За пола године четири нове партије у БиХ

Сарајево, Бањалука - У посљедњих пола године политичко небо Босне и Херцеговине богатије је за четири странке.

Тако је у априлу прво Витомир Поповић основао Изворну Српску, да би у септембру БиХ добила још двије странке - Независни блок на челу са Сенадом Шепићем, који је са Садиком Ахметовићем и Салком Соколовићем напустио СДА, те Независну бх. листу, коју предводи Ибрахим Хаџибајрић. Тој листи подршку дају и независни начелници.

Задњу партију смо добили недавно, када је крајем октобра Народну странку основао Огњен Тадић, предсједавајући Дома народа БиХ, који је напустио СДС. Њему су се још прикључили поједини незадовољни чланови СДС-а. 

Иначе, у задњих неколико година у БиХ је основано десетак нових политичких партија, па је тако након одласка из СДП-а Жељко Комшић основао Демократску фронту, Драгомир Јовичић формирао је Странку праведне политике, која се касније утопила у Демократски народни савез (ДНС), Ненад Стевандић је након напуштања СДС-а основао Уједињењу Српску, док су Емир Суљагић и Реиф Бајровић од СДП-а преко ДФ-а на крају основали Грађански савез...

У овом тренутку, према подацима из Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ, око 150 политичких субјеката дјелује у земљи која има око 3,5 милиона становника. Упоредимо ли овај податак с Њемачком, која има пет озбиљних партија на око 82 милиона људи, потпуно је јасно у каквом поднебљу живимо, на шта скреће пажњу и Асим Мујкић, професор на Факултету политичких наука у Сарајеву.

Он каже да је то одраз стања политичке културе и неразвијене свијести, а с друге стране, овај тренд сматра егзистенцијалном потребом тих званичника.

"Бити изабран и бити посланик код нас је уједно пристојно подузетничко мјесто, не само због примања, него што се примичете и расподјели ресурса, јер постајете члан разних комисија. То је једина жива пословна активност", каже Мујкић и додаје како је ријеч о спреги политичких структура, као највећих послодаваца.

"У земљи у којој је све мање људи, јер они одлазе, повезаност политичких олигархија је таква да имате покривеност од чистачица до директора, тако да је мени потпуно јасан мотив тих људи који оснивају нове странке", каже Мујкић.

Тања Топић, политичка аналитичарка из Бањалуке, каже како се у задњих десетак година показало да је политика веома уносно занимање и да најбоље интересе можете остварити ако политички дјелујете.

"Многе странке почивају на јаким вођама, па су стога видљиви бројни демократски дефицити. Ту видимо и један од извора оснивања нових партија од стране појединаца који су већ политички дјеловали у окриљу неких других. Нове странке су стваране из неслагања са страначким вођствима, док су њихове платформе углавном остајале исте", истиче Топићева. Сматра да ће се тренд цјепкања и стварања нових странака наставити те не очекује укрупњавање, обједињавање више партија, у догледно вријеме.

Максида Бајрамовић, портпарол ЦИК БиХ, каже да ће право стање и број политичких странака бити познати до краја марта 2018, до када су странке дужне доставити финансијски извјештај за ову годину.

"Странке се, као што је познато, региструју на судовима, а многе су у протеклом периоду брисане из регистра", закључује Пирићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.