Закон нико не спроводи

Беогрaд, Зaгреб - У свим земљама региона, осим у БиХ, изречене су санкције за пријетње, увреде, говор мржње и националну нетрпељивост изнесене на интернет порталима, “Фејсбук” групама и форумима.

Иако у БиХ постоје квалитетни закони који регулишу ту област, они до данас ни у једном случају нису примијењени, иако је пријетњи све више, а МУП РС има технику неопходну за идентификацију њихових пошиљаоца.

Наши саговорници у Србији, Хрватској и БиХ слажу се да је у санкционисању ових кривичних дјела на првом мјесту заказало правосуђе, истичући да хитно треба донијети и законске одредбе о регистрацији и начину функционисања њуз портала, који често немају ни адресу, ни контакт, ни одговорно лице.

Предсједник Друштва новинара Војводине Предраг Ћурчија подсјећа да је  Основни суд у Новом Саду осудио Владимира Самарџића на три мјесеца затвора због пријетњи упућених преко друштвене мреже “Фејсбук” новинарки Б92 Бранкици Станковић.

- Суштина проблема у тој области уопште код нас је правосуђе. Имали смо лош закон о јавном информисању. Затим је била накарадна реформа правосуђа, што за последицу има споро решавање тих случајева, посебно дивљих медија, тј. портала - каже Ћурчија.

У Србији њуз портали морају бити пријављени у Aгенцији за привредне регистре и морају добити дозволу за рад.

Виши суд у Београду осудио је у фебруару Симу Владичића на три мјесеца затвора и двије године условне казне за кривично дјело угрожавање безбједности јер је пријетио  припадницима ЛГБТ популације преко “Фејсбука”.

Одговорни кажу да сви они  који на интернету на територији Србије буду ширили говор мржње и пријетили могу очекивати појављивање на оптуженичкој клупи.

У Хрватској је та област још уређенија. Предсједник Хрватског новинарског друштва Зденко Дука за “Глас Српске” каже да је та област регулисана Кривичним законом, а да се сви интернет портали налазе у централној евиденцији. 

- Највише говора мржње има на интернет порталима, а највише их је у коментарима. Aли администратори морају да  уклањају непожељне, пријетеће, увредљиве коментаре. Полиција ради свој посао доста успјешно, али још ни овдје нема довољно судских процеса колико би требало   - каже Дука.

Он истиче да су интернет портали регистровани у Вијећу за електронске медије, па све што важи за ТВ и радио, важи и за интернет портале.

- Тренутно постоји око 350 регистрованих портала. До оних који раде нерегистровани увијек се може доћи преко ИП адресе. Прошле године у јесен новине у Шведској су донијеле одлуку да се, ако хоћете да коментаришете на њиховим порталима, морате пријавити пуним именом и презименом. То је једно од могућих рјешења - каже Дука.        

Извршни директор Савјета за штампу БиХ Љиљана Зуровац изјавила је да је дјеловање портала без адресе права експанзији анархије те да Савјет са полицијским агенцијама и правосуђем интензивно ради на увођењу реда и закона у тој области.

Сви запослени у редакцији “Гласа Српске” поднијели су полицији и тужилаштву пријаву против НН лица због пријетњи смрћу новинарима на “Фејсбук” групи “Спасимо Пицин парк” и порталу “Гласа Српске”. Бањалучки тужилац Сњежана Живковић на састанку са полицијом није дала налог за спровођење истраге јер сматра да ту нема кривичног дјела.

Полиција иако има могућност да истражи ко су аутори пријетњи и, за разлику од “Гласа Српске”, поднесе извјештаје о почињеном кривичном дјелу против познатих лица, то такође није урадила по службеној дужности.

Са овим случајем редакција “Гласа Српске” упознала је све мериторне организације за заштиту новинара у земљи и свијету.

Лажни профили

У мају ове године Суд у Задру осудио је Мату Кожула, запосленог у градској управи и члана Младежи ХДЗ-а, на двије године условно или шест мјесеци затвора због отварања лажних профила на “Фејсбуку”, приликом чега се представљао као двије Задранке.

Велики број политичара у БиХ на “Фејсбуку” и “Твитеру” има по неколико лажних профила, али нико ништа не предузима да се то спријечи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.