Жељка Цвијановић, предсједница Републике Српске: Српска ће трајати за сва времена, народ је тако одлучио

Република Српска, која је сваким даном стабилнија и јача, никада неће дићи руке од 9. јануара. То је њен дан, то је Дан Републике, а овогодишњи слоган “За сва времена” је порука коју шаљемо и грађанима, али и свима који желе и свим силама настоје да тај датум избришу из њене историје.

Поручила је то у интервјуу за “Глас Српске” предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић која је грађанима пожељела срећне божићне празнике и Дан Републике.

- Дан Републике поново ћемо прославити са пуно љубави и пажње, како то и заслужује тај датум. У законима пише да Република Српска има право да има свој дан и на основу њих се доносе одговарајуће одлуке Владе Српске. На тим основама ћемо поново обиљежити 9. јануар. Биће величанствено. Сваке године окупљамо се око тог дана са доста љубави и поносни смо што можемо да то величанствено обиљежимо. То је општеприхваћени празник широм Републике и тако ће остати. Кључна порука ове године јесте да је Српска стабилна и да ће бити још стабилнија, да морамо бити поносни на оно што јесмо и да водимо рачуна о потребама грађана у будућности. Српска иде узлазном путањом, превазишли смо неке велике проблеме из прошлости. Наши капацитети су сваког дана све јачи, а јача и наша свијест о важности очувања Републике - рекла је Цвијановићева.

ГЛАС: Да ли је и из тога произашао слоган овогодишњег обиљежавања који гласи “За сва времена”?

ЦВИЈАНОВИЋ: За сва времена значи да је Република Српска ту, да она није привремена категорија, већ Република која траје јер је тако народ одлучио. Ту смо и трајаћемо за сва времена.

ГЛАС: Очекујете ли негативне коментаре из ФБиХ поводом 9. јануара?

ЦВИЈАНОВИЋ: Очекујем. Они не могу да поднесу одређене ствари и увијек им треба нека тема. Не осврћемо се на то. Радимо свој посао, напредујемо. Српску воле њени грађани, док у ФБиХ имате проблем да то препознате. Људи у РС воле своја обиљежја, свој идентитет, прошлост, надају се и раде на бољој будућности.

ГЛАС: Рекли сте да Република Српска иде узлазном путањом. Како оцјењујете прошлу годину? Да ли је одговорено изазовима?

ЦВИЈАНОВИЋ: Изазова је било, а углавном смо превазишли све проблеме. Српска је показала да може да функционише и у абнормалним условима, јер није било комуникације са нивоом БиХ док су у фотељама били министри из прошлог сазива Савјета министара, који није имао никакав легитимитет и који није ни радио свој посао, у крајњем случају. Много тога је било заустављено, блокирано и сви су предвиђали да ће се то страшно тешко одразити и на Српску, али није. Јесте проузроковало одређења кашњења у реализацији неких важних пројеката, али током тих мјесеци безвлашћа смо показали да смо способни да сами функционишемо и да су наше институције способне да раде и извршавају обавезе према грађанима. Можда нам је, када погледамо са ове дистанце, тај период био чак и важан јер се показало да, када ништа око нас не функционише, можемо одлично функционисати, убиремо више прихода од планираног, повећавамо плате, пензије, јачамо социјална права и реализујемо пројекте који су у нашој надлежности. Из године у годину биљежимо напредак, и када је у питању број запослених, висина примања и многе друге ствари. Доста важних пројеката за грађане је завршено, а многи су пред нама. Република данас много боље изгледа, љепша је, сређенија, изграђенија... То је сасвим једна друга слика у односу на Републику каква је била прије неколико година.

ГЛАС: Многи пројекти, међу којима је обнова постојећих или градња нових школа, здравствених установа, вртића, завршени су захваљујући помоћи Србије. Предсједник Александар Вучић је најавио да ће још 100 милиона евра помоћи стићи у идућих пет година. О којим пројектима је ријеч, да ли ће опет ићи на адресе локалних заједница или друге?

ЦВИЈАНОВИЋ: Какав год пројекат да имате, он заврши на територији неке општине или града. Да ли ћемо и даље правити листу пројеката које нам кандидују са локалног нивоа или нешто друго, договараћемо се у наредном периоду. Сигурна сам да ће, шта год да буде рађено, бити подршка нашим локалним заједницама. Захвални смо за овако одговоран третман Србије према Српској. Годинама имамо значајну подршку руководства Србије. Са нама су када су у питању различити пројекти, када организујемо хуманитарне акције. Србија је, по правилу, највећи донатор манифестације “С љубављу храбрим срцима”. Једноставно, Србија води рачуна о Српској, али се не мијеша у унутрашње ствари БиХ. Поштују територијални интегритет БиХ, али у оквиру тога, не само због специјалних паралелних веза, него и са емотивне и сваке друге стране, увијек су ту за Републику Српску.

ГЛАС: Како онда коментаришете оштре реакције из ФБиХ на стратегију одбране и националне безбједности Србије, јер им је засметало што се у том документу као један од приоритета помиње очување Републике, иако у оквирима БиХ.

ЦВИЈАНОВИЋ: Из Сарајева и ФБиХ реагују на све и свашта. Често не желе да одвоје рационално од ирационалног, због чега имамо свако мало дреку и галаму са њихове стране на потезе земаља из нашег окружења. То што они не желе да схвате да постоји посебна веза Српске и Србије, то је њихов проблем. Оно што ради Србија и начин на који нас третира, није то што би угрозило аранжман који се зове БиХ. Мало ко озбиљно доживљава галаму из Сарајева, јер стално нешто оспоравају и дижу политичке тензије те показују колико је то Сарајево тијесно. Сами су се довели у ту позицију.

ГЛАС: Једна од одлука која је обиљежила крај 2019. године је одлука Владе РС којом је најнижа плата подигнута са 450 на 520 КМ. Да ли има основа да буде испуњена најава и просјечна плата достигне 1.000 КМ ове године?

ЦВИЈАНОВИЋ: Могуће је. Ако се настави овим темпом, предвиђања су да се то догоди и у првом кварталу. У континуитету показујемо способност да повећавамо плате и пензије. Нема великих скокова, али види се капацитет да се сваке године иде набоље. Тако ће бити и ове године. Влада РС је морала да реагује због непостизања договора између социјалних партнера. У периоду када сам била у Влади, а и сада, морају се у обзир узети обје стране. Мора се водити рачуна о интересима радника који стижу путем синдиката, али и да за послодавце не представља превелику обавезу. Подржавам раст најниже плате јер то помјера и друге ствари, али бојим се да још нисмо изашли на крај са сивом економијом. Још се боримо с тим.

ГЛАС: Треба ли да због тога буду још појачане контроле?

ЦВИЈАНОВИЋ: Апсолутно. Ако Влада иде логиком да прави растерећења пословној заједници с циљем да се она прелију у плате радника, како је и договорено, не можете имати неадекватно приказивање плата.

ГЛАС: Да ли сте задовољни усвојеним Програмом економских реформи РС за идући период?

ЦВИЈАНОВИЋ: Јесам, јер се у документу види поприлично стабилан пут рјешавања проблема у различитим сферама. То су ствари које су мање-више договорене са социјалним партнерима и усмјерене ка томе да сутра можемо додатно повећати плате, да расту пензије, да можемо да завршимо велике инфраструктурне пројекте. Тамо нису наведене нереалне ствари. То нису бајке, већ ствари које су планиране и договорене.

ГЛАС: Може ли Република Српска да створи такав амбијент да заустави одлив радне снаге?

ЦВИЈАНОВИЋ: Може, али се то не дешава преко ноћи. Великих кретања има и у неким дугогодишњим земљама чланицама ЕУ. Наша обавеза је да створимо што бољи амбијент и охрабримо људе да остану овдје, да могу да зараде и имају будућност. То би требало да буде стимуланс и за оне који су отишли, зарадили, да се врате. И радимо на томе. Да ли можемо да у потпуности зауставимо та кретања, не можемо. Нигдје нема списка да су све плусеви или минуси, тако и живот на Западу носи са собом плусеве и минусе, све зависи чега има више. Није ни тамо све лако. Доста контаката имам са људима у дијаспори, а искуства су различита. По правилу су тамо боље плаћени иако многи обављају оне послове које један Нијемац или Аустријанац неће да ради и допадају их, махом, најтежи послови или раде послове који нису адекватни њиховом образовању. То је све на крају лична одлука, да ли отићи или остати, процијенити шта су предности, а шта недостаци, шта добијате, а шта губите. С обзиром на наш менталитет, навике, ниво људске комуникације, јаке породичне везе, традицију... рачунам да ће многи људи пожељети да се врате у оно што је наша сигурна лука.

ГЛАС: РС је организовала и форуме дијаспоре, а неки су оцијенили и да Бањалука преузима примат од Београда у стварању веза са људима у расијању. Какав је Ваш став?

ЦВИЈАНОВИЋ: Српска је, у односу на број становника, можда и више заинтересована да лоцира сваког нашег човјека у расијању, јер смо заједно један ресурс Српске. Одавно смо развили добре односе са дијаспором широм Европе и Америке и биће још помака. Драго ми је што се Бањалука позиционирала као мјесто у које они долазе, што је показао и Форум дијаспоре. Доста ствари радимо заједно са Србијом, али настојимо да са нашом дијаспором одржавамо институционалне везе. Исто тако, у разговорима са одређеним функционерима из земаља гдје они сада живе и раде, успјели смо да укажемо на статус наше заједнице и покажемо и докажемо да су они и њима важан политички и сваки други ресурс. Однос са нашом дијаспором је важан и са економског и аспекта људских ресурса, а посебно је важно да између нас постоји институционална веза. Додатни ресурс су успјешни људи у различитим областима који су и веома цијењени у својим срединама, а и даље су повезани с нама. Највише посла у мапирању дијаспоре је урађено уз помоћ и подршку Српске православне цркве.

ГЛАС: Шта очекујете од новог сазива Савјета министара БиХ?

ЦВИЈАНОВИЋ: Да не блокирају процесе и да раде посао у складу са Уставом и надлежностима које су им повјерене. Очекујем да ће поново витализовати механизам координације и да ће имати добру комуникацију са ресорним министарствима у РС да би могле да буду реализоване одређене ствари. Надам се и да ћемо, када се вратимо причи о европском путу која је тотално замрла, направити помаке да бисмо могли да имамо животне пројекте из фондова ЕУ.

ГЛАС: Хрватска је преузела предсједавање ЕУ и на тој позицији остаје до јула, када на челну позицију долази Њемачка. Да ли то иде у корист БиХ и шта генерално очекујете ове године на европском путу БиХ?

ЦВИЈАНОВИЋ: Немам очекивања. Сви који су предсједавали ЕУ посљедњих година у својим програмима су говорили о земљама западног Балкана, убрзању процеса. На крају све иде својом динамиком без обзира на њихову опредијељеност. Европа тренутно има и својих проблема. Нисам превелики оптимиста да мислим да ће земље регије баш ићи да помилују једна другу и помогну да уђу у ЕУ из доста разлога. То су и они због којих више од 20 година не успијевамо да искомуницирамо основне ствари, оставимо неке по страни и бавимо се важним стварима. Прије мислим да ће отежати пут и жао ми је због тога, али сматрам да је тако.

ГЛАС: Очекујете ли да БиХ добије статус кандидата?

ЦВИЈАНОВИЋ: То ће доћи. Када је прије пет година сада већ бивши сазив Савјета министара ступио на дужност, одмах су нам обећали како ће за неколико мјесеци доћи кандидатски статус. То су бесмислице што причају. ЕУ има право да одлучи када ће и коме додијелити одређени статус, али има слијед корака који се морају направити. БиХ је добила мишљење и очекује се да институције раде на томе и када се дође до неког стадијума, можемо да очекујемо да дође и тај помак. Нисам сигурна да ће се десити тако брзо, јер и Европа има своје проблеме са којима се суочава. Наша дужност је да радимо и испуњавамо услове, са надом да перспектива о чланству постоји. 

ГЛАС: Да ли сте оптимиста да ће манифестација “С љубављу храбрим срцима”, која је лани организована по десети пут, трајати још дуго?

ЦВИЈАНОВИЋ: Јесам, јер је ријеч о догађају који има толико јасан и хуман циљ. Када га остварите, осјећате да то има смисла. Радује ме могућност свих нас у Републици Српској да се окупимо и помогнемо коме је потребно. Институције су највећи донатори, али је значајно учешће свих грађана који позивом на хуманитарни број дарују марку. Оно што је суштина јесте да се окупљамо око тога и да имате потребу да будете дио тога. Сигурна сам га ће манифестација трајати. Све је циљано, ништа се не ради напамет. Није суштина у новцу, већ у љубави и солидарности коју показујемо. Ово је можда једна од најдивнијих ствари, од почетка па до момента када видите резултате тог рада.

Локални избори

ГЛАС: За БиХ и Републику Српску ова година је и изборна година. Биће бирани представници на локалном нивоу. Шта можемо очекивати?

ЦВИЈАНОВИЋ: Важно је да локалне заједнице и партије које претендују да буду заступљене у тим срединама буду спремне, а са аспекта републичких институција важна је добра сарадња са представницима на локалном нивоу како би корисни пројекти и заживјели.

Помоћ СПЦ

ГЛАС: Како коментаришете посљедња дешавања у Црној Гори?

ЦВИЈАНОВИЋ: То је веома трагично. Ствари треба рјешавати дијалогом, а очигледно је да га тамо није било. Свима са стране дјелује да је ово покушај да се умање снага и потенцијал Српске православне цркве. Република Српска не може да утиче на унутрашње ствари других земаља, али смо се ставили на располагање за потребе тамошње цркве.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.