milorada Dodika Rusiji najavljeno je da će ta zemlja da traži da se otvoreno o BiH razgovara u Savjetu bezbjednosti UN-a? Zbog čega Savjet "drži" Kristijana Šmita na poziciji u BiH i ko može da izvede BiH iz evidentnog ćorsokaka u koji je zapala?

JOVANOVIĆ: Dok Republika Srpska zadržava konstruktivan i principijelan odnos prema Dejtonskom mirovnom sporazumu i dok ostaje otvorena za dijalog i mirna politička rješenja, dotle trajno rješenje zavisi od strane ključnih međunarodnih faktora. To su pre svega Rusija, Kina, SAD, a poslije njih tu su i Indija i druge zemlje rastuće moći. Oni su trenutno preokupirani globalnim pitanjima i stvaranjem pretpostavki za okvir novog svetskog i evropskog bezbednosnog sistema za izgradnju nove arhitekture bezbednosti i saradnji.

Dok su oni angažovani na tim poslovima, postoje ostaci starih snaga i shvatanja koji su još na fonu Klintona, Obame i Bajdena i nikako da shvate i prihvate da je ovo nova realnost, a da su svi ovi već duboko zakoračili u istoriju. Prema tome, ja sam siguran da će i ovo pitanje, pitanje Balkana, a time i Republike Srpske kao i Kosova i Metohije, doći pred sto globalnih faktora, predstavnika zemalja novog svetskog poretka.

GLAS: Predsjednik ste i Beogradskog foruma za svet ravnopravnih. Kakav je svijet danas?

JOVANOVIĆ: Danas imamo i dve nove razvojne banke. Jedna je vezana za Briks, a druga za šangajsku organizaciju za saradnju, ne uslovljavajući nikakvim političkim uslovima ni diktatima. Imamo i duboku promenu u platnom sistemu gde dolar, kao univerzalno sredstvo plaćanja, gubi na značaju i vrednosti, dok jačaju neki oblici kojima nije neophodan dolar i neka druga razmišljanja. Vidimo i da jačaju aspekti zajedničke borbe za mir i bezbednost, borbe protiv međunarodnog terorizma.

Sve to obezvređuje ranije institucije i upućuje poziv i pristalicama ranijeg unipolarnog svetskog poretka da se prilagode novoj realnosti, da više nema privilegovanih ni u političkom ni finansijskom ni ekonomskom smislu. Naša organizacija postoji 26 godina i sada vidimo da je taj slogan "svet ravnopravnih" usvojen od vrhovnih predstavnika najmoćnijih zemalja na svetu. Ima nade, vredi se boriti i prilagođavati i sve pomno pratiti i tražiti adekvatne odgovore na te promene.

Nije lako ni Srbiji

GLAS: U jednom momentu pomenuli ste i Srbiju kao garanta Dejtona. I ta zemlja je u velikim problemima, ali koliko je danas važno da Srpska i Srbija, kao matice srpskog naroda, budu složne i jedinstvene?

JOVANOVIĆ: Svedočimo jačanju jedinstva između Srpske i Srbije. Suština je koordinacija i ujedinjavanje potencijala u infrastrukturi, ekonomiji, obrazovanju, kulturi, međunarodnom planu. Sve to treba intenzivirati i negovati na najbolji mogući način. Srbija ima problema, ali je i pitanje ko ih u Evropi nema. Ništa ne može umanjiti naše potencijale kao slabljenje strateških pravaca delovanja, a to su još intenzivnije povezivanje Srpske i Srbije i usklađivanje aktivnosti na međunarodnom planu. Ne smeju se olako ustupati prirodna i druga bogatstva onima koji su bili agresori i u kojima i danas žele nestabilnost naših zemalja. Sa mnogo više odlučnosti i pažnje moramo se još povezivati, oslanjajući se na Rusiju, Kinu i zemlje globalnog juga, uz zadržavanje dobrih odnosa i dobrosusedstva sa EU kao i građenje još boljih odnosa sa SAD. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.