Željka Cvijanović, predsjednica Republike Srpske: Srpska će trajati za sva vremena, narod je tako odlučio

Republika Srpska, koja je svakim danom stabilnija i jača, nikada neće dići ruke od 9. januara. To je njen dan, to je Dan Republike, a ovogodišnji slogan “Za sva vremena” je poruka koju šaljemo i građanima, ali i svima koji žele i svim silama nastoje da taj datum izbrišu iz njene istorije.

Poručila je to u intervjuu za “Glas Srpske” predsjednica Republike Srpske Željka Cvijanović koja je građanima poželjela srećne božićne praznike i Dan Republike.

- Dan Republike ponovo ćemo proslaviti sa puno ljubavi i pažnje, kako to i zaslužuje taj datum. U zakonima piše da Republika Srpska ima pravo da ima svoj dan i na osnovu njih se donose odgovarajuće odluke Vlade Srpske. Na tim osnovama ćemo ponovo obilježiti 9. januar. Biće veličanstveno. Svake godine okupljamo se oko tog dana sa dosta ljubavi i ponosni smo što možemo da to veličanstveno obilježimo. To je opšteprihvaćeni praznik širom Republike i tako će ostati. Ključna poruka ove godine jeste da je Srpska stabilna i da će biti još stabilnija, da moramo biti ponosni na ono što jesmo i da vodimo računa o potrebama građana u budućnosti. Srpska ide uzlaznom putanjom, prevazišli smo neke velike probleme iz prošlosti. Naši kapaciteti su svakog dana sve jači, a jača i naša svijest o važnosti očuvanja Republike - rekla je Cvijanovićeva.

GLAS: Da li je i iz toga proizašao slogan ovogodišnjeg obilježavanja koji glasi “Za sva vremena”?

CVIJANOVIĆ: Za sva vremena znači da je Republika Srpska tu, da ona nije privremena kategorija, već Republika koja traje jer je tako narod odlučio. Tu smo i trajaćemo za sva vremena.

GLAS: Očekujete li negativne komentare iz FBiH povodom 9. januara?

CVIJANOVIĆ: Očekujem. Oni ne mogu da podnesu određene stvari i uvijek im treba neka tema. Ne osvrćemo se na to. Radimo svoj posao, napredujemo. Srpsku vole njeni građani, dok u FBiH imate problem da to prepoznate. Ljudi u RS vole svoja obilježja, svoj identitet, prošlost, nadaju se i rade na boljoj budućnosti.

GLAS: Rekli ste da Republika Srpska ide uzlaznom putanjom. Kako ocjenjujete prošlu godinu? Da li je odgovoreno izazovima?

CVIJANOVIĆ: Izazova je bilo, a uglavnom smo prevazišli sve probleme. Srpska je pokazala da može da funkcioniše i u abnormalnim uslovima, jer nije bilo komunikacije sa nivoom BiH dok su u foteljama bili ministri iz prošlog saziva Savjeta ministara, koji nije imao nikakav legitimitet i koji nije ni radio svoj posao, u krajnjem slučaju. Mnogo toga je bilo zaustavljeno, blokirano i svi su predviđali da će se to strašno teško odraziti i na Srpsku, ali nije. Jeste prouzrokovalo određenja kašnjenja u realizaciji nekih važnih projekata, ali tokom tih mjeseci bezvlašća smo pokazali da smo sposobni da sami funkcionišemo i da su naše institucije sposobne da rade i izvršavaju obaveze prema građanima. Možda nam je, kada pogledamo sa ove distance, taj period bio čak i važan jer se pokazalo da, kada ništa oko nas ne funkcioniše, možemo odlično funkcionisati, ubiremo više prihoda od planiranog, povećavamo plate, penzije, jačamo socijalna prava i realizujemo projekte koji su u našoj nadležnosti. Iz godine u godinu bilježimo napredak, i kada je u pitanju broj zaposlenih, visina primanja i mnoge druge stvari. Dosta važnih projekata za građane je završeno, a mnogi su pred nama. Republika danas mnogo bolje izgleda, ljepša je, sređenija, izgrađenija... To je sasvim jedna druga slika u odnosu na Republiku kakva je bila prije nekoliko godina.

GLAS: Mnogi projekti, među kojima je obnova postojećih ili gradnja novih škola, zdravstvenih ustanova, vrtića, završeni su zahvaljujući pomoći Srbije. Predsjednik Aleksandar Vučić je najavio da će još 100 miliona evra pomoći stići u idućih pet godina. O kojim projektima je riječ, da li će opet ići na adrese lokalnih zajednica ili druge?

CVIJANOVIĆ: Kakav god projekat da imate, on završi na teritoriji neke opštine ili grada. Da li ćemo i dalje praviti listu projekata koje nam kandiduju sa lokalnog nivoa ili nešto drugo, dogovaraćemo se u narednom periodu. Sigurna sam da će, šta god da bude rađeno, biti podrška našim lokalnim zajednicama. Zahvalni smo za ovako odgovoran tretman Srbije prema Srpskoj. Godinama imamo značajnu podršku rukovodstva Srbije. Sa nama su kada su u pitanju različiti projekti, kada organizujemo humanitarne akcije. Srbija je, po pravilu, najveći donator manifestacije “S ljubavlju hrabrim srcima”. Jednostavno, Srbija vodi računa o Srpskoj, ali se ne miješa u unutrašnje stvari BiH. Poštuju teritorijalni integritet BiH, ali u okviru toga, ne samo zbog specijalnih paralelnih veza, nego i sa emotivne i svake druge strane, uvijek su tu za Republiku Srpsku.

GLAS: Kako onda komentarišete oštre reakcije iz FBiH na strategiju odbrane i nacionalne bezbjednosti Srbije, jer im je zasmetalo što se u tom dokumentu kao jedan od prioriteta pominje očuvanje Republike, iako u okvirima BiH.

CVIJANOVIĆ: Iz Sarajeva i FBiH reaguju na sve i svašta. Često ne žele da odvoje racionalno od iracionalnog, zbog čega imamo svako malo dreku i galamu sa njihove strane na poteze zemalja iz našeg okruženja. To što oni ne žele da shvate da postoji posebna veza Srpske i Srbije, to je njihov problem. Ono što radi Srbija i način na koji nas tretira, nije to što bi ugrozilo aranžman koji se zove BiH. Malo ko ozbiljno doživljava galamu iz Sarajeva, jer stalno nešto osporavaju i dižu političke tenzije te pokazuju koliko je to Sarajevo tijesno. Sami su se doveli u tu poziciju.

GLAS: Jedna od odluka koja je obilježila kraj 2019. godine je odluka Vlade RS kojom je najniža plata podignuta sa 450 na 520 KM. Da li ima osnova da bude ispunjena najava i prosječna plata dostigne 1.000 KM ove godine?

CVIJANOVIĆ: Moguće je. Ako se nastavi ovim tempom, predviđanja su da se to dogodi i u prvom kvartalu. U kontinuitetu pokazujemo sposobnost da povećavamo plate i penzije. Nema velikih skokova, ali vidi se kapacitet da se svake godine ide nabolje. Tako će biti i ove godine. Vlada RS je morala da reaguje zbog nepostizanja dogovora između socijalnih partnera. U periodu kada sam bila u Vladi, a i sada, moraju se u obzir uzeti obje strane. Mora se voditi računa o interesima radnika koji stižu putem sindikata, ali i da za poslodavce ne predstavlja preveliku obavezu. Podržavam rast najniže plate jer to pomjera i druge stvari, ali bojim se da još nismo izašli na kraj sa sivom ekonomijom. Još se borimo s tim.

GLAS: Treba li da zbog toga budu još pojačane kontrole?

CVIJANOVIĆ: Apsolutno. Ako Vlada ide logikom da pravi rasterećenja poslovnoj zajednici s ciljem da se ona preliju u plate radnika, kako je i dogovoreno, ne možete imati neadekvatno prikazivanje plata.

GLAS: Da li ste zadovoljni usvojenim Programom ekonomskih reformi RS za idući period?

CVIJANOVIĆ: Jesam, jer se u dokumentu vidi poprilično stabilan put rješavanja problema u različitim sferama. To su stvari koje su manje-više dogovorene sa socijalnim partnerima i usmjerene ka tome da sutra možemo dodatno povećati plate, da rastu penzije, da možemo da završimo velike infrastrukturne projekte. Tamo nisu navedene nerealne stvari. To nisu bajke, već stvari koje su planirane i dogovorene.

GLAS: Može li Republika Srpska da stvori takav ambijent da zaustavi odliv radne snage?

CVIJANOVIĆ: Može, ali se to ne dešava preko noći. Velikih kretanja ima i u nekim dugogodišnjim zemljama članicama EU. Naša obaveza je da stvorimo što bolji ambijent i ohrabrimo ljude da ostanu ovdje, da mogu da zarade i imaju budućnost. To bi trebalo da bude stimulans i za one koji su otišli, zaradili, da se vrate. I radimo na tome. Da li možemo da u potpunosti zaustavimo ta kretanja, ne možemo. Nigdje nema spiska da su sve plusevi ili minusi, tako i život na Zapadu nosi sa sobom pluseve i minuse, sve zavisi čega ima više. Nije ni tamo sve lako. Dosta kontakata imam sa ljudima u dijaspori, a iskustva su različita. Po pravilu su tamo bolje plaćeni iako mnogi obavljaju one poslove koje jedan Nijemac ili Austrijanac neće da radi i dopadaju ih, mahom, najteži poslovi ili rade poslove koji nisu adekvatni njihovom obrazovanju. To je sve na kraju lična odluka, da li otići ili ostati, procijeniti šta su prednosti, a šta nedostaci, šta dobijate, a šta gubite. S obzirom na naš mentalitet, navike, nivo ljudske komunikacije, jake porodične veze, tradiciju... računam da će mnogi ljudi poželjeti da se vrate u ono što je naša sigurna luka.

GLAS: RS je organizovala i forume dijaspore, a neki su ocijenili i da Banjaluka preuzima primat od Beograda u stvaranju veza sa ljudima u rasijanju. Kakav je Vaš stav?

CVIJANOVIĆ: Srpska je, u odnosu na broj stanovnika, možda i više zainteresovana da locira svakog našeg čovjeka u rasijanju, jer smo zajedno jedan resurs Srpske. Odavno smo razvili dobre odnose sa dijasporom širom Evrope i Amerike i biće još pomaka. Drago mi je što se Banjaluka pozicionirala kao mjesto u koje oni dolaze, što je pokazao i Forum dijaspore. Dosta stvari radimo zajedno sa Srbijom, ali nastojimo da sa našom dijasporom održavamo institucionalne veze. Isto tako, u razgovorima sa određenim funkcionerima iz zemalja gdje oni sada žive i rade, uspjeli smo da ukažemo na status naše zajednice i pokažemo i dokažemo da su oni i njima važan politički i svaki drugi resurs. Odnos sa našom dijasporom je važan i sa ekonomskog i aspekta ljudskih resursa, a posebno je važno da između nas postoji institucionalna veza. Dodatni resurs su uspješni ljudi u različitim oblastima koji su i veoma cijenjeni u svojim sredinama, a i dalje su povezani s nama. Najviše posla u mapiranju dijaspore je urađeno uz pomoć i podršku Srpske pravoslavne crkve.

GLAS: Šta očekujete od novog saziva Savjeta ministara BiH?

CVIJANOVIĆ: Da ne blokiraju procese i da rade posao u skladu sa Ustavom i nadležnostima koje su im povjerene. Očekujem da će ponovo vitalizovati mehanizam koordinacije i da će imati dobru komunikaciju sa resornim ministarstvima u RS da bi mogle da budu realizovane određene stvari. Nadam se i da ćemo, kada se vratimo priči o evropskom putu koja je totalno zamrla, napraviti pomake da bismo mogli da imamo životne projekte iz fondova EU.

GLAS: Hrvatska je preuzela predsjedavanje EU i na toj poziciji ostaje do jula, kada na čelnu poziciju dolazi Njemačka. Da li to ide u korist BiH i šta generalno očekujete ove godine na evropskom putu BiH?

CVIJANOVIĆ: Nemam očekivanja. Svi koji su predsjedavali EU posljednjih godina u svojim programima su govorili o zemljama zapadnog Balkana, ubrzanju procesa. Na kraju sve ide svojom dinamikom bez obzira na njihovu opredijeljenost. Evropa trenutno ima i svojih problema. Nisam preveliki optimista da mislim da će zemlje regije baš ići da pomiluju jedna drugu i pomognu da uđu u EU iz dosta razloga. To su i oni zbog kojih više od 20 godina ne uspijevamo da iskomuniciramo osnovne stvari, ostavimo neke po strani i bavimo se važnim stvarima. Prije mislim da će otežati put i žao mi je zbog toga, ali smatram da je tako.

GLAS: Očekujete li da BiH dobije status kandidata?

CVIJANOVIĆ: To će doći. Kada je prije pet godina sada već bivši saziv Savjeta ministara stupio na dužnost, odmah su nam obećali kako će za nekoliko mjeseci doći kandidatski status. To su besmislice što pričaju. EU ima pravo da odluči kada će i kome dodijeliti određeni status, ali ima slijed koraka koji se moraju napraviti. BiH je dobila mišljenje i očekuje se da institucije rade na tome i kada se dođe do nekog stadijuma, možemo da očekujemo da dođe i taj pomak. Nisam sigurna da će se desiti tako brzo, jer i Evropa ima svoje probleme sa kojima se suočava. Naša dužnost je da radimo i ispunjavamo uslove, sa nadom da perspektiva o članstvu postoji. 

GLAS: Da li ste optimista da će manifestacija “S ljubavlju hrabrim srcima”, koja je lani organizovana po deseti put, trajati još dugo?

CVIJANOVIĆ: Jesam, jer je riječ o događaju koji ima toliko jasan i human cilj. Kada ga ostvarite, osjećate da to ima smisla. Raduje me mogućnost svih nas u Republici Srpskoj da se okupimo i pomognemo kome je potrebno. Institucije su najveći donatori, ali je značajno učešće svih građana koji pozivom na humanitarni broj daruju marku. Ono što je suština jeste da se okupljamo oko toga i da imate potrebu da budete dio toga. Sigurna sam ga će manifestacija trajati. Sve je ciljano, ništa se ne radi napamet. Nije suština u novcu, već u ljubavi i solidarnosti koju pokazujemo. Ovo je možda jedna od najdivnijih stvari, od početka pa do momenta kada vidite rezultate tog rada.

Lokalni izbori

GLAS: Za BiH i Republiku Srpsku ova godina je i izborna godina. Biće birani predstavnici na lokalnom nivou. Šta možemo očekivati?

CVIJANOVIĆ: Važno je da lokalne zajednice i partije koje pretenduju da budu zastupljene u tim sredinama budu spremne, a sa aspekta republičkih institucija važna je dobra saradnja sa predstavnicima na lokalnom nivou kako bi korisni projekti i zaživjeli.

Pomoć SPC

GLAS: Kako komentarišete posljednja dešavanja u Crnoj Gori?

CVIJANOVIĆ: To je veoma tragično. Stvari treba rješavati dijalogom, a očigledno je da ga tamo nije bilo. Svima sa strane djeluje da je ovo pokušaj da se umanje snaga i potencijal Srpske pravoslavne crkve. Republika Srpska ne može da utiče na unutrašnje stvari drugih zemalja, ali smo se stavili na raspolaganje za potrebe tamošnje crkve.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.