Записи из Архива Републике Српске (51): Епидемија малих богиња у зворничком крају 1964.

У прољеће 1964. године епидемија малих богиња је, за непуна два мјесеца у стихијском налету, однијела 29 дјечијих живота у селима Витиница, Засеок и Незук код Зворника. У наведеним селима ова епидемија се надовезала на епидемију грипа, која је на том подручју харала у фебруару и марту мјесецу. Ослабљене дјечије организме у априлу је масовно напала нова, још тежа болест.

Становници ових села су прву здравствену помоћ примали у оближњем мјесту Сапна, гдје се налазила теренска амбуланта зворничког Дома здравља.

Спроводећи редовну вакцинацију дјеце рођене у посљедње три године, секторски љекар у Сапни је дознао да је између двије редовне вакцинације на подручју бивше општине Сапна тога прољећа умрло десеторо дјеце. Он је о томе обавијестио Дом здравља у Зворнику, одакле су послани санитарни техничар и болничар да у околним селима изврше увид и дају преписану терапију. Они су истовремено направили и спискове умрле дјеце, али је општински санитарни инспектор тек 10. маја обавијештен да је у Сапни избила епидемија морбила.

Он је упутио обавјештење у Одјељење санитарне инспекције среза Тузла, у којем је, поред осталог, садржана и наредба Дому здравља у Зворнику да хитно предузме неопходне мјере за заштиту дјеце од епидемије. Десетак дана касније начелник одјељења среске санитарне инспекције и један санитарни инспектор дошли су у Зворник да се лично упознају са насталом ситуацијом.

Прикупљајући информације о стању и појави епидемије, они су водили разговоре у општинској инспекцији, у управи Дома здравља, Хигијенско-епидемиолошкој станици, у амбулантама у Сапни и Козлуку и са матичарем у Мјесном уреду.

Прикупљени подаци указивали су на то да је изостала правовремена реакција љекара Дома здравља на епидемију малих богиња. Они нису на вријеме пријавили прве случајеве обољења ономе који је требало да буде први обавијештен, а то је Срески завод за здравствену заштиту у Тузли. Наиме, Хигијенско-епидемиолошкој станици Дома народног здравља у Зворнику упућене су двије пријаве, али оне су тамо и остале и никад нису стигле у Срески завод за здравствену заштиту, надлежан да у таквим случајевима одмах упути екипу љекара на терен.

Чак су и у амбуланту у Козлуку доношена тешко обољела дјеца. Амбулантни љекар је запазио масовну појаву малих богиња и дјецу је упућивао у болнице у већа околна мјеста, али ни он није пријавио обољеле Заводу у Тузли.

Овај Завод је прво обавјештење о епидемији добио тек 1. јуна, када је она већ почела да јењава У овом обавјештењу, осим тога да је тридесет четворо дјеце обољело од малих богиња, није речено ништа више.

У извјештају Дома здравља поднесеном Скупштини општине Зворник, који се односи на извршење програма мјера здравствене заштите на подручју општине Зворник за 1964. годину, наведено је да је "аљкавошћу неких здравствених радника занемарено пријављивање учесталог броја обољења од малих богиња у неким селима сапањског подручја што је имало нежељене посљедице".

У другом извјештају каже се да су се прва појединачна обољења дјеце од малих богиња појавила још у фебруару и марту. У марту је умрло шесторо, а у априлу још петнаесторо дјеце.

Дом здравља је 12. маја упутио екипу љекара да на лицу мјеста укажу помоћ обољелој дјеци. У то вријеме епидемија је већ почела да јењава али, и поред љекарске интервенције, до 20. маја умрло је још осморо дјеце.

Један од битних фактора који су довели до смртности дјеце била је и заосталост цијелог овог подручја. Здравствена просвијећеност становништва је била на веома ниском нивоу. Родитељи су тражили љекарску помоћ онда када је већ било касно. Они нису долазили у секторску амбуланту јер су мислили да се ради о обичном "крзамаку", па су дјецу лијечили сами, на примитиван начин, држећи се примитивног схватања да дјецу обољелу од "крзамака" не треба износити из куће већ само добро утоплити.

О каквој се изузетно озбиљној епидемији ради показују подаци окретању заразних болести за подручје општине Зворник из децембра 1964. године, из којих се види нагли пораст обољења од малих богиња. Тако је у 1962. години било десет, у наредној 98, а у 1964. години чак 423 случаја обољења.

Припремила: Дајана Пешко, архивистаАрхив Републике Српске Зворник

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.