Због чега су сви хтјели да овладају Озреном

БАЊАЛУКА - Планина Озрен је деценијама уназад важно мјесто у историји овог поднебља, а то је потврђено почетком деведесетих година, које су по Србе, који су били своји на своме, крвљу исписане.

Цијела истина о страдању и страхотама које су дочекале српски народ и припаднике Војске Републике Српске (ВРС) на озренско-возућком ратишту је описана у публикацији иза које стоји Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих.

Планина Озрен се налази у сјеверном дијелу БиХ у рејону нижих планина и смјештена је између ријеке Босне на западу и Спрече на сјеверу.
Озрен је данас подијељен између Републике Српске (град Добој и општина Петрово) и ФБиХ (општине Маглај, Завидовићи, Лукавац и Грачаница).
Возућа, као најважније мјесто на ширем рејону Озрена током Одбрамбено-отаџбинског рата и мјесто на којем су своје животе оставили многи, прије рата је била подијељена на двије мјесне заједнице - Возућу и Стог. 

Кроз историју, пише у публикацији, већинско становништво одувијек су били Срби, а Озрен је од давнина имао препознатљиву улогу у војностратешком смислу, као важно чвориште путних комуникација.

- Управо због тога, већ почетком рата домаћи и страни војни стратези су износили тврдњу "да онај ко држи Озрен влада Босном", јер се одатле контролишу Сава и Дрина. Србима је Озрен био важан за комуникације са Добојем. У војном смислу ово подручје је раздвајало два најбогатија муслиманска базена, тузлански и зенички, односно њихова два најмоћнија корпуса - други и трећи. Контролом тих комуникација постојала је могућност спајања српских снага с Озрена са српским јединицама на Романији. С друге стране за муслимане Озрен, а посебно Возућа имају огроман значај и то управо због спајања два важна центра - пише у публикацији.

Колико је значајан био Озрен за муслимане показује и број ангажованих снага приликом заузимања Возуће.

- Већ почетком рата било је јасно да ће се за превласт на Озрену водити жестоке борбе између зараћених снага. Какве су биле намјере муслимана на Озрену постало је јасно већ 1990, када су у Стогу жутом фарбом исписане поруке: "Смрт Србима" и "Од Стога до Ирана биће земља муслимана" - забиљежено је у публикацији Центра.

Истовремено, локални муслимански лидери, међу којима су биле хоџе, у муслиманским вјерским објектима проповиједају да је "куцнуо час стварања муслиманске државе и покретања џихада уз подршку Арапа и Запада".

- Нажалост по Србе, ове тврдње показале су се истините и то кроз бомбардовање Републике Српске од стране НАТО-а и учешће фундаменталиста у рату у БиХ - истакли су они.

Тешке борбе на озренско-возућком ратишту обиљежиле су 1992, 1993, 1994. За три године погинуло је 456 бораца ВРС, али пакао је дошао 1995.

- Наређењем Трећег корпуса тзв. Армије БиХ од 31. марта 1995. одред "Ел муџахедин" директно је потчињен 35. дивизији КОБ-а са сједиштем у Завидовићима. Озрен ће у српском народу остати упамћен по злочинима које су над Србима извршили исламски фундаменталисти из ове јединице - подвучено је у том издању Центра.

Главни штаб такозване Армије БиХ, "односно генерал Расим Делић је 13. августа потписао наређење којим се одобрава формирање одреда с називом "Ел муџахедин" у зони одговорности Трећег корпуса". Свечаности оснивања присуствовали су и Сакиб Махмуљин и командант Оперативне групе "Босанска Крајина" Мехмед Алагић.

- Муџахедини су у БиХ користили већ уходане метода "Ал-Каиде" да снимају видео-записе о исламским ратницима и крволочним методама којима се служе. Због тога су и остала забиљежена ритуална клања српских заробљеника те је и свијет имао прилике да се упозна са овим монструозним дјелима у самом срцу Европе - подсјетили су аутори публикације, који су и записали потресна свједочења о злочинима које су извршили припадници тог одреда. 

Публикација Републичког центра рађена је у координацији са Борачком организацијом општине Србац, с фокусом на страдање Српчана на озренско-возућком ратишту 1995. године, који су буквално остајали без глава од стране "светих ратника ислама".

Ко је Сакиб Махмуљин

Суд БиХ је у априлу 2022. године осудио Сакиба Махмуљина на осам година затвора због ратних злочина над Србима на подручју Озрена и Возуће 1995. године. Махмуљин је 23. новембра 2022. године требало да приступи Суду БиХ да би преузео упутни акт на издржавање казне затвора. Након тога умјесто да оде у затвор, Махмуљин је напустио БиХ и отишао у Турску. Због тога је Интерпол расписао 29. новембра 2022. године црвену потјерницу за њим. Надлежне институције, прије свега Министарство правде БиХ , тражило је информацију од Турске да ли се тамо Махмуљин налази, а од њих су добили повратну информацију да он тамо није лоциран. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.