Због недостатка новца, БиХ под минама до 2019. године

Сарајево - Директор Центра за уклањање мина /БХ МАК/ Саша Обрадовић упозорава да БиХ неће успјети да испуни обавезу уклањања мина из познатих минских поља до 2019. године, а разлог је - недостатак финансијских средстава за операције хуманитарног деминирања.

Он у интервјуу Срни истиче да систем деминирања у БиХ није био ефикасан у претходном периоду, али је, ипак, од почетка противминског дјеловања у БиХ ријешено 75 одсто проблема.

Обрадовић указује на то да финансијска средства ниједне године нису била обезбијеђена у планираном обиму.

"С циљем отклањања недостатака, формирана је радна група са задатком отклањања констатованих недостатака и унапређења стања у области деминирања у БиХ", прецизира он.

У прошлој години у БиХ је од мина /експлозивна средства заостала из рата/ страдало 12 особа, од чега шест особа смртно, а међу погинулима су и два деминера.

Обрадовић оцјењује да су резултати хуманитарног деминирања на нивоу претходних година - око 12 километара квадратних, од чега се десет односи на техничко извиђање, а два на чишћење мина.

Он сматра да БиХ, као и велики број других земаља, неће успјети да испуни обавезе уклањања мина из познатих минских поља до 2019. године, те да је главни разлог првенствено недостатак финансијских средстава за операције хуманитарног деминирања.

Обрадовић наводи за Срну да је 2009-2016. године план смањења сумњиве површине испуњен у обиму од 50 одсто, а у истом обиму била су обезбијеђена и финансијска средства - 330 милиона КМ, од чега су донаторска средства 50 одсто.

Стратегијом противминског дјеловања БиХ планирано је обезбјеђивање и додатних 330 милиона КМ из домаћих извора, али она нису била обезбијеђена ниједне године.

"Извори финансирања требало је да буду - буџет, кредит, грант", истиче директор БХ МАК-а.

Донатори и даље снажно подржавају процес противминског дјеловања у БиХ и поред чињенице да су сада актуелни други региони у свијету, као што су Украјина, Турска, Сирија.

У прилог томе, каже Обрадовић, говори чињеница да је од 2015. године поновно успостављен систем одржавања редовних сједница Одбора донатора.

Коментаришући чињеницу да БХ МАК од 2008. године није мијењао оперативне процедуре, Обрадовић наводи да "не може дати јасан одговор".

Неефикасност у раду један је од разлога што је Савјет министара БиХ, осим директора ове институције, разријешио и помоћнике директора и именовао нове вршиоце дужности.

"Нови менаџмент је у сарадњи са министром цивилних послова БиХ Адилом Османовићем, Комисијом за деминирање и УНДП-ом ушао у процес израде ревизије Стратегије и израде нових оперативних процедура и стандарда.

И даље радимо на својеврсном ждуо дилигенсуж у овој области и покушавамо наћи најбоље одговоре за највеће проблем које смо затекли", поручио је Обрадовић.

Од 2005. године на локацијама у БиХ за које је речено да су очишћене од мина погинуло је 25 лица, док их је 24 рањено, за шта никад нико није одговарао.

Обрадовић појашњава да је питање одговорности изван домена БХ МАК-а, те да се овим проблемом баве друге релевантне институције као што је Тужилаштво БиХ.

"У складу са међународним стандардима, у БиХ се након завршеног деминирања издаје Увјерење у завршеној контроли квалитета, које потврђује да је деминирана површина безбједна 99,65 одсто, што имплицира да постоји преостали ризик и да може доћи до минске несреће или инцидента", навео је Обрадовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.