Запошљавају судије, не рјешавају предмете

БAЊAЛУКA - Према подацима Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС) БиХ за протеклих пет година, у судовима у БиХ из године у годину ангажовано је све више судија и трошено све више новца, али је обим неурађеног посла углавном остао на истом нивоу или је растао.

Тако подаци наведени у извјештају за 2009. годину показују да је у БиХ ангажовано 76 додатних судија, како би судовима пружили помоћ у смањењу броја неријешених предмета. ВСТС је донио одлуку о повећању броја додатних судија у 40 судова у БиХ, а повећан је и број стручних сарадника у судовима.

У тој је години у РС ангажовано нових 26, а само у Општинском суду у Сарајеву 30 стручних сарадника.

У 2005. години ВСТС БиХ је именовао 41 додатног судију да помогну у рјешавању предмета већ запосленим судијама, али их је 29 преузело функције. Сљедеће године број судија и тужилаца повећан је за 30, а запослено је и 17 додатних судија, те 101 стручни сарадник у ФБиХ и 39 сарадника у РС. У 2007. години именовано је осам, а у 2008. години 15 додатних судија као испомоћ у рјешавању предмета.

Само према подацима кантоналних и окружних судова у ФБиХ крајем 2009. године остало је 27.150 неријешених предмета, а у судовима у Српској 3.226 предмета.

Редовни судови запримили су у 2009. години укупно 967.292 предмета, а укупан број неријешених предмета у БиХ незнатно је крајем 2009. године смањен са 477.269 из 2008. године на 475.900 неријешених предмета.

Према извјештајима ВСТС, правосуђе БиХ је од 2004. до 2008. године потрошило приближно 760 милиона марака, од чега је највећи дио трошен на плате радника. Од укупних издатака судова и тужилаштава у БиХ у 2008. години 60,4 одсто потрошила је ФБиХ, а 28,9 одсто Република Српска, а показатељи о ефикасности су обрнути и Српска је била успјешнија у рјешавању предмета.

Број неријешених судских предмета у БиХ растао је из године у годину и то због великог броја комуналних предмета.

Тако је на крају 2005. године остало неријешено чак 1.334.194 предмета, а 2006. године 1.934.163 предмета. Подаци за сљедеће године приказани су без комуналних предмета па је у 2007. години остало неријешено 690.683, а у 2008. години 572.293 предмета.

Подаци ВСТС-а о броју неријешених предмета и броју запослених који раде на тим предметима за 2010. годину и извјештај о утрошеним средствима за 2009. годину биће завршени половином сљедећег мјесеца. На конференцији министара правде која је одржана крајем прошле године речено је да је крајем 2010. у судовима у РС било више од 600.000 неријешених предмета, укључујући комуналне.

Помоћник министра за правосуђе у Влади Републике Српске Никола Ковачевић рекао је "Гласу Српске" да је правосуђе у БиХ у једном великом заостатку, да се повећао број судија, а у реформи нису постигнути значајни резултати.

- У цјелини гледајући, не можемо бити задовољни радом судова, а Министарство правде и Влада РС одвајају значајна финансијска средства и у судовима постоје све претпоставке да добро раде - рекао је Ковачевић.

Додао је да се у овој години надлежни морају озбиљно позабавити питањем рада судова, али и радом и надлежностима Високог судског и тужилачког савјета БиХ.

- Једно од основних питања и проблема је то што ВСТС доноси одлуке о именовању судија и тужилаца као одлуке на коју се не може улагати приговор. То је недопустиво јер је Уставом загарантовано да се свима мора дозволити право правног лијека - изјавио је Ковачевић.

Предсједник ВСТС-а БиХ Милорад Новковић рекао је да су судови и тужилаштва у БиХ од 1996. године неажурни и да је у 2009. години први пут забиљежено смањење броја неријешених предмета.

- Очекујем да ће у 2010. години бити још мање неријешених предмета него у 2009. години - рекао је Новковић.

Он је додао да је посљедњих три или четири године изузетно и неуобичајено велики прилив предмета у судове за надокнаде ратне штете.

- Од неријешених предмета 80 одсто се односи на комуналне, другоразредне предмете. Они су државни проблем и за њихово рјешавање потребна је државна стратегија - сматра Новковић.

Додао је да, када су у питању кривични реферати, скоро сви судови су ажурни, а нарочито Врховни суд РС, окружни судови Бањалука, Добој, Источно Сарајево, Бијељина и Требиње и ту нема забрињавајућег броја неријешених предмета из ранијих година.

Министар правде РС Џерард Селман рекао је раније да се сва нагомилана питања и неријешени предмети не могу рјешавати само пријемом нових судија.

- Дуго година већ предлажемо одређена рјешења, али очигледно је да ВСТС у овом моменту нема излазне стратегије јер је реформа правосуђа дошла у фазу када више не даје апсолутно никакве ефекте. Имамо неефикасно правосуђе у БиХ јер сваке године има све више неријешених предмета, а упоредо се повећава број судија, а и владе у БиХ сваке године издвајају све већа и већа средства за рад правосудних институција - истакао је Селман.

Додао је да је очигледно да се у овој години мора пронаћи излаз из ове ситуације.

- Правосуђе РС бољи је дио правосуђа БиХ и у Српској извршна, законодавна и судска власт апсолутно функционишу - сматра Селман.

Привредни судови

Никола Ковачевић рекао је да је, када је ријеч о великом броју неријешених предмета, велики проблем и то што је реформом смањен број судова, тако да сада у РС има 19 основних судова, пет окружних и Врховни суд РС.

Додао је и да су од маја прошле године у РС почели да раде привредни судови с циљем веће ефикасности правосуђа.

- Привредни судови растеретили су судове у Српској преузимањем дијела предмета, и постићи ћемо боље резултате од ФБиХ која их још нема - изјавио је Ковачевић.

Оцјене

Показатељи о раду судова у БиХ у већини случајева нису задовољавајући, али ВСТС БиХ, упркос томе, све судије кантоналних, општинских и основних судова у БиХ оцијенио је у 2009. години одличном оцјеном, док су предсједници окружних судова добили оцјену 4,5.

Судије у кантоналним судовима добиле су оцјене 4,73 а окружних судова 4,57. Оцјену 4,61 добиле су судије општинских судова, а основних 4,4.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.