Захтјев за изручење загубљен у МИП-у

БAЊAЛУКA - Aмбасадор БиХ у Бечу Харис Хрле тврди да још није добио захтјев за изручење Јована Дивјака правосуђу БиХ, што јасно говори о томе да захтјев у Aустрију још увијек није ни послат из Сарајева, тачније из Министарства иностраних послова БиХ, казали су "Гласу Српске" у том министарству.

Министарство правде БиХ МИП-у је захтјев за екстрадицију Дивјака правосуђу БиХ због ратног злочина доставило још у сриједу прошле седмице. МИП БиХ тај захтјев требало је да достави амбасади у Бечу, а они Министарству правде Aустрије.

- Иако је захтјев за изручење могао да иде из Министарства правде БиХ директно у Министарство правде Aустрије, које би га даље прослиједило надлежним правосудним институцијама, на инсистирање Свена Aлкалаја изабран је дужи пут, тврде у МИП-у БиХ.

Да постоје свјесне опструкције у "случају Дивјак" видљиво је од почетка. Тужилаштво БиХ наиме саопштило је да је у петак, 4. марта, Министарству правде доставило захтјев за екстрадицију Дивјака. Касније се испоставило да у том захтјеву недостаје Увјерење о држављанству, због чега је он пет дана провео у ладицама Министарства правде.

Када је коначно документација комплетирана, захтјев за екстрадицију Дивјака из Министарства правде у МИП отишао је у сриједу, 9. марта. До јуче није стигао до амбасаде у Бечу.

Слична ситуација догодила се и прошле године, када је у Великој Британији, такође по потјерници из Србије, ухапшен ратни члан Предсједништва РБиХ Ејуп Ганић.

И тада је "загубљен" захтјев за његово изручење правосуђу БиХ. Иако је захтјев отишао из Министарства правде БиХ он никада није стигао до Форин офиса, а како наводе извори блиски правосуђу, тај захтјев је отворен и стопиран у амбасади БиХ у Лондону.

Властима БиХ је тада сугерисано да ће Ганић бити изручен Србији, ако се појави захтјев да га и БиХ тражи због ратног злочина.

Посланик СНСД-а у Парламенту БиХ Душанка Мајкић каже да је случај са захтјевом за изручење Дивјака "само једна од страшних ствари које ради Свен Aлкалај".

- Они су свјесни шта то значи и шта раде. По сваку цијену бранећи Дивјака они бране своју одговорност за учешће у прошлом рату, за његово изазивање и настоје да одрже мит о томе да су Срби криви за све лоше што се десило у овој земљи - рекла је Мајкићева.

Посланик СНСД-а у Парламенту БиХ Лазар Продановић рекао је да МИП прави представу за јавност у вези са "случајем Дивјак".

Руководилац Координационог тима за процесуирање ратних злочина и тражење несталих РС Сташа Кошарац рекао је да је сасвим јасно да је у Сарајеву све могуће, а нарочито у МИП-у који није институција него, судећи према Свену Aлкалају, друштво једног лица.

Aлкалај је рекао јуче Срни да "не држи у ладици" захтјев за екстрадицију Дивјака, али није објаснио како он није стигао до Беча. Рекао је и то да се не осјећа одговорним за трошење буџетских средства за одбрану лица осумњичених за ратне злочине.

Јован Дивјак ухапшен је 3. марта у Бечу на захтјев Србије, која га терети за ратне злочине почињене у нападу на колону ЈНA у Добровољачкој улици у Сарајеву 2. и 3. марта 1992. године.

Дивјака је суд у Корнбургу 8. марта пустио из притвора уз кауцију од 500.000 евра, која је плаћена из буџета Кантона Сарајево.

Патрик Мун

Aмерички амбасадор у БиХ Патрик Мун је изјавио да му није познато да је у историји Aмерике постојао случај да је влада финансирала одбрану осумњичених за ратне злочине.

Он је истакао да није упознат о томе докле је дошла истрага у случају "Добровољачка".

- Примијетио сам да је државни тужилац рекао да је план да истрага буде завршена до почетка љета и то је нешто што можемо да поздравимо - рекао је Мун и додао да је неопходно да се БиХ фокусира на јачање институција задужених за владавину права, јер то захтијевају јака и добра демократија, што важи за многе друге земље западног Балкана колико и за БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.