Жељко Вујадиновић: Изнесене тезе немају никакве везе са науком

Излагање сарајевског историчара Смаила Чекића заслужује коментар само зато што је Чекић и директор Института за проучавање злочина против човјечности и међународног права Универзитета у Сарајеву.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" историчар Жељко Вујадиновић, професор на бањалучком Филозофском факултету, истичући да Чекићеве тезе о "Србима као геноцидним фашистима" изречене на недавно одржаном скупу у Бошњачком институту нису ништа ново. Наводи да говор мржње и прекрајање историје на овим просторима иду заједно.

* ГЛAС: Како оцјењујете Чекићеве тезе?

ВУЈAДИНОВИЋ: Тезе изнесене у том излагању немају много везе са озбиљном науком. Својевремено се чувени историчар Георгије Острогорски питао треба ли трошити вријеме на коментарисање лоших текстова. И данас себи морамо постављати то питање. Читање и тумачење разних несувислости је својеврсно жртвовање за науку. Овдје се не ради само о научном, већ и о интелектуалном па и моралном промашају.

* ГЛAС: Колико је у изнесеним тезама заступљен говор мржње, а колико прекрајање историје?

ВУЈAДИНОВИЋ: Прије бих рекао да на овим просторима говор мржње и прекрајање историје иду заједно. Да се разумијемо, изнесене тезе нису нове, нису откриће господина Чекића. Неке од њих налазимо чак и у иступањима извјесних публициста у Србији. Будући далеко од озбиљне науке, ти ангажмани су краткорочни. Више су естрадног карактера. С друге стране, што је можда парадоксално, сваки коментар нечијих наступа негативног профила историчару намеће обавезу строгог поштивања методолошких начела историјске науке.

* ГЛAС: Српском народу Чекић приписује "геноцидност, фашизам" и колективну одговорност за њих? Постоји ли народ у свијету којем се са становишта науке могу приписати такве ствари?

ВУЈAДИНОВИЋ: Већ је фраза да се народу не може приписати колективна одговорност. У својој историји српски народ се суочавао са данком у крви, масовним сеобама, масовним страдањима у концентрационим логорима, трагичним међусобним сукобима. То је уткано у његову националну меморију. Не бих желио да звучим патетички и да само српски народ представим као страдалнички, али прије би се рекло да је над српским народом чињен геноцид. Наравно, ни та трагична искуства не могу бити никакво оправдање за злочине које су припадници српског народа чинили према другим. Та недјела заслужују строгу осуду, али та недјела нису израз колективне српске природе, колективне српске нетрпељивости према другима.

У посљедње вријеме пласирана је и теза о фашизму као вертикали српске историје још од прве половине 19. вијека - дакле, знатно раније него је фашизам постао историјски феномен. Чак се говорило и о српској експанзионистичкој политици још од Косовског боја. Опет, један је њемачки политичар у Првом свјетском рату Србе означио као "реметилачки фактор" на Балкану, а и недавно, почетком деведесетих година, чули су се покличи да "српски вирус треба избрисати". Некако ме све то асоцира на констатацију једног историчара да су Срби далеким поријеклом од афричких црнаца (и зато имају "тамну комплексију"), које су стари Римљани држали у својим легијама у Панонији. Бесмисао ових теза је неизмјерна.

* ГЛAС: Шта се крије у позадини Чекићеве тезе да је "српски фашизам масовног карактера захваљујући српској интелектуалној, свјетовној, духовној и политичкој елити"?

ВУЈAДИНОВИЋ: Морали бисмо се запитати кога господин Чекић сврстава у све те елите, а кога не. У ствари, ради се о три констатације: прва - српска елита је идеолошки јединствена; друга - фашизам је основно њено идеолошко начело; трећа - фашизам је масовна идеологија српског народа. Није објашњена трансмисија елитистичког фашизма у масовни. Већ сам нагласио историјску неутемељеност ових констатација, које уз то одликује и крајње поједностављивање историјских процеса. Између осталог, у позадини се крије намјера да се - и послије пресуде Међународног суда правде из 2007. у вези са тужбом Републике БиХ против Србије - Срби и Србија означе као главни и једини кривци за протекли рат. У вези са избијањем Првог свјетског рата Србија се и раније суочавала са таквим оптужбама, које су се показале неутемељеним.

* ГЛAС: Да ли су племенска традиција, посебно изражена у Црној Гори, Косовски завјет, "Горски вијенац" били генератори мржње према муслиманима, као што тврди Чекић?

ВУЈAДИНОВИЋ: Ваљало би знати проблематику "Горског вијенца", као и то када је и у каквим околностима настајао тај еп. Његош је дубоко промишљао о црногорској историји, о ситуацији у Црној Гори почетком 18. вијека, а и о свом времену. Његош је био свјестан колебања црногорског човјека, суочавао са том истином. Те мотиве је уздигао на виши ниво, на ниво универзалне приче о унутрашњим немирима људским ("шта је човјек, а мора бити човјек"), тежњи за слободом, узвишеним етичким начелима. Због тога "Горски вијенац" има универзални, ванвременски карактер. И један Меша Селимовић или Салко Назечић тако су доживљавали и тумачили "Горски вијенац", а и обичан муслимански свијет. Није то приземни памфлет који позива на мржњу и насиље.

Aкадемици

* ГЛAС: Како коментаришете Чекићеву тезу да је "злочин геноцида" осмислио и развио академик Добрица Ћосић на којег је "много утицао" академик Милорад Екмечић?

ВУЈAДИНОВИЋ: Ништа ново. Изгледа као да је многима претешко да схвате заиста велика и у свијету изузетно цијењена дјела тих врхунских српских интелектуалаца. Можда то и не покушавају. A прије би ваљало урадити један домаћи задатак, односно прочитати њихова дјела. Био сам студент професора Екмечића. Слушао сам бриљантна предавања врсног зналца, истинског научника, уз то - једноставног и крајње приступачног човјека, отвореног према свима. Не знам, а вјероватно не зна ни уважени господин Чекић, како је и у чему Екмечић "много утицао" на Ћосића и када и како је Ћосић "осмислио и развио злочин геноцида".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.