За новорођену дјецу на пољопривредним газдинствима по 500 KM

БАЊАЛУКА - За свако новорођено дијете на пољопривредним газдинствима у Републици Српској биће додијељено 500 КМ у оквиру најновије мјере Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске, ради доприноса настојањима Владе и осталих институција да поправе демографску слику.

Пашалић је рекао да се од овог мјесеца први пут уводи та мјера као подршка рађању дјеце на пољопривредним газдинствима.

"За то су обезбијеђена средства. Циљ је да родитељи на неки начин преносе управљање газдинствима на дјецу, што ће подразумијевати и веће подстицаје. Проблем одлива становништва није везан само за сеоску популацију, због чега сви на том плану морамо да учинимо максимум", рекао је Срни министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Борис Пашалић.

Он је изјавио да останак младих на селу и "на земљи" треба подстицати на сваки начин јер је њихов одлив велики проблем.

"Циљ је да што више младих буду носиоци пољопривредних газдинстава јер је с њима увијек лакше радити с обзиром да брже прихватају нове технологије и знања. Тако, на примјер, постоје мјере за самозапошљавање инжењера пољопривреде и за њих су, уз одређене услове, обезбијеђена средства Министарства од 40.000 КМ уколико одлуче да остану на селу и покрену своју производњу", навео је Пашалић.

Он је додао да су дефинисане и стимулативне мјере за младе пољопривреднике када је ријеч о капиталним инвестицијама попут набавке трактора и механизације, као и за подршку женском предузетништву на селу.

Предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Српске Стојан Маринковић рекао је да без оваквих стимуланса младим пољопривредницима неће бити живота на селима и у руралним срединама.

"Селу се мора придати далеко већа пажња или ћемо остати без омладине и на крају без хране. Примијетан је одлив младих са села. Село је све старије и изумире, а због мањка људи пољопривредни произвођачи се све више суочавају са недостатком радне снаге, поготово у секторима повртарства и воћарства. Тај проблем ће бити све израженији", упозорио је Маринковић.

Он је додао на том плану да и даље треба радити на заштити домаће пољопривредне производње од прекомјерног увоза и нелојалне конкуренције извана, као и на повећању аграрног буџета Српске.

Демограф Драшко Маринковић сматра да је постизање одрживог села и живота на селу јако битно на плану поправљања демографске слике Српске.

"Подстицај рађању на селу и задржавање становништва у тим подручјима био би кључ успјеха у демографској обнови. Ту се за кратко вријеме не може очекивати велики успјех, али може уколико се буде радило дугорочно", појаснио је Маринковић.

Он је нагласио да је прошлост ових подручја увијек била повезана са селом.

"Село нас је хранило, али и омогућавало већи број становника", указао је Маринковић.

Предсједник бањалучког Удружења "Четири плус" Јован Радовановић рекао је да подржава сваку мјеру која ће допринијети останку младих на селу, али је изразио бојазан да се у том смислу закаснило.

"Ми смо прије десетак година апеловали да се помогне и вишечланим породицама на селу, односно да ти људи, који имају услове, 'стану на ноге' и баве се пољопривредом, што је свакако боље него да буду социјални случајеви", оцијенио је Радовановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.