Фото: Жарко Пуховски: Без радикалне реформе правосуђа нема никакве шансе за напредак
Структурални дијалог са Европском унијом о реформи правосуђа БиХ изузетно је важан јер води ка рјешењу без којег се у БиХ не може пристојно живјети и без којег нема ни помисли уласка у ЕУ, а то је радикална реформа читавог правосудног система.
Изјавио је то у интервјуу за "Глас Српске" политички аналитичар из Загреба Жарко Пуховски.
- Разумијем што људи из Сарајева не воле Милорада Додика и то је њихово право, али важније од тога је да се иде према рјешењу. Мора постојати консензус о томе шта је интерес БиХ, а интерес је несумњиво радикална реформа правосуђа - каже Пуховски.
* ГЛAС: Како гледате на почетак структуралног дијалога са представницима ЕУ о реформи правосуђа у БиХ, који је у Сарајеву дочекан на нож и критикован због тога што је Брисел прихватио аргументе РС и иницијативу коју су покренули представници власти у Бањалуци?
ПУХОВСКИ: Разумијем што људи из Сарајева не воле Милорада Додика и то је њихово право. Aли важи правило које је давно формулисао велики кинески лидер Денг Хсиао Пинг да није важно да ли је мачка црвена или жута, већ је важно да лови мишеве. Најважније је да се ради о приједлогу који иде према рјешењу без којег се у БиХ не може пристојно живјети и без чега нема ни примисли уласка у ЕУ, а то је радикална реформа читавог правосудног система од органа гоњења, до судова.
* ГЛAС: Како гледате на тврдње да је странкама из ФБиХ, попут СДП-а, стало да тај дијалог пропадне јер желе да СAД остану водећи фактор у БиХ због чега се и противе већем утицају ЕУ?
ПУХОВСКИ: У ФБиХ су присутни унутрашњи политички сукоби и прикупљање политичких поена је нормални дио политичке борбе. Aли мора постојати простор за консензус о томе шта је интерес БиХ ма колико он био узак. Тај интерес је радикална реформа правосуђа. До сада је било покушаја за реформу који су долазили из СAД, али тамо је другачији модел који је тешко примијенити у БиХ. Зато је боље да се спроведе реформа у складу са стандардима ЕУ.
* ГЛAС: Шта би Хрватима у БиХ могао да донесе најављени улазак Хрватске у ЕУ и да ли би могли да се нађу у још већем проблему имајући у виду оно што се догодило приликом формирања власти у ФБиХ?
ПУХОВСКИ: Хрватска је забринута због положаја Хрвата у БиХ, а Хрвати у БиХ су забринути због Хрватске која близу ЕУ. За двије године то ће бити и формално и тада ће се појавити зид на граници који се зове шенгенска правила. То ће све становнике БиХ, па и Хрвате, довести у ситуацију отежаног комуницирања. То ће доста убрзати одлазак Хрвата из БиХ. Они ће бити колатерална жртва хрватског уласка у ЕУ. То је за мене кључни дугорочни проблем. Краткорочни проблем је то што је СДП искористила пукотине Дејтонског споразума да формира власт која можда није нелегална, али сасвим сигурно је нелегитимна у смислу основних начела БиХ као политичке заједнице.
* ГЛAС: Како коментаришете то да СДП покушава да на исти начин формира и власт на нивоу БиХ?
ПУХОВСКИ: Увјерен сам да то неће довести ни до чега, јер ћемо опет имати кризу и кренути испочетка што је најгори сценарио. Било би мање лоше за БиХ да дође до озбиљног краха, али сам увјерен да до тога неће доћи јер су сви навикли да живе с кризом и са институцијама које не функционишу.
* ГЛAС: Поједини аналитичари из Хрватске су у посљедње вријеме изашли са прогнозом могућег рата између Бошњака и Хрвата?
ПУХОВСКИ: То је погрешно. Имамо примјер Белгије чији медији, који су јако слични онима у Југославији из 1989. године, стално изазивају и репродукују сукобе два ентитета и етничке групе. Aли до рата тамо неће доћи јер су они у ЕУ, као што у БиХ неће доћи до рата зато што је БиХ под међународном контролом. Оно што је реално јесте наставак преживљавања без перспективе што је скоро једнако лоше као и рат.
* ГЛAС: Да ли је добро да БиХ остане под међународном контролом и да OHR настави да ради?
ПУХОВСКИ: Еурократи сматрају да је то начин да Aмериканци држе ногу у вратима. Они покушавају да спријече Aмериканце да уђу, а не баве се тиме да затворе врата и да обаве посао до краја. ЕУ и еурократи не говоре једним гласом. Ту постоје јасни различити интереси. Истог дана кад неко из OHR-а каже једно доћи ће амбасадор једне важније државе из ЕУ и рећи да то није њихов став. Према томе нема стратешког става ЕУ и зато је једина стратегија да ЕУ преко параинституције OHR-а остане у игри у БиХ. OHR значи институцију која се зове високи представник, а већ се заборавило кога он представља. Он није оно што је требало да буде - представник међународне заједнице. Показало се да постоје фундаменталне разлике у функционисању OHR-а у зависности од тога ко му је на челу, иако он мора да функционише приближно подједнако независно од тога ко је на његовом челу.
* ГЛAС: Како оцјењујете формирање Бошњачке академије наука и умјетности коју су основали вјерски лидери и која ће сједишта имати у Новом Пазару и у Сарајеву?
ПУХОВСКИ: То је наставак праксе започете још у Југославији када су се на политичком нивоу стварале академије при чему је најгоре било то да је етницитет пуно важнији од научног и умјетничког квалитета. То је још један од симбола да је свако кренуо својим путем с тим да једни сматрају да је њихов пут, пут БиХ, а да су сви други путеви, путеви распада.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.