За којим опцијама би могли посегнути представници Хрвата: Бојкот на локалу посљедњи адут

САРАЈЕВО, МОСТАР - Још један покушај договора федералних партнера о измјени Изборног закона је, по свему судећи, пропао јуче у Мостару, а имајући у виду то да хрватски политички представници нису спремни да по садашњим правилима учествују на овогодишњим изборима, већ се увелико спекулише на који начин ће, ако не буде никаквих помака у преговорима, покушати да бојкотују предстојећу провјеру код бирача.

Иако се првобитна прича о измјенама и допунама домаћег Изборног закона везивала за пресуду у предмету “Сејдић и Финци” и дискриминаторски однос према онима који се не изјашњавају као Срби, Хрвати или Бошњаци, све се више у посљедње вријеме ставља акценат на хрватско питање, односно то да Хрватима, равноправност и конститутивност, буде обезбијеђена у пракси.

Са циљем да буду у могућности да након избора имају, како тврде, легитимне представнике, прије свега у Предсједништву БиХ и домовима народа, Хрвати заступају став да мора бити испоштована пресуда Уставног суда БиХ у предмету “Божо Љубић”, али и остале из Суда у Стразбуру како би се створили услови да ови избори, планирани за јесен буду и одржани тада, иако се помиње могућност да не буду у октобру, већ до краја године у случају скоријег договора.

Хрватски министар спољних послова Гордан Грлић Радман изјавио је и како међу чланицама ЕУ превладава став да је неопходно промијенити Изборни закон да би се одржали избори и обезбиједило легитимно представљање сва три конститутивна народа и осталих. Његов став јесте да би БиХ могла ући у још већу политичку дестабилизацију, ако се избори одрже према садашњем систему. У овом процесу је, како многи истичу, у договору ХДЗ-а и СДА, али јуче у сједиште ХДЗ-а није нико дошао, сем наводно стручних експерата. Са кадровима ХДЗ-а нисмо успјели да ступимо у контакт, а члан стручног тима Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара Милан Ситарски за “Глас” тврди да избори не могу бити одржани према важећим изборним правилима.

- Постоји рупа у Изборном закону. Не може се, као што је то био случај 2018. године, препустити Централној изборној комисији БиХ да практично отима надлежности Парламента и попуњава рупе у закону према свом нахођењу, односно да бира која ће правила примијенити. Ако не буду усвојене измјене Изборног закона и усклађене са одлукама Уставног суда БиХ и Европског суда за људска права, избори се не могу одржати - истакао је он.

Сматра да ће хрватски функционери, ако се не ништа не промјени, на свим нивоима власти покушати да утичу на изборе.

- Један модел је неодобравања новца за изборе, али сви нивои власти учествују у њиховом финансирању. А ако би неко ушао у ту авантуру, да ли високи представник или неко други, да обезбиједи ванредно та средстава, не знам ко би могао да замијени локалне изборе комисије у хрватским, а можда и српским срединама, да именују бирачке одборе. Најнижи нивои изборне администрације, односно општинске и градске изборне комисије, именују чланове бирачких одбора. Избори када се одржавају, за било који ниво власти, они су на локалу. Тако да мислим да би то била превелика авантура да неко други, из неког другог кантона, именује људе који би требало да сједе у неком другом граду, кантону у том бирачком одбору - сматра Ситарски.

Управо су органи надлежни за спровођење избора изборне комисије и бирачки одбори, а према прописима састав мора да буде мултиетничан.

Галама

Саговорник “Гласа Српске” из политичких кругова у Сарајеву истиче да је бојкот изборног процеса од стране било кога крајње средство, али сматра и да је хрватска галама више подигнута зарад доласка до измјена и допуна Изборног закона.

 - Бојкот на локалу био би велики проблем, чак и већи од тога да не буде новца. Од када су домаћи стручњаци преузели вођење изборног процеса то се није десило, односно од 2000. године - каже наш саговорник.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.