За оздрављење БиХ ниједан лијек не помаже

САРАЈЕВО - Сви медикаменти који су на располагању љекарима за рјешавање тренутне ситуације у БиХ одавно су постали неефикасни. Уз то, у значајној мјери томе је кумовао Кристијан Шмит својим неразумним одлукама и додворавањем опозиционим странкама, мислећи да ће на тај начин разријешити проблеме у земљи.

Каже ово за "Глас Српске" шеф Клуба делегата из реда српског народа у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Средоје Новић коментаришући актуелну политичку ситуацију у БиХ и рад парламента, односно два дома, и све блокаде које их прате због покушаја да се по сваку цијену насилно промијени владајућа већина на нивоу БиХ.

Новић поручује да ће посљедице једне такве политике грађани морати трпјети до наредних избора 2026. године.

- Уколико "тројка" не схвати да се само са властима у Републици Српској може разговарати о усвајању закона који су битни за потенцијални кандидатски статус БиХ за улазак у Европску унију, неће бити никаквог напретка. Нисам оптимиста да ћемо нешто битно урадити до наредних избора, а стање ће бити још лошије - сматра Новић.

На питање да ли има лијека и изгледа да се ситуација до наредних избора поправи, Новић је констатовао да ту више лијека нема.     

Према његовим ријечима, ни Дом народа ни Представнички дом нису дали резултате јер представници бројнијег бошњачког народа у БиХ не поштују коалиционо партнерство и настоје да од БиХ направе земљу по мјери само једног народа. Новић истиче да је посебно заказао Дом народа и наводи бројне узроке који су довели до тога.

- Не желим никога превише оптуживати, али је неспорно да је сарајевска "тројка" мислила да је цар у БиХ, да је суверени владар и да може да ради све што јој падне на памет, па и да покуша да избаци СНСД као најјачу политичку странку из Дома народа и Представничког дома - нагласио је Новић.

Он је додао да "тројка" по сваку цијену настоји да склопи савез са онима који нису добили легитимитет на изборима, што је био један од главних разлога за поремећаје у односима коалиционих партнера на нивоу БиХ.

- Тај политички хаос вјешто је користила СДА, која је хтјела да себе позиционира за наредне изборе. Добрим дијелом у томе је и успјела. Нажалост, опозиција из Републике Српске није имала снаге да се супротстави таквим тенденцијама, или их није препознала, или је у свему томе била превелика жеља за влашћу. Због тога смо дошли у ситуацију када се не може са сигурношћу тврдити да ли ће у Дому народа бити већине за одређене тачке дневног реда и њихово усвајање, али и да ли ће неки закони и прописи бити усвојени или неће - каже Новић.

Слично мишљење има и замјеник предсједавајућег Дома народа парламента БиХ и лидер ХДЗ-а БиХ Драган Човић. Он сматра да парламент у цјелини није ни приближно радио оно што би требало.

- Прије свега, треба рећи због чега постоји Дом народа - ради заштите колективних права која се односе на три конститутивна народа. Неки су покушавали увести и четврту категорију "остали". То је нанијело штету читавом процесу. Дом народа, као и домови народа у ФБиХ, бирају се на различите начине, али принцип је исти. Они који су то осмислили били су мудри људи који су покушавали направити мир између три зараћене стране. Дом народа је био инструмент одвраћања - појаснио је Човић.

Додао је да у његовој канцеларији стоји застава хрватског народа уз све друге, али и да претпоставља да је такав случај и код његових политичких колега из редова друга два народа.

- Тај инструмент одвраћања требало је да буде толико снажан да нико не покушава створити однос, ни кроз извршну власт у Савјету министара, ни кроз Представнички дом, који унапријед зна да неће преживјети инструменте Дома народа. Потребно је имати три представника као кворум из једног, другог или трећег народа. Сада можемо рећи да Дом не ради добро јер има пуно прекинутих сједница, што је тачно, а и цијелу годину то је радио бошњачки клуб када је ријеч о питањима Уставног суда. Послије тога смо се наизмјенично вртјели у круг, зависно од тачака дневног реда. Сада колеге вјерују да силом могу нешто протурити и да ће проћи нешто изван договора. То је покушај мијешања ауторитета извана са неким наметнутим рјешењима и договарања у појединим канцеларијама представника појединих странака, потпуно занемарујући чињеницу да, ако нешто није усаглашено, неће проћи - напоменуо је Човић.

Он истиче и да Савјет министара БиХ у свом сазиву има представнике три конститутивна народа, баш као и у Представничком дому и Дому народа, и док год се све поштује, процес је проточан. Додаје да се некад водило рачуна о коалиционом капацитету који је договорен између странака које су на изборима освојиле власт.

- Овако као данас, када се иде на силу да би се испровоцирала институција високог представника да промијени Устав и елиминише улогу Дома народа, постављена је потпуно наопака теза. Умјесто да се прикључимо једни другима и тражимо заједничка рјешења, ствари се покушавају рјешавати провокацијама - истакао је Човић.

Додао је да није задовољан ни радом парламента БиХ, али ни Дома народа, који је требало да представља сигурност за све народе у БиХ.

- Четири пута хрватски народ није бирао свог представника јер бројнији бошњачки народ то ради умјесто нас. Дом народа не ради ни изблиза колико би требао, примарно због тога што материјали који долазе нису усаглашени на начелима једнакости три конститутивна народа - оцијенио је Човић.

• Блокаде

Током ове године рад Парламентарне скупштине БиХ био је обиљежен честим прекидима и отказивањем сједница, при чему је Дом народа трпио највеће блокаде. Само једна сједница Дома народа успјешно је приведена крају, док су друге прекидане због недостатка кворума или неусаглашавања ставова делегата. Представнички дом је одржао око 13 сједница, али је и ту било потешкоћа у вези са кворумом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.