Замка из Мостара?

Предсједник Владе Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је "услов за учешће у било каквим разговорима о уставним промјенама уставно и функционално нетакнута Српска".

ПРЕДСЈЕДНИК Владе Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је "услов за учешће у било каквим разговорима о уставним промјенама уставно и функционално нетакнута Српска". - Дакле, Република Српска са постојећим нивоом територијалне организације и функционално са становишта надлежности на овом нивоу с тим да имамо намјеру да уставним промјенама дефинишемо, односно преиспитамо раније пренесене надлежности - прецизирао је Додик реагујући на договор хрватских странака о уставним промјенама у БиХ постигнутом у петак на састанку у Мостару. Наиме, представници водећих хрватских странака у БиХ прихватили су приједлог ХДЗ-а БиХ о промјенама Устава БиХ који предвиђа формирање четири федералне јединице на средњем нивоу власти. Предсједник ХДЗ-а БиХ Драган Човић образложио је да овај концепт подразумијева три нивоа власти, неоспоравање БиХ, дводоми парламент и предсједника државе са два замјеника, те владу БиХ и ротацију на челним функцијама". Он је нагласио да "Република Српска мора да учествује у разговорима о уставним промјенама у БиХ са јасном позицијом да је Дејтонски споразум основа за било какве разговоре у овој области". Говорећи о приједлогу хрватских странака, Додик је рекао да "може изгледати добро што су они ипак јасно дефинисали ставове и што хоће да ријеше то питање на начин како њима одговора. Међутим, како је рекао, "њихови приједлози ће имати јасну подршку уколико са ове стране буде подржана Република Српска у територијалном и функционалном смислу, недирнута и са јасном позицијом у оквиру будуће сложене федерално-конфедералне заједнице која се зове БиХ. - Aко неће то да подрже, нећемо ни ми њих подржати и онда смо у пат позицији. Не долази у обзир никакво задирање у територију Републике Српске и њене надлежности - поручио је премијер Додик. Он је нагласио да "нема бивше БиХ и да она може бити само Дејтонска или нека друга о којој се постигне договор" и додао да "ако неко хоће сагласност Републике Српске на уставне промјене, онда мора уважити њене интересе". Извршни секретар Савеза независних социјалдемократа (СНСД) Рајко Васић рекао је да се уставне промјене у БиХ не могу вршити на уштрб граница утврђених Дејтонским споразумом. Васић је у изјави Срни оцијенио да су "изјаве хрватских политичких челника на челу са предсједником ХДЗ БиХ Драганом Човићем, који су у Мостару разговарали о промјени Устава, 'да је цијела БиХ на преговарачком столу', само вашингтонска грешка Федерације БиХ". - Према томе, Република Српска је трајна и недодирљива категорија у БиХ, а пред странкама које представља Човић могу да стоје само карте Федерације БиХ и проблеми који у њој постоје - констатовао је Васић. Он је поручио да Човић и остали хрватски лидери треба да знају да "комадањем Српске не могу замазати своје грешке у коју су упали током рата и тако створили вјештачки фронт против Срба". Лидер Партије демократског прогреса Младен Иванић рекао је јуче за "Глас Српске" да сви приједлози о уставним промјенама који иду на уштрб Републике Српске неће бити подржани од ове странке. - Разговори о Уставу су природна и нормална ствар, али ПДП ће своју платформу изнијети наредне седмице у којој ћемо изнијети ставове и погледе везано за уставне амандмане. Оно што већ сада можемо рећи јесте да за нас у обзир долазе само оне уставне промјене које су у складу са Дејтонским споразумом. ПДП неће прихватити никакве разговоре у којима се одустаје од Дејтонског споразума, јер је он основа иза које се може стајати и на томе ћемо инсистирати. О свему можемо разговарати, али ништа од тога о чему ћемо разговарати не може ићи на уштрб Републике Српске. Полазно становиште је Дејтон и договор не може претендовати на то да неко поправља своју уставну позицију, а да то иде на терет Републике Српске - рекао је Иванић. На наше питање како коментарише приједлог да Сарајево добије статус дистрикта, Иванић је изјавио да је у овом тренутку о том приједлогу тешко говорити. - Aко нешто треба да добије статус дистрикта онда су то простори гдје се налазе заједничке институције БиХ. За мене је неприхватљива прича о дистрикту који би укључивао и Источно Сарајево јер би тиме био нарушен Дејтонски споразум. Дејтонски споразум је за ПДП кључ свих кључева - истакао је Иванић. Овај приједлог није наишао на одобравање бошњачких странака. Лидер Странке за БиХ Харис Силајџић је навео да ова странка неће подржати овај приједлог. - Федерализација на примарно етничком принципу води БиХ уназад. БиХ сада није федерализована. Федерализација значи да по међународном праву федералне јединице могу бити отцијепљене од БиХ - упозорио је Силајџић. Из Странке за БиХ су саопштили да федерализација БиХ на примарно етничком принципу не представља нити може представљати основу за позитивну будућност БиХ. - Дејтонско уређење је доказало да етно-територијалне подјеле, поготово оне које су резултат геноцида, етничког чишћења и других злочина, не одговарају природи БиХ, те да воде ка разградњи земље. Само БиХ у којој сваки педаљ територије у истој мјери припада свим њеним грађанима може наставити пут евроатлантских интеграција као сигурна и стабилна држава - наводи се у саопштењу Странке за БиХ и истиче да ће ова странка подржати уставно уређење које подразумијева децентрализовану БиХ по принципу региона базираних на економским, географским, саобраћајним и другим функционалним критеријумима. Лидер СДA Сулејман Тихић каже да Република Српска не може остати у садашњим ентитетским линијама. - Нема говора о томе да би било каква подјела подразумијевала опстанак Српске у садашњим ентитетским линијама јер је Српска посљедица рата и злочина. Неодрживо је да се један цијели ентитет зове по једном народу и да тај ентитет има 49 одсто територије, иако је по попису из 1991. године Срба било 31 одсто - сматра Тихић. Ж. ДОМAЗЕТ М. МИЛУНОВИЋ Преговори На питање намјеравају ли Хрвати за евентуалну федералну јединицу с хрватском већином захтијевати и дијелове Републике Српске, предсједник ХДЗ-а БиХ Драган Човић је одговорио "да се неће преговарати о федерализацији само дијела БиХ". - Нећемо дијелити пола земље, нити ишта дијелимо. Ми само желимо добро држави и мислимо како су четири федералне јединице реалност. Када пођу разговори о територијалној организацији федералних јединица јасно је да ћемо разговарати о цијелој БиХ - рекао је Човић. Предсједник ХДЗ 1990 Божо Љубић, истом приликом, је истакао да се уставна реформа у БиХ мора отворити без обзира на регионалне проблеме, попут кризе на Космету. - Два ХДЗ-а су понудила два доста слична концепта и с тим ћемо изаћи пред наше колеге из друга два народа, поручио је Љубић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.