Зашто промјене у спољној политици САД изазивају све већи страх у Европи, али и Сарајеву

БАЊАЛУКА – Промјена америчке политике према БиХ постала је једно од кључних питања за Сарајево и дио европских политичких кругова, а анализа њемачког листа "taz" показује колико се нови курс Вашингтона доживљава као лом досадашњег приступа БиХ. Умјесто да нови курс посматра као могуће преиспитивање приступа једном сложеном дејтонском систему, текст га готово у цијелости представља као пријетњу очувања БиХ, док се одговорност за њену будућност пребацује на Европу.

Најважнији факти из текста

• Амерички курс према БиХ се мијења и то све више постаје тема политичких анализа у Европи и БиХ.
• Укидање санкција Милораду Додику и повезаним лицима један је од потеза који се издвајају као показатељ промијењеног приступа Вашингтона.
• Као важан сигнал издваја сусрет Жељке Цвијановић са Сузи Вајлс у Бијелој кући.
• Према Анђелковићевом тумачењу, Бањалука сада настоји да отвори директније канале према Вашингтону, поред односа са Москвом и Пекингом.
• САД и ЕУ показују све више разлика у приступу БиХ, што је важан дио нове политичке динамике.

Да ли се мијења подршка БиХ или модел политичког утицаја?

У средишту анализе налази се теза да се Америка под Доналдом Трампом окреће Републици Српској и да се тиме доводи у питање досадашњи западни приступ БиХ. Посебна пажња посвећена је укидању санкција Милораду Додику и повезаним лицима, као и "Јужној интерконекцији", а аутор те потезе доводи у везу са лобирањем и пословним интересима људи блиских Трамповом кругу. Управо ту се, међутим, отвара прво важно питање. Да ли промјена политике једне америчке администрације аутоматски значи и слабљење подршке БиХ или је могуће да Вашингтон преиспитује начин на који је годинама покушавао да утиче на њене унутрашње односе? То су двије различите ствари.

Посебно је занимљиво што се као полазна тачка узима став да је досадашња америчка политика према БиХ била јединствена и усмјерена ка очувању постојећег поретка, па се сваки отклон од те политике тумачи као опасност. Међутим, остаје отворено питање да ли је управо тај приступ у претходним деценијама дао резултат који су његови заговорници очекивали.

БиХ и даље има дубоке политичке подјеле, спорења око расподјеле надлежности, различита тумачења Дејтонског споразума и готово потпуно супротстављене погледе три конститутивна народа на будућност земље. Због тога се промјена политике једне велике силе не може аутоматски свести на питање очувања БиХ, као да постоји само један могући модел њеног функционисања.

Посебно је проблематично када се у исту раван стављају територијални интегритет, постојећи политички односи и политика међународног интервенционизма. Дејтонска БиХ није настала као централизована држава којој су накнадно додате одређене надлежности ентитета, већ као сложена уставна заједница са прецизно утврђеним односима између институција БиХ и ентитета. Зато је суштинско питање да ли промјена америчког приступа значи слабљење подршке БиХ или преиспитивање модела којим је Запад годинама покушавао да управља њеним унутрашњим политичким односима.

Анђелковић: Српска отвара нове канале према Вашингтону

Занимљив је и однос према Републици Српској, јер се управо ту најјасније виде двије различите интерпретације новог америчког курса. У анализи "taza" Српска се готово искључиво појављује кроз формулације о "проруској Републици Српској", српским националистима и могућем угрожавању цјеловитости БиХ. Тако се промјена односа Вашингтона према Бањалуци унапријед поставља као проблем за БиХ и европску политику.

 Драгомир Анђелковић

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић за "Глас Српске" оцјењује да је Република Српска направила значајне искораке у изградњи партнерства са дијелом америчке администрације и као важан сигнал издваја сусрет српског члана Предсједништва БиХ Жељке Цвијановић са шефицом кабинета америчког предсједника Сузи Вајлс у Бијелој кући.

Бањалука тражи партнере и ван Москве и Пекинга

Анђелковић сматра да Бањалука због промијењених односа у Вашингтону сада има простор да тражи партнере не само у Москви и Пекингу, већ и у дијелу америчке администрације који, према његовој оцјени, има другачији однос према суверенизму и националним интересима од досадашњег евроатлантског политичког мејнстрима. Истиче и да сусрет Цвијановићеве и Вајлсове није само протоколарни догађај, већ дио ширег настојања Бањалуке да отвори директнији канал према Вашингтону. Анђелковић је тај сусрет означио и као наговјештај политике која би требало да буде настављена након избора.

Док се у анализи "taza" промјена односа према Бањалуци доживљава као слабљење досадашњег система заштите БиХ, у Анђелковићевом тумачењу она отвара простор за другачије партнерство Српске и Вашингтона. А управо би та разлика требало да буде предмет озбиљне анализе. Република Српска није само објекат америчке и европске политике. Она је један од кључних актера унутар БиХ, са сопственим ставовима о Дејтону, расподјели надлежности, улози ОХР-а, санкцијама и односима са великим силама. Без тих ставова, како сматра Анђелковић, слика промјене америчке политике остаје непотпуна.

Према његовом мишљењу још је занимљивија прича о "Јужној интерконекцији". Повезивање енергетског пројекта, америчког капитала, лобирања и укидања санкција свакако може бити тема за озбиљно истраживање. Али између временског поклапања одређених догађаја и доказане политичке трговине постоји велика разлика. Ако постоји директна веза, њу, према ријечима Анђелковића, њемачки лист треба да документује. Ако не постоји, онда је ријеч о политичкој интерпретацији која тако мора бити и означена. То је посебно важно, јер су и у САД вођене јавне расправе о мотивима нове политике према БиХ. Демократски чланови Одбора за спољне послове Конгреса износили су тврдње о утицају лобиста и пословних интереса, али и те наводе треба посматрати као ставове једног дијела америчког политичког естаблишмента, а не као доказ јединственог мотива цијеле администрације.

Шта је рекла Каласова

Каја Калас

Сличан проблем постоји и код тврдњи о притиску Вашингтона на Кристијана Шмита. Чињеница да су се америчка и европска политика у одређеним питањима разилазиле сама по себи не доказује да је један потез био директна посљедица америчког притиска. За такву тврдњу потребни су документи, изјаве или други провјерљиви докази, каже Анђелковић коментаришући писање њемачког листа.

Управо је разилажење Вашингтона и Брисела један од важних елемената цијеле приче. Висока представница ЕУ за спољну политику Каја Калас недавно је признала да Брисел "заиста не разумије" неке потезе Вашингтона и да се ЕУ већ прилагођава новој америчкој "непредвидљивости". Ова изјава је важна јер показују да питање није само у односу Вашингтона према Сарајеву или Бањалуци. У средишту је и све очигледније разилажење САД и Европске уније око приступа БиХ.

На крају, текст долази и до закључка о  "свјетском рату вриједности". Она звучи драматично, али више замагљује него што објашњава суштину проблема. Које су то вриједности, ко их дефинише, запитао се Анђелковић. Да ли се под њима подразумијева либерална демократија, централизована држава, суверенитет, право народа на политичку равноправност или нешто друго? Без одговора на та питања, како каже, "рат вриједности" о ком пише њемачки лист остаје више политички слоган него.

- Уместо да се промена односа Вашингтона према БиХ посматра као могући дио ширег преиспитивања америчке спољне политике, она се готово аутоматски представља као претња досадашњем моделу. Можда више не желе да у БиХ улажу исти политички капитал као раније. Можда више пажње посвећује енергетици, безбедности, америчким економским интересима и непосредним резултатима него изградњи нација и држава. Зато је много занимљивије питање шта промена америчког курса значи за дејтонску БиХ, него шта она значи за модел БиХ какав прижељкују поједини европски и сарајевски политички кругови. Јер ако се заиста мења америчка политика, онда се не мења само однос према једном политичару или једном ентитету.

Мења се цели приступ БиХ – поручио је Анђелковић.

Нови модел

Америчка Херитиџ фондација сматра да би БиХ требало преуредити у три равноправне федералне јединице, уз мање уплитање међународних институција и већу политичку самосталност Срба, Хрвата и Бошњака. Фондација истовремено сматра да би такав модел могао да смањи политичке тензије и отвори простор за јаче америчке економске и енергетске интересе у БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.