Зашто веће зараде нису донијеле и виши животни стандард

САРАЈЕВО - Просјечна нето плата у БиХ за девет година повећана је 87,4 одсто, али раст зарада није био исти у свим дјелатностима, нити је пратио раст трошкова живота. Док су неке од најслабије плаћених области из 2016. забиљежиле повећање веће од 120, па и 140 одсто, код дијела дјелатности које су и тада биле на врху платне листе раст није достигао ни 50 одсто.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• Просјечна нето плата у БиХ порасла је са 838 КМ у 2016. на 1.570 КМ у 2025. години, односно 87,4 одсто.
• Највећи процентуални раст забиљежен је у административним и помоћним услугама (142,2 одсто) и грађевинарству (133,5 одсто).
• У финансијама и осигурању плате су порасле 49,7 одсто, а у производњи и снабдијевању електричном енергијом 45,8 одсто.
• Упркос расту зарада, трошкови живота су расли брже, па већа номинална плата није у истој мјери повећала куповну моћ.

Просјечна плата порасла за 732 марке

Према подацима Агенције за статистику БиХ, просјечна нето плата у свим дјелатностима повећана је са 838 марака у 2016. на 1.570 марака у 2025. години. Просјечна мјесечна зарада тако је номинално повећана за 732 марке.

Највећи процентуални раст забиљежиле су дјелатности које су прије девет година биле међу најслабије плаћеним. Просјечна плата у административним и помоћним услужним дјелатностима скочила је са 573 на 1.388 марака, што је повећање од 815 марака или 142,2 одсто. То је уједно и највећи процентуални раст међу посматраним дјелатностима. Још израженији примјер је грађевинарство. Просјечна плата у овој области износила је 2016. године свега 535 марака, што је била најнижа зарада међу посматраним дјелатностима. До 2025. године порасла је на 1.249 марака, односно за 714 марака или 133,5 одсто.

Мањак радника гурао зараде навише

Међутим, ни тако велики раст није био довољан да се грађевинарство приближи укупном просјеку. Плата у овој области 2025. године била је 321 марку испод просјечне зараде у БиХ. Сличан образац видљив је и у другим дјелатностима које су традиционално биле при дну платне листе. У трговини су примања повећана за 120,6 одсто, у смјештају те припреми и услуживању хране за 118, а у прерађивачкој индустрији за 117,9 одсто.

Једно од могућих објашњења за такав раст јесу и промјене на тржишту рада. Недостатак радне снаге, одлазак запослених у иностранство и све већа потреба послодаваца да задрже раднике створили су снажнији притисак на раст зарада управо у дјелатностима које су традиционално биле међу најслабије плаћеним. Тај процес посебно је дошао до изражаја у грађевинарству, трговини и угоститељству, гдје је мањак радника постао један од значајнијих фактора пословања. Послодавци су, у условима ограничене понуде радне снаге, повећавали зараде како би привукли и задржали запослене.

На врху платне љествице раст до 50 одсто

Сасвим другачија слика видљива је на врху платне љествице. У производњи и снабдијевању електричном енергијом просјечна плата повећана је са 1.338 марака у 2016. на 1.951 марку у 2025. години, што представља раст од 613 марака или 45,8 одсто. У финансијским дјелатностима и осигурању просјечна зарада повећана је са 1.381 на 2.067 марака, односно за 686 марака или 49,7 одсто. Иако су ове дјелатности имале знатно мањи процентуални раст, њихове просјечне зараде и даље су биле знатно изнад укупног просјека.

Ипак, разлика између врха и дна платне љествице током тог периода се смањила. Просјечна плата у најплаћенијој дјелатности била је 2016. године 2,58 пута већа од просјека у најслабије плаћеној дјелатности, док је 2025. године тај однос смањен на 1,90.

Скупља корпа појела дио раста

Колико је раст плата заиста значио за животни стандард видљиво је тек када се зараде упореде са трошковима живота. Подаци о синдикалној потрошачкој корпи показују да њена вриједност расте брже од просјечне плате. Ако се упореде износи, просјечна плата је од 2016. више него удвостручена, док је вриједност корпе повећана за око 150 одсто.

Раст зарада настављен је и током ове године. Просјечна нето плата у БиХ у јулу достигла је 1.732 марке, што је 8,1 одсто више него у истом мјесецу прошле године. Плате су направиле велики номинални искорак, а највећи проценти раста забиљежени су тамо гдје су зараде биле најниже. Али је дио тог раста појела скупља свакодневица, па већа номинална плата није аутоматски значила и једнако већи простор за подмиривање трошкова домаћинства.

Корпа и храна

Синдикална потрошачка корпа за четворочлану породицу у Републици Српској у јулу је износила 2.924 марке. Према подацима Савеза синдиката Републике Српске највећи дио трошкова одлазио је на прехрану, за коју је било потребно 1.349 марке, што је 46,15 одсто укупне вриједности корпе.

Калкулатор инфлације

Према калкулатору инфлације 100 марака из 2016. данас би, због раста цијена, имало куповну моћ од око 133 марке, што значи да су цијене у међувремену порасле за око 33 одсто. Оно што је 2016. могло да се купи за 100 марака, данас би у просјеку коштало око 133 марке. Једна марка данас тако има око 75 одсто куповне моћи коју је имала десет година. Просјечна годишња стопа инфлације у овом периоду износила је око 2,9 одсто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.