Жељка Цвијановић: У БиХ се мора водити политика чистих рачуна

Морамо доћи до прецизних финансијских показатеља на основу којих ће се видјети шта је корисно, а шта штетно. Веома је важно да се у БиХ дође до политике чистих рачуна, а таква политика искључује могућност да један ниво власти проузрокује финансијску и сваку другу штету другом нивоу власти.

Казала је то у интервјуу "Гласу Српске" министар за економске односе и регионалну сарадњу РС Жељка Цвијановић.

- Не треба губити из вида да на нивоу БиХ постоје бројне агенције, дирекције и друга тијела од којих не видимо скоро никакву корист, а пуно коштају грађане оба ентитета. Такође, не треба губити из вида ни то да је током економске кризе изостала солидарност нивоа БиХ у штедњи - рекла је Цвијановићева.

* ГЛAС: Предсједник РС Милорад Додик најавио је да ће се на јесен пред Народном скупштином наћи информација о штети коју од БиХ и њених институција трпи РС. Шта ће се наћи у том извјештају?

ЦВИЈAНОВИЋ: Министарства у Влади РС су започела израду информација које би требало да буду обједињене у овом извјештају. Утврђена је и динамика, односно временски рокови за припрему овог материјала. Влада се и раније бавила питањем односа заједничких институција БиХ и институција РС и овај извјештај би требало да нам пружи заокружену слику и потпунији приказ тог односа, с посебним освртом на финансијске импликације. Не треба губити из вида да данас на нивоу БиХ постоје бројне агенције, дирекције и друга тијела од којих не видимо скоро никакву корист, а пуно коштају грађане оба ентитета. Такође, не треба губити из вида ни то да је током економске кризе изостала солидарност нивоа БиХ који је највише административан по карактеру, у прављењу уштеда којима су биле подвргнуте ентитетске институције, а оне се баве стварним и животним питањима грађана.

* ГЛAС: На шта ћете нарочито указати у тој информацији?

ЦВИЈAНОВИЋ: Овим извјештајем треба да се прикаже стварно стање и стварни ефекти од преноса надлежности и да се дође до прецизних финансијских показатеља на основу којих ће се видјети шта је корисно, а шта штетно. Веома је важно да се у БиХ дође до политике чистих рачуна, а таква политика искључује могућност да један ниво власти проузрокује финансијску и сваку другу штету другом нивоу власти.

* ГЛAС: Какве закључке очекујете од Народне скупштине РС након што им доставите информацију и који би могли да буду идући потези?

ЦВИЈAНОВИЋ: Не би било у реду прејудицирати на који начин ће се одвијати дискусија у Скупштини или каквим закључцима ће та расправа резултирати, али сам увјерена да ће у центру пажње бити интерес РС и брига за очување њених уставних функција и финансијске стабилности. Закључци ће, наравно, детерминисати и конкретне кораке који ће послије тога услиједити.

* ГЛAС: Ових дана из Сарајева свакодневно стижу оптужбе на рачун РС да опструише доношење закона који су услов за добијање новца из претприступних фондова ЕУ?

ЦВИЈAНОВИЋ: РС ништа не опструише, већ указујемо на то да је процес програмирања помоћи и приступ фондовима ЕУ потребно ставити у нормалне оквире. При томе користимо веома легитимне механизме. Не подржавамо реализацију пројеката којима би се одређене надлежности или активности смјештале на ниво БиХ, само зато што је то неко себи дефинисао као пројектни или политички задатак. Не прихватамо да било ко мијења наша пројектна рјешења, осим нас самих. Дакле, све се врти око тога, нема ту никакве опструкције, већ само тражимо да се уваже потребе РС у свим аспектима процеса европских интеграција, а тиме и у погледу приступа фондовима ЕУ. Тешко нас је увјерити да ће ствари бити боље и функционалније ако се одређене надлежности и активности трансферишу на ниво заједничких институција, јер смо до сада видјели сасвим супротне ефекте.

* ГЛAС: Може ли се, ипак, очекивати рјешење како не би била угрожена помоћ из фондова ЕУ?

ЦВИЈAНОВИЋ: Предсједник Додик је указао на области из којих долазе спорни пројекти. Када је ријеч о оцјени њихове прихватљивости, она је заснована на анализи. Није, дакле, у питању ничија појединачна воља, већ су сва министарства РС анализирала пројекте и дала своју оцјену. Приступ фондовима ЕУ путем заједничких пројеката је област у којој би, рецимо, у највећој мјери могло да се манифестује партнерство свих актера корисника помоћи, да се овом процесу приступа на одговарајући начин. Логично је да се кроз могућност финансирања домаћих пројеката од стране ЕУ створи слика о привлачности процеса европских интеграција, а не отпор. У сваком случају, има још довољно простора да се дође до квалитетних пројектних рјешења која ће бити од користи свима.

* ГЛAС: Како тече процес припремања одговора на упитник Штефана Филеа који је достављен у оквиру структуралног дијалога о правосуђу БиХ?

ЦВИЈAНОВИЋ: Одговори свих релевантних институција су интегрисани и финализира се превод тог материјала. Према одлуци Савјета министара БиХ, материјал ће бити прослијеђен у Брисел у задатом року, а имаћемо и прилику да га још једном прегледамо прије његовог коначног упућивања.

* ГЛAС: Да ли бисмо у септембру могли очекивати нови састанак и препоруке као што је најављивано?

ЦВИЈAНОВИЋ: Претпостављам да ћемо се држати договорене динамике и да ће Европска комисија иницирати ове активности и даље кораке након што анализира достављени материјал.

Криза

* ГЛAС: Намјерава ли Влада РС да, по узору на Србију, одржи састанак са економским стручњацима поводом прогноза да је могуће избијање нове економске кризе?

ЦВИЈAНОВИЋ: Нико није изузет од глобалних дешавања и потребно је предузети све неопходне мјере да би се ублажили постојећи ефекти и припремили за нови талас кризе уколико се прогнозе обистине. Оно што се у финансијском и економском смислу дешава у свијету посљедњих година упутило је владе свих земаља на израду одређених заштитних механизама и мјера којима ће се спријечити или на одговарајући начин санирати проузрокована штета. На исти начин се према овом проблему односи и Влада РС, тако да ће у том смислу услиједити и нове активности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.