Зашто ћути Уставни суд БиХ на апелације Додикове одбране

Ведрана Кулага Симић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Агенције/Уставни суд БиХ

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Иако је најављивано да би одлука Уставног суда БиХ о апелацијама, које им је доставио правни тим предсједника Српске Милорада Додика због судске пресуде и одлуке о одузимању мандата, могла бити позната крајем септембра, судије још нису заузеле став о том питању, што отвара додатне сумње и спекулације, посебно у свјетлу предстојећих пријевремених предсједничких избора.

Додика је, у својству предсједника Републике, Суд БиХ осудио на годину дана затвора и шест година забране обављања те функције јер није испоштовао одлуке Кристијана Шмита, којег Српска не признаје за високог представника у БиХ јер није именован у складу са процедурама у Савјету безбједности УН.

По основу правоснажности пресуде Суда услиједила је и одлука Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ којом је Додику одузет мандат предсједника, а потом је усвојен акт којим су пријевремени избори заказани за 23. новембар.

Додикова одбрана је најавила да ће уложити жалбу на одлуку након што заприми одлуку ЦИК-а, што је и урађено 8. августа, када је његов адвокат Горан Бубић поднио Уставном суду БиХ захтјев за доношење привремене мјере којом би се забранило извршење пресуде Додику до коначне одлуке судија у Сарајеву.

Тим потезом је, како је раније речено, затражено својеврсно "замрзавање" пресуде до коначне одлуке суда, уз тврдње да за то постоје услови имајући у виду начин на који се судило предсједнику Републике.

Са Бубићем нисмо успјели да ступимо у контакт, а у Уставном суду БиХ су за "Глас" потврдили да још раде на предмету.

- На предмету се интензивно ради, а када буде спреман за разматрање, о њему ће бити одлучено на пленарној сједници Уставног суда БиХ - наведено је у писаном одговору из те институције.

У раду пленарне сједнице, с друге стране, учествују све судије, укључујући и троје странаца због којих Република Српска одбија да именује својих двоје судија, тражећи усвајање закона о Уставном суду БиХ и да њих троје замијене домаћи стручњаци.

И док се чека одлука Суда, појављују се различита тумачења, спекулације па  и сумње због чега одлуке још нема. И док има тврдњи у којима се подсјећа и на правила Уставног суда БиХ којима је прописано да изборна материја има приоритет у разматрању, саговорник "Гласа" упућен у дешавања истиче да то јесте тачно, али и да треба имати у виду да овај предмет задире и у друге области.

- Треба одговорити на све примједбе. Овдје је ријеч о озбиљној ствари, тако да не вјерујем да ће одлука бити донесена прије половине новембра. Каква год одлука буде, треба је добро написати и имати на уму да ће, у случају да буде одбијена, односно негативна по Додика, ићи под лупу и Европског суда за људска права у Стразбуру, што је и био кључни разлог због чега је његов тим и одлучио да "иде" на Уставни суд - рекао је саговорник "Гласа" упућен у предмет.

Поједини стручњаци за уставно право од почетка наводе да је и из ранијих одлука јасно да не може закон са нивоа БиХ дерогирати Устав ентитета и да је то заправо и кључна ствар у овом процесу.

Како незванично сазнајемо, у протеклом периоду је тим одбране у неколико наврата слао и допуну документације.

- Уколико судије прихвате захтјев тима одбране у коначници, не би било ни први ни посљедњи пут да нека пресуда, која је у међувремену извршена, буде укинута касније, тако да потез тима одбране има и те како смисла. Улози су велики, а с обзиром на то да постоје јаки аргументи, без обзира на искуства мора постојати доза оптимизма - истакао је други саговорник "Гласа".

Посљедња пленарна сједница Уставног суда БиХ била је 25. и 26. септембра, а тренутно није познат датум одржавања нове.

Судбина избора

Бивши предсједник ЦИК-а БиХ Бранко Петрић изјавио је да пријевремених избора неће бити у случају да Уставни суд БиХ одреди привремену мјеру по апелацијама Милорада Додика, а сматра и да је одлука већ требало да буде донесена јер је ријеч о изборним питањима.

- Ако одреди привремену мјеру, ствар је јасна, а ЦИК има само једну опцију - одгодити већ расписане изборе и рокове пролонгирати за коначну одлуку. Уколико би се десило да независно од привремене мјере Уставни суд усвоји апелацију и укине одлуку о расписивању избора, а прије тога, вјероватно, и пресуду, односно одлуку о одузимању мандата и пресуду на основу чега је то урађено, тада би вратио предмет на поновно одлучивање Суду, а у том случају би ЦИК отказао те изборе - казао је Петрић, а пренијели медији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.