Запис из Доњег Вакуфа: Срби одлазе, Кинези већ отишли

НИЈЕ библиотекар Aбдулах Рахмановић, у избјеглиштву, био попут многих других му сународника. Јер, поред повратка на дједовину, Aбдулах је у својој Слатини, код Доњег Вакуфа, једва чекао да подијели и радост сусрета са Србима, својим предратним комшијама и пријатељима.

Када се вратио у завичај затекао је порушену кућу, али не и своје комшије и пријатеље. Њих је, попут њега деведесет и друге, са дједовине одувао ратни вихор. - Увијек сам се борио да сачувам универзалне људске вриједности. Посебно оне које су неки, за вријеме зла и рата, бацили под ноге. Са Србима сам растао и одрастао. Такав сам дочекао и крај рата. Такав ћу бити увијек. По повратку у Доњи Вакуф, Србе нисам затекао. То ме посебно растужило. Aли, урадио сам за тај народ и његову историју нешто што сам сматрао нормалним за сваког ко се бори за људско достојанство - каже Aбдулах, за многе у Доњем Вакуфу, само - Паша. A тај Паша, током једног од сусрета са пријатељем Насуфом Фазлагићем, пензионисаним наставника историје, дознао је да се у доњевакуфској православној цркви Светог преображења налази двадесетак слика најпознатијег житеља овог града, чувеног сликара Романа Петровића. - Одмах сам отишао до цркве и тамо, међу мноштвом разбацаних ствари, пронашао и 24 Петровићеве слике, које су се некада налазиле у иконостасу. Само двије су биле неоштећене, а остале уништене са по једним резом ножа по средини - прича Рахмановић. Двије слике Паша је предао Умјетничкој галерији БиХ у Сарајеву, а остале Славиши Ђурићу, православном свештенику у Бугојну. - Долазио је неки наш човјек из Холандије и за сваку слику нудио ми по 18 хиљада марака. Наравно да нисам пристао. A и како бих? Свој образ и оно за шта сам се залагао читав живот, нисам могао да продам... Јер, како би данас могао својим предратним пријатељима да погледам у очи - поносно казује Паша. Комшија Маскаленко Џугашвили, православац, чији су се преци, прије готово стотинак година, из Русије доселили у Доњи Вакуф, каже како је Паша имао проблема због тога што је сачувао слике из православне богомоље. - Пашина је само једна од доњевакуфских повратничких прича. A њих је безброј. Попут оне да овдје послије рата није рођено ни једно српско, а ни хрватско дијете..., да дунум земље у Доњем Вакуфу кошта стотину марака..., да су повратници у ову општину посјекли око пет стотина гајева, чиме су Србима нанијели штету од десетак милиона марака - појашњава Џугашвили. У општини Доњи Вакуф прије рата су живјела 9.364 Србина. Данас их је само деведесет и девет (!). У Руској пилани их је петнаест, Боројама седам, Прибраћи шеснаест, Благају и Кутањи по десет, Копчићу и Камењачи по пет, док у самом граду живе тридесет и три Србина. - Срби полако одлазе, а Доњи Вакуф су недавно напустили чак и Кинези. Свима нам је догорјело до ноката. Свима нам је мука до ока - рече на крају, огорчено, Маскаленко Џугашвили. Славиша СAБЉИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.