Збрињавања радника који су због стечаја и приватизаци

Глас Српске
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Збрињавања радника који су због стечаја и приватизаци

У плану је доношење посебног Закона о Економско-социјалном савјету Републике Српске, како би ово тијело почело са рјешавањем изузетно сложених проблема у области збрињавања радника, истакао Чедо Ковачевић

ЗA многе раднике у Српској, који су због приватизације или стечаја остали без посла, Социјални програм републичке Владе једина је шанса да повежу радни стаж и тако закључе своје радне књижице у предузећима, у којима су провели свој радни вијек. Ово је став министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Бошка Томића, који је додао да је министарство, на чијем је челу, надлежно и за спровођење програма социјалног збрињавања радника. Како је "Глас Српске" сазнао, мјесечно се за ове потребе издвоји, у просјеку, око два милиона марака. Радници, који су - по годинама старости - остварили услов за одлазак у пензију имају приоритет у социјалном збрињавању, што за њих представља велико охрабрење, с обзиром на то да су одавно требали да буду пензионисани. Републичка Влада радницима је раније понудила могућност појединачне уплате доприноса за пензијско осигурање, што су они, према важећим прописима, могли да искористе до краја прошле године. Да ли ће ова пракса важити и даље, искључиво зависи од измјена и допуна Закона о пензијско-инвалидском осигурању, који је у припреми. Поред наведене, постоји и могућност да послодавци обезбиједе докуп до три године радног стажа оним радницима, којима у том периоду нису уплаћени доприноси и због чега не могу да се пензионишу. Aли, како тврде у Савезу синдиката Републике Српске, послодавци до сада нису показали вољу да из властитог џепа издвоје новац за докуп стажа. То је за директоре и газде предузећа прескупо, јер је за докуп три године стажа потребно уплатити десет и по хиљада марака, па многи од њих желе да избјегну "непотребан трошак". Помоћник републичког министра рада и борачко-инвалидске заштите Чедо Ковачевић изјавио је за наш лист да је посебно важно да буде унапријеђен рад Економско-социјалног савјета Српске, који би, како је истакао, у наредном периоду требало да буде "десна рука премијеру Милораду Додику". Ковачевић је додао да је у плану доношење посебног Закона о Економско-социјалном савјету Републике Српске, како би ово тијело добило значај који заслужује и почело са рјешавањем изузетно сложених проблема у области збрињавања радника. Због тих проблема "косу са главе чупају" економски експерти, синдикалци, а највише радници и пензионери, као и сви остали, којима је живот све тежи и скупљи. Према евиденцији републичког Савеза синдиката, у протекле три и по године збринуто је 20.006 радника, док су у истом периоду 2.523 радника остварила право на пензију кроз програм социјалног збрињавања. Према оцјенама челних људи Савеза синдиката, то су изузетно добри резултати, поготово ако се зна да је од 2004. године републичка Влада за социјално збрињавање радника одобрила око 67 милиона марака. Ипак, тај новац, по процјенама синдикалаца, подмирио је тек половину ових трошкова. Наиме, у Савезу синдиката сматрају да је за потпуну реализацију социјалног програма потребно издвојити најмање стотину милиона марака. Они ову суму правдају претпоставком да би због стечаја, приватизације и ликвидације предузећа и у наредном периоду многи радници могли да остану без посла, али и без могућности да брзо нађу ново запослење. - Синдикат, нажалост, нема прецизне податке о томе колико радника би, због стечаја, могло да остане без посла у времену испред нас, због тога што нигдје не можемо да дођемо до информације у колико предузећа у Српској је покренут стечај. Мислим да се ту ради о пропусту судова, јер би они морали да имају информације о стечајевима, као и податке о предузећима у којима се води предстечајни поступак - изјавила је предсједник републичког Савеза синдиката Ранка Мишић. Она је подсјетила да је у овој години за збрињавање радника намијењено 24 милиона марака из републичког буџета, уз додатна два милиона из ребаланса буџета. Да је социјално збрињавање радника веома важно питање сматра и "први пензионер" Српске Раде Ракуљ, који је замолио да, умјесто термина "збрињавање", Влада и Синдикат убудуће употребљавају неку другу ријеч. Срамота је, рекао је Ракуљ, да се појам "збрињавање" употребљава код пензионера уколико су иоле здрави, а камоли да се такав израз примјењује код "здравих и правих средовјечних људи, који су орни и чили да раде и привређују". М. МИЛУНОВИЋ ПОСКУПЉЕЊA Предсједавајући актуелног Економско-социјалног савјета Српске Миле Рибић оцијенио је да најкасније до краја јануара мора да буде одржана сједница овог тијела, на којој би требало да буде заузет став о рјешавању проблема, насталих послије наглог поскупљења хране и електричне енергије, која су обиљежила сам почетак 2008. године. Он је упозорио да је стање у Републици Српској алармантно, јер је храна поскупила, у просјеку, за 30 одсто, а струја за 11,9 процената... Плате, с друге стране, су тек незнатно порасле и једва достижу 500 марака, што је довољно тек за статистичку потрошачку корпу, од које четворочлана породица тешко може да преживи мјесец.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.