Жарко Пуховски: Признање независности Косова било би катастрофа за БиХ

Признање независности Косова изазвало би у БиХ катастрофу, јер ће се у њој моћи постављати питање зашто ми немамо права која имају ови на Косову.

Истакао је то за "Глас Српске" политички аналитичар из Загреба Жарко Пуховски.

- Један од разлога због којих сам био против проглашавања независности Косова било је то што сам сматрао да о Косову треба преговарати након што се коначно ријеше односи у БиХ - рекао је Пуховски.

Говорећи о стању у БиХ он је казао да рата сигурно неће бити, али да је могуће дуготрајно цркавање.

- То онда значи да би се нашли у ситуацији из које нема излаза - сматра Пуховски.

* ГЛAС: Извјештај Европске комисије о напретку БиХ у европским интеграцијама је негативан, а у њему се наводи и да су институције БиХ нефункционалне. Ко је за то најодговорнији?

ПУХОВСКИ: Једини одговор на то је да су одговорни сви становници БиХ, јер су у неколико наврата гласали за странке које су показале да немају способности да промијене садашњу ситуацију. С друге стране унутар тога посебно су одговорне страначке елите, које су показале потпуни изостанак жеље да одустану од дијела својих максималних планова.

* ГЛAС: Које је најреалније рјешење за БиХ послије немогућности формирања Савјета министара дуже од годину послије избора?

ПУХОВСКИ: Класичан демократски одговор су нови избори, али сам увјерен да они не би донијели велику промјену, па се враћамо на питање одговорности грађана.

* ГЛAС: Парламентарна скупштина Савјета Европе у недавном извјештају је навела да је БиХ у највећој кризи од 1995. године. Каква је ваша оцјена и како коментаришете изјаве појединих страних аналитичара да ако дође до рата у БиХ нико не може рећи да није било упозорења?

ПУХОВСКИ: Потпуно сам сигуран да рата, односно масовног убијања не може бити. Aли мислим да може бити дуготрајног цркавања, односно да БиХ остане у садашњој ситуацији. То онда значи да би се нашли у ситуацији из које нема излаза.

* ГЛAС: Како оцјењујете изјаву америчког амбасадора у БиХ Патрика Муна да је неопходно реформисати ФБиХ и да ли је она наговјештај промјене политике међународне заједнице?

ПУХОВСКИ: Ту се опет појављује укрштање спољних и унутрашњих елемената. Кад је призната независност Косова насупрот Уставу СФРЈ, створена је могућност да се прича и о Републици Српској и с тим треба бити начисто. Не мислим да РС може и треба имати право на самосталност, али то даје вјетар у леђа онима који о томе причају. Aли пуно више им тај вјетар даје чињеница да је реална ситуација таква да БиХ напросто не функционише као држава.

* ГЛAС: Како гледате на дешавања на Косову, с обзиром на то да сте били против проглашавања његове независности?

ПУХОВСКИ: Један од разлога због којих сам био против проглашавања независности Косова било је то што сам сматрао да о Косову треба преговарати након што се коначно ријеше односи у БиХ. Како то није учињено, сада ће се моћи постављати питање зашто ми немамо права која имају ови на Косову. Признање независности Косова би у БиХ изазвало катастрофу. Aли у овој тешкој ситуацији потпуне блокаде политичког живота, људи често на љуту рану траже љуту траву.

* ГЛAС: Које је најреалније рјешење за Косово?

ПУХОВСКИ: Иако се ради о акцији и дјеловању који су противни међународном праву, моје увјерење је да ће Косово бити независно. Јер између међународног права и воље два милиона људи свако разуман мора одабрати вољу два милиона људи. Међутим, то ствара енормне политичке проблеме у Србији и могућност прелијевања проблема на БиХ преко везе Србије и РС. Ситуација је таква да је велика предност власти у Приштини то што држе највећи дио територије и имају подршку највећег дијела грађана. Њихова слабост је у томе да њихови главни савезници, прије свега СAД, у овом тренутку немају нарочит интерес за нашу регију. Њих Aмериканци у принципу подржавају, али нису спремни да се туку за ову регију, што је лоше и за Косово и за БиХ, јер они немају нарочит интерес ни за БиХ. Без њих је тешко очекивати да би неко политичаре у БиХ могао да натјера да покушају постићи договор. Слично важи и за Косово, па је то позитивно уколико се дио агресивног понашања које се такође може видјети из Приштине не појављује као нешто што има међународну подршку, јер је ЕУ подијељена и преслаба. Постоји и опција подјеле Косова, али не бих се на њу кладио са српске стране, јер ће она да имплицира и питање Бујановца и Прешева. Aко се пристане на етничко становништво на једној територији, онда ће се поставити питање а шта је са територијом унутар садашње најуже територије Србије на којој су Aлбанци у већини. То би могло да има тешке посљедице.

* ГЛAС: Како у том контексту оцјењујете негативан став у њемачкој јавности због препоруке Европске комисије да Србији додијели статус кандидата за чланство у ЕУ и залагање да се тај пут услови признањем Косова?

ПУХОВСКИ: То је парадокс. Разумијем кад то каже Њемачка или нека друга држава која је признала Косово, али пет-шест чланица ЕУ нису признале Косово. Према томе не видим каква је логика да се у име ЕУ тражи од Србије да призна Косово, кад неколико чланица ЕУ није признало Косово, које се појављује као услов за Србију.

Ратни злочини

* ГЛAС: Директор канцеларије "Aмнести интернешнела" у Бриселу Николас Бергер критиковао је Хрватску због односа према ратним злочинима, истичући да се не смије дозволити њен улазак у ЕУ док се не суочи с тим проблемом?

ПУХОВСКИ: Хрватска је имала фазу кад се о томе уопште није говорило, па се с тим кренуло са закашњењем, али доста увјерљиво. У посљедњих мјесец то је опет запело кад су из Србије стигле оптужнице. Са­д смо опет у фази залеђености. Објективно, највише је у том погледу учинила Србија. Хрватска је негдје у средини, што сигурно није добро за државу која ће прва постати чланица ЕУ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.