Жељка Јованић, пијанисткиња, и Лидија Бојиновић, виолинисткиња, за “Глас Српске”: Умјетност тражи велика материјална и духовна улагања

Живимо у лијепој, али прилично сиромашној земљи. Умјетницима није лако да се остваре у таквим околностима. Чини ми се да многи музичари улажу надљудске напоре да направе нешто квалитетно.

Казала је ово за “Глас Српске” пијанисткиња Жељка Јованић, која је са виолинисткињом Лидијом Бојиновић наступила у концертној дворани Банског двора Културног центра.

ГЛАС: Како гледате на тренутну ситуацију када је класична музика у Републици Српској у питању?

БОЈИНОВИЋ: Ситуација на сцени класичне музике није на завидном нивоу, али ми је драго што се покрећу нови пројекти, што се трудимо да учинимо умјетност примамљивијом и доступнијом. Постоје људи и институције који свим снагама раде на томе. Имам осјећај да доста људи још сматра да класична музика није за свакога или да је то музика за коју је потребно предзнање да би била слушана. То је умјетност као и свака друга и треба јој се препустити и уживати. Срећна сам када видим богате програме Банског двора и испуњене сале, а и радујем се манифестацијама које приређује Академија умјетности.

ГЛАС: Пружамо ли довољно прилике и простора младим и талентованим људима да се искажу и цијенимо ли довољно умјетнике који су се већ остварили?

ЈОВАНИЋ: Бански двор у сарадњи с Академијом умјетности награђује најбоље студенте организацијом концерта, што је одличан подстицај за младе умјетнике. Оваквих примјера би требало да буде више, као и стипендија које омогућавају усавршавање. Умјетност захтијева велика улагања, и материјална и духовна.

БОЈИНОВИЋ: Одређене прилике за наше младе и остварене умјетнике постоје, али у складу са скромним могућностима. О томе свједоче и одласци наших талената у иностранство, гдје добијају академску едукацију сличну нашој (у том смислу не заостајемо за већим градовима и центрима), али и више културних садржаја који нама умјетницима служе као храна (душевна, духовна, емотивна и креативна), инспирација и мотивација, незамјењива било чим другим. Цијенимо наше умјетнике, али је потребно подићи свијест о томе шта чини једног умјетника, какав рад стоји иза титуле и какав је то стил живота, са својим специфичностима - тада бисмо их цијенили још више.

ГЛАС: Сматрате ли да Бањалука (а и остали градови) има потенцијала што се инспиративних и посвећених музичара тиче? И на који начин би то могло мало да се покрене и помјери?

ЈОВАНИЋ: У нашем граду постоје посвећени професори и умјетници који су много знања и подршке уложили у културни живот. Навешћу клавирско такмичење “Бањалучки бијенале”. То такмичење доводи у наш град врхунске умјетнике из региона, па и шире. Ту је и фестивал “Дани Владе С. Милошевића”, на којем можемо слушати врхунске концерте као инспирацију. Бански двор је покренуо фестивале који су били посјећени и представљају освјежење, како у класичној, тако и у џез музици.

БОЈИНОВИЋ: Бањалука, као и остали градови РС, апсолутно има потенцијала да створи услове за рад и развој посвећених музичара. Потребно је радити на прилагођавању одређених простора условима које захтијевају концертне и остале активности, те на пружању подршке постојећим институцијама и онима које тек треба да буду формиране.

ГЛАС: Какве планове имате за другу половину ове године?

ЈОВАНИЋ: Поред концерата са Лидијом, спремам програм са колегиницом Сњежаном Поповић-Вулета. Наш клавирски дуо је добио и име “л'Арте”. Програм који тренутно вјежбамо је захтјеван и састоји се од композиција из прве половине 20. вијека.

БОЈИНОВИЋ: У септембру са Бањалучком филхармонијом гостујем у Београду на манифестацији “Дани Српске у Србији”. Представићу се на сцени Коларчеве задужбине у Београду уз пратњу Уметничког ансамбла Министарства одбране Републике Србије. У октобру са Бањалучком филхармонијом путујем у дивни Беч, гдје ћемо одржати цјеловечерњи концерт. Активности не мањка и радујем се новим концертима.

Филхармонија

- Активно учествујем и подржавам активности Бањалучке филхармоније и цијеним труд и напоре који се улажу како би били створени бољи услови за рад и богатију концертну сезону. Филхармонији је потребна институционализација. То би нам олакшало функционисање и омогућило већи допринос те институције нашој културној сцени - рекла Бојиновићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.