Одјек Михенске конференције: Западни савез нестаје пред нашим очима

МИНХЕН – Минхенска безбједносна конференција показала је да досадaшање западно савезништво више не постоји.

Кључне чињенице:

• Западно савезништво више не гарантује мир и стабилност, а Европа је стратешки дезоријентисана.
• Амерички државни секретар Марко Рубио поручио је да Европа мора да се окрене себи, јер САД више не сматрају Европу примарним фронтом.
• Европа носи посљедице погрешних процјена и ризикује да постане маргинални актер у глобалној политици ако не преузме одговорност за своју будућност.
• САД се све више фокусирају на Индијско-Пацифички регион, а Европа још нема јасну стратешку линију.
• Њемачка и Француска воде борбу за лидерство у ЕУ, али јединствена политика не постоји, што повећава ризик од разједињености.
• Европа мора хитно преузети контролу над одбраном, индустријом и спољнополитиком, јер је време за одлагање истекло.

Eвропа пред изазовима мултиполарног свијета

Западно савезништво које је некада гарантовало мир и стабилност након Хладног рата више не постоји.

Савезништво које је некада гарантовало мир и стабилност након Хладног рата распада се пред нашим очима, док европски лидери збуњено траже начин да сачувају суверенитет у мултиполарном свијету који више не прати стара правила. Европа стоји пред избором, преузети одговорност за своју судбину или ризиковати да постане маргинални играч у глобалној политици, што је већ добрим дијелом.

Смaтрају ово политички аналитичари и стручњаци за безбједност наводећи да је ова конференција показала да европски и бриселски званичници и даље лутају у густој магли неизвјесности, из које ће тешко изаћи због кратковидости, сујете и одбијања да прихвате нову глобалну реалност.

Сигнали са Минхенске безбједносне конференције

На то је, између осталог, упозорио и амерички државни секретар Марко Рубио, поручујући да Европа коначно мора да се окрене себи, а не да гледа према Вашингтону. Долазак Рубија умјесто потпредсједника Џеј Ди Венса био је значајан сигнал; према оцјенама аналитичара, Рубио је представљао лајт верзију прошлогодишње оштре реторике, што указује на промјене у америчком приступу – Вашингтон више не види Европу као примарну сферу својих интереса, већ као партнерски фронт са јасно дефинисаним границама и условима.

Нови фокус САД и упозорења стручњака

Политички аналитичар Душан Берак наглашава да Европа више не може да рачуна да буде политички протекторат САД. Он истиче да изјава Рубија да се свијет мијења није само фраза већ упозорење. Додао је да Европа носи посљедице погрешних процјена и политике „живог блата“, да даље живи у густој магли неизвјесности и не зна како да изађе из ње, посебно јер не жели да прихвати нове реалности. Према Бераку, Европа је стратешки дезоријентисана и ако не преузме одговорност за сопствену будућност, могла би постати још разједињенија у моменту када глобални актери већ дефинишу нове центре моћи.

Слично мишљење има експерт за безбједност Сретен Егерић, који је указао да САД мијењају фокус са Европе ка Индијско-Пацифичком региону и да Европа још увијек није успоставила јасну стратешку линију.

Егерић је упозорио да ако Европа не преузме одговорност за своју будућност, Европска унија би могла доживјети судбину СФРЈ.

Кључне поруке за Европу

Француски предсједник Емануел Макрон позвао је Европу да постане геополитичка сила и убрза развој сопствених капацитета, док је њемачки канцелар Фридрих Мерц упозорио на „дубоки раскол“ између Европе и САД, истичући да ни Америка није довољно снажна да дјелује сама у новом геополитичком окружењу.

На конференцији је било очигледно да унутар Европске уније не постоји јединствена политика и да постоји тихи сукоб између Њемачке и Француске о приступу стратегијама и лидерству. Њемачка и Француска, као два најмоћнија европска актера, водиће битку за доминацију на континенту, а питање ко ће бити главни лидер у Европи остаје нерјешено. Европа још увијек тражи унутрашњи консензус о томе шта значи бити стратешки самостална у добу мултиполарности, док свијет већ поставља нова правила и редефинише савезе.

Према ријечима Егерића, тренутни европски лидери настављају да вуку континент у пропаст, а опасност је да Европа, ако не промијени курс, постане маргинални актер у новом мултиполарном поретку. Последњи воз за стратешку самосталност, како каже, већ пролази, а свака одлука која се одгађа додатно сужава простор за маневар.

Сматра и да Европа више не може да се ослања на старе савезе, маглу бирократије или трансатлантски покров САД, те да мора одмах да преузме контролу над својом одбраном, индустријском снагом и спољнополитичком визијом. Ако то не учини, ризикује да будућим генерацијама остави континент без права гласа у формирању глобалне политике, те као разједињена и стратешки немоћна, буде сведена на споредног гледаоца у свијету који се све брже мјења.

- Вријеме за одлагање је истекло. Европа стоји пред судбоносним избором, а последњи воз за спас или обнову већ тражи путнике са храброшћу, визијом и способношћу да крену ка новом реду глобалне моћи – навео је он.

Венсове поруке

Претходне године потпредсједник САД Џеј Ди Венс на Минхенској безбједносној конференцији оштро је критиковао европске савезнике и поручио да је Европа у ствари сама себи највећи непријатељ. Он је нагласио да годинама европске земље занемарују потребу за снажнијом одбраном, ослањајући се претјерано на САД као гарант безбједности, што је, по његовом мишљењу, створило опасан дисбаланс у трансатлантским односима. Венс је упозорио да недостатак стратегијског размишљања и некоординисана политика чине Европу рањивом и слабе њену способност да самостално одговори на растуће глобалне изазове.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.