Жељка Цвијановић: Бројке неће моћи да прикажу штету

Жељка Цвијановић, премијер РС, рекла је да ће бројке о штети, коју су проузроковале поплаве бити застрашујуће, али саме цифре или проценти употпуности не могу показати размјере катастрофе која нас је задесила.

Она наглашава да ће већ сутра (петак) према Народној скупштини РС бити упућени материјали о оснивању Фонда солидарности који ће бити основан на период од седам година, а можда и дуже.

Како каже, уз овај фонд биће направљен и регистар штете, а средства ће стизати на основу властитих прихода, међународних кредитих институција и донатора.

Цвијановићева у интеријуу за Независне новине истиче да ће солидарни допринос бити један од извора и да неће ићи на терет послодавца, али и поред тога биће дефинисани и остали извори од којих ће новац долазити у фонд. Морамо да разумијемо да смо претрпјели велику катастрофу и да је 58 одсто нашег становништва и 40 одсто територије погођени. Потребно је рећи да оптерећење неће ићи на терет послодавца него сваког човјека који прима плату и да ће поред тога бити дефинисани и остали извори из којих ће новац долазити у тај фонд.

НН: Када се може очекивати да Влада РС предложи закон о фонду солидарности и шта ће бити његова суштина?

ЦВИЈАНОВИЋ: Веома брзо. Очекујемо да у петак (данас) материјал упутимо у НС РС и затражимо заказивање посебне сједнице. Суштина је да се концентришу средства из различитих извора, одакле ће се моћи, зависно од потреба, радити на обнови у свим областима. Помоћ становништву, која ће износити 5.000 КМ, мјере за привреду које ће значити растерећење у одређеном временском периоду или ослобађање од одређених обавеза, као и креирање одређених повољних линија кредита ИРБ-а. Дио се односи на инфраструктуру, саобраћајну, комуналну, објекте јавних служби, пољопривреду, енергетске објекте итд.. Имаћемо пет или шест секција у оквиру тог Фонда који ће диктирати различите изворе из којих ће се обезбједити средства. Биће неколико различитих извора, повољни кредитни аранжмани, донације, допринос солидарности који неће утицати на привреду. Постоји могућност да се донатори опредјељују директно на одређени пројекат у некој општини и то ће све бити омогућено да се ради директно. Уз Фонд солидарности везиваће се и регистар штета из којег ће се видјети шта је све страдало и шта се све обнавља из којих извора.

НН: Како ће бити организован Фонд солидарности?

ЦВИЈАНОВИЋ: Замислили смо да у управљачкој структури Фонда постоје и међуанродни донатори, односно представници међународних финансијских институција и у разговорима са нама они су то поздравили. То ће учинити да све што долази у фонд и што се из фонда даје буде веома транспарентно. Имаћете људе у фонду са локаног и републичког нивоа, странци ће бити у томе и Фонд ће подлијегати контроли ревизије. Наша је намјера да све активности Фонда подлијежу контроли скупштинског одбора на чијем челу треба да буде неко из опозиције да врши надзор над радом фонда. Озбиљно смо приступили том послу и не требају нам неке квази квалификације које долазе од квази политичара. Фонд је озбиљна прича. Ко год буде имао приједлог и добру мјеру за фонд то је добро дошло. Ово је ситуација гдје све “главе” морају да буду заједно и да се дође до одређених рјешења. Свако свој дио памети мора да уложи у ову причу. Стављени смо у ситуацију гдје сви морамо да дјелујемо заједно јер смо се затекли у ситуацији да умјесто да надограђујемо систем морамо да кренемо из почетка.

НН: На који рок ће бити основан тај Фонд и како то да допринос солидарности од три одсто неће утицати на привреду?

ЦВИЈАНОВИЋ:  Предвиђено је да постоји до 2021. године, али ми цијенимо да ће бити потребно и десет година. Када је ријеч о солидарном доприносу, трудићемо се да оптерећење ове врсте трају што је краће могуће. У првој фази то ће бити значајан извор за прикупљање средстава зато што у тој првој фази немате рјешење аранжмане са међунродним финансијским институцијама и служиће искључиво за помоћ грађанима и домаћинствима који су погођени катастрофом.

НН: Има ли најава какви ће бити ти аранжмани? Хоће ли бити повољнији него до сада и очекујете ли проблеме с обзиром да већина ино кредитора тражи да то иде преко БиХ или уз њихову сагласност?

ЦВИЈАНОВИЋ: Већ имамо најаве да ће рокови отплате бити 25-30 година са врло ниском каматном стопом и грејс периодом који ће можда колико и трајање Фонда и логично је да се ослањамо на кредите. До проблема са ино кредитима неће доћи. Дио средстава ће бити упућиван на тај начин али има и оних који ће се реализовати директно са владама ентитета као што је и до сада био случај. Јако је важно да упоредимо штету која се десила у РС са оном у ФБиХ и да се адекватно тим процјенама дистрибуира помоћ.

НН: Има ли процјена колика је штета која је настала у попалвама?

ЦВИЈАНОВИЋ: Оно што нас је задесило мало је рећи да је катастрофа и то доживљавам као трагедију нашег простора. Раде се прелиминарне процјене и то ће бити бројеви или проценти везани за индивидуалне објекте, инфраструктуру, пољопривреду, привреду итд.. То ће бити ствари гдје ћемо имати бројеве који сасвим сигурно неће показати размјере катастрофе која нас је задесила и мислим да се то неће моћи ни процјенити. Барата се угрубо да је то 1,3 милијарде, а знамо да ће на то бити додано још 30 одсто. Сва штета неће моћи бити класификована. Морамо да будемо свјесни да оно што се десило у Добоју или Шамцу нипошто неће оставити без посљедица некога ко живи у другом граду у којем је тог дана само падала киша. Ово је колективна штета у РС и то значи да ће свако морати дати свој допринос у санирању те штете, ма како се неко бунио на то.

НН: Да ли постоје оквирне процјене колико ће бити новца у Фонду солидарности?

ЦВИЈАНОВИЋ: Нема. Највећи дио у Фонду ће чинити међународни повољни кредити, ал ии одређене донације које ће тамо долазити.

НН; Најављено је одржавање Међународне конференције око поплава БиХ. Учествује ли РС у томе?

ЦВИЈАНОВИЋ: Ми сада имамо само најаве да ће се организовати донаторске конференције. Оне ће се дешавати сигурно на ниво БиХ, али ће се дешавати сигурно и појединачно. Зато је битно и сви чекају 18. јуни и да имамо оквирни документ о процјени штете, јер без тога, конкретних ствари и показатеља биће тешко да мобилешете међународну пажњу у смислу донатора. Апсолутно сматрама да на таквој конференцији на нивоу БиХ, а која је најављивана треба да учествују представници ентитететских власти, јер смо ми ти који знамо какава је штета и ми смо ти који се директно носимо са посљедицама те штете. У наредном периоду ми ћемо као Влада, кроз наша представништва организовати један циклус донаторских догађаја који треба да нам помогну у прикупљању средстава за ову намјену.

НН: Најавили сте могућност да дође до кашњења плата и пензија у РС.

ЦВИЈАНОВИЋ: Ако пратитите колико је дошло до пада прихода логично је да дође до тога. Када је у питању исплата ове плате ми нисмо осјетили такву ситуацију зато што је буџет био у добром стању прије ове поплаве. Одговорно је да као премијер кажем грађанима да не можете претрпјети овакву штету која вас је оставила гладним, голим, босим и са девастираном привредом и људима који још увијек не могу да се врате у своје домове и не очекујете посљедице. Немате исту динамику прикупљања средстава и нема ништа логичније него да грађанима кажете да је савим могуће у таквим околностима да плате касне. У нашим животима ништа више неће бити исто као прије. Не желим да плашим, али не желим ни да улијевам лажну наду и да се правим као да се ништа није десило.

НН: Има ли процјена колико ће ти приходи бии мањи?

ЦВИЈАНОВИЋ: Немамо. Сада идемо на то да санирамо све што је могуће гдје су потребне мање интервенције или интервенције средњег типа и да привредним субјектима омогућите да стану на ноге и раде. Преко ваучера који ће бити понуђени становницима, односно картица ми ћемо подстаћи производњу намјештаја али и продавница које ће знати да могу да задрже и запосле нове људе. Наше фабрике намјештаја су спремне за то, а ми ћемо онда са њима затворити тај круг након што утврдимо рокове за плаћање робе коју узму грађани.

НН: Колики ће бити рокови?

ЦВИЈАНОВИЋ: Претпостављам да ће то бити три мјесеца и надаље и ми смо већ са многим произвођачима и послодавцима већ причали. То је сасвим реално и свако добронамјеран је свјестан да нема буџета из којег ви данас можете да "заграбите" 150 или 200 милиона КМ и подјелите људима

НН; Када ће бити ребаланс буџета?

ЦВИЈАНОВИЋ: Не цијеним да је могуће да то буде прије јула. Приоритет је сет мјера које ће трасирати пут за санирање стања.

НН: Ребаланс буџета је затражила и опозиција.

ЦВИЈАНОВИЋ: Не мислим да је ребаланс буџета важнији оној породици која спава на душеку негдје изван куће, него да има Фонд солидарности и да се емитују ваучери и да људи могу да купе намјештај и врате се. Приоритет је да се организује њихов породичан живот, привреда и службе гдје зарађују плате Опозиција то тражи из једног разлога и то како би показала да се нешто смањује у буџету. Први је процес помоћи људима и то ме сада интересује. Људи се јављају и желе да обнове пољопривреду производњу, интересују их олакшице, хоћемо ли им обезбједити сјемена, а не да ли ће бити ребаланса буџета. То само интересује опозицију.

НН: Ребалансирани буџет хоће ли бити мањи од садашњег?

ЦВИЈАНОВИЋ: Видјећемо. Свакао ће бити значајна прерасоређивања. Пратимо како се буџет пуни, па ћемо видјети шта су приоритети и шта је то што нужно може да буде, а шта је то чега се морамо одрећи. Једна од логичних мјера свакако ће бити ребаланси буџета на свим нивоима коју не можете да избјегнете, али од тога правити политиканство и радити ребаланс због некога из опозиције не пада ми на памет. Нису ми никад диктирали дневни ред, па неће ни сада.

НН: Генерално како гледате на понашање опозиције током и након поплава?

ЦВИЈАНОВИЋ: Опозиција се није снашла у овој ситуацији. Да сам опозиционар, поготово из велике партије дошла би у власт покуцала и понудила све људе које имамо на располагање да заједничким снагама превазиђемо страхоту која се десила народу. Они су се одлучили за другу варијанту, да сједе у кућама, кафићима и гледају телевизију обично ону коју нападају, али која их је информисала и онда дођу да држе предавања како неко није реаговао. Што је још горе оду да се бањају у окружењу, а онда дођу освјежени послије велнес центра да нам држе предавања како влада није ово или оно.  Многе локалне заједнице које су у рукама опозиционара су страшно омануле и то ће бити предмет истраге.

НН: Кога сматрате одговорним?

ЦВИЈАНОВИЋ: Не сматрам никога. Правили су грешке, али на неким другима је да кажу шта су неопростиве грешке које треба санкционисати, које не. Те ствари су прописане и негдје пишу, али и ако нигдје нису прописане постоје моралне норме е то је испит који опозиција није положила. Онога дана када су одржали прес конференцију на Дан жалости коначно сам формирала своје мишљење. Све што сам до тада мислила о њима било је мало. Тог дана када породице, читава нација жали, ви држите прес конференцију и бавите се политичким темама. То је толико непристојно и неморално и тада сам завршила са њима. Од тога дана мој однос према опозицији је раздвојен огромним јазом.

НН: Колико ће избори усложнити ситуацију опоравка у РС?

ЦВИЈАНОВИЋ: Хоће дефинитивно. Много ствари ће да се врти око ситуације са поплавма. Политичке партије ће радити свој дио посла, али ће сигурно бити стављене у контекст који се зове поплава. То је реалност од које се не може побјећи. Колико ће то утицати да то буде најдоминантнија тема ја то не могу рећи. Могу рећи само да ме те политикантске приче уопште не интересују. Превише смо заокупљени овим што сада радимо да ми бесмислено изгледају ствари који се односе на вођење кампање да не могу да опишем.

НН: Сматрате да би поплаве могле доминирати изборном кампањом?

ЦВИЈАНОВИЋ: Све ове ствари које су везане око новонастале ситуације. То је наша реалност и ми живимо живот који је много другачији него прије двије или три седмице. Ту говорим о онима који највише носе власт и имају обавезе, а не на оне доконе политичаре који имају високе плате, а слободни су да сједе у кафанама и критикују власт. Жао ће ми бити ако те кафанске приче буду доминирале кампањом.

Не познајем Грабежа

НН: Како је могуће да Саша Грабеж буде предложен за члана НО Банке Српске с озбиром на то да је био у Управи БИБ против које Тужилаштво води истрагу?

ЦВИЈАНОВИЋ: Не знам против кога Тужилаштво води истрагу. Мислим да се ради о привременим рјешењима и вршиоцима дужности. Влада РС нема сазнања против кога се све води истрага и ако се покаже да је особа неодговарајућа, неће бити тамо, да ли тај, којег уопште не познајем, или неко кога познајем то је небитна ствар.

Одговорност

НН: Да ли ће неко одговарати због могућих пропуста током поплава?

ЦВИЈАНОВИЋ: Не мислим да су истраге проблем, већ су добродошле и ми као Влада тражићемо истраге. Наравно да све треба да буде истражено како се ко понашао прије, за вријеме и након поплава. Да ли имамо људе који дезинформишу јавност, који наводе грађане на погрешне закључке, да ли су неки дезинформацијама стварали панику, а ширење панике је опструкција рада надлежних органа у вријеме ванредне ситуације. Морамо да утврдимо да ли је неко ко је задужен за управљање одређеним процесом омануо, да ли на локалном или републичком нивоу.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.