За књижење имовине потребна сагласност Владе РС

Бањалука - Члан Комисије за државну имовину Никола Ковачевић сматра да је за књижење неког од стварних права на институције БиХ и потребе Оружаних снага БиХ потребна сагласност Владе Републике Српске.

"То свакако важи и за перспективну војну имовину, јер одлука Предсједништва БиХ није основ за књижење неког стварног права, али може послужити као основ за закључње споразума између влада ентитета и Савјета министара БиХ", рекао је Ковачевић Срни.

Подсјетивши да се почетком наредне године навршава 10 година од како је високи представник у БиХ наметнуо три закона о забрани расплагања непокретном имовином, Ковачевић каже да се поставља питање шта је сврха наметнутих закона, ако и након 10 година није договорено на који начин ће бити ријешен статус ове имовине.

Он је навео да је, након неуспјеха Комисије за државну имовину у вези са критеријумом о њеној расподјели, Народна скупштина Републике Српске донијела Закон о статусу државне имовине која се налази на територији Републике Српске. 

"То подразумијева да је имовина власништво Републике Српске, а по функционалном принципу да ће се дио те имовине уступити заједничким институцијама БиХ, Министарству одбране за потребе Оружаних снага БиХ", рекао је Ковачевић.

Он је нагласио да је овај закон, који се заснива на принципима Анекса "А" Споразума о сукцесији закљученог 29. јуна 2001. године, на правичан начин ријешио стутатус имовине и да је права штета што није проведен.

Ковачевић је подсјетио да је Уставни суд БиХ, по захтјеву Сулејмана Тихића, одлучио да Република Српска нема уставну надлежност да регулише ову правну материју.

"Интересантно је да Уставни суд није нашао да су овај закон или поједине његове одредбе супротне Уставу БиХ. Умјесто да рјешава о захтјеву, Уставни суд је својом одлуком од 13. јула 2012. године одлучивао о питању које не спада у његову надлежност", каже Ковачевић.

Он тврди да у Уставу БиХ не постоји ни једна одредба по којој би Уставни суд БиХ био надлежан да врши распоред уставне надлежности на различите нивое власти. 

"Будући да у конкретном случају, Уставни суд није нашао да су одредбе оспореног закона у супротности са Уставом БиХ, одлучио је да овај закон није у надлежности Републике Српске, иако је у Уставу Српске одређено да Република уређује својинско-правне и облигационо-правне односе", рекао је Ковачевић.

Он наводи да су предмет оспореног закона имовинско-правни односи, јер је високи представник наметнуо закон у Републици Српској, којим је привремено забранио располагање предметном имовином док ово питање не буде ријешено посебним законом.

Ковачевић каже да посебан проблем, након доношења ове одлуке, представља то што многи аналитичари, па чак и врхунски правници, "чупају" неке реченице из образложења одлуке Уставног суда БиХ тумачећи да је овај суд одлучио да сва имовина припада БиХ.

"Такве констатације су апсурдне и правно неприхватљиве, јер у конкретном случају, Уставни суд БиХ није одлучивао о статусу имовине, него у изреци одлуке навео да оспорени закон није у надлежности Републике Српске", истакао је Ковачевић.

Он је рекао да забрињава и став високог представника, који има потпуно различите ставове по питањима ове имовине зависно којој територији припада. 

"Уз супервизију високог представника Брчко дистрикт је донио овакав закон, по коме сва ова имовина, укључујући и имовину стечену по уговору о сукцесији, а налази се на територији Брчког, припада дистрикту", рекао је Ковачевић.

Он каже да се поставља питање зашто Брчко дистрикту дати другачије критеријуме у односу на Републику Српску, ако је ријеч о истој имовини.

Ковачевић је тим поводом указао на Анекс "А" Споразума о питањима сукцесије, у чијем члану 1. је прописано да покретна и непокретна имовина бивше СФРЈ по територијалном принципу припада новонасталом субјекту. 

"По том принципу, имовина која се налази на територији Републике Српске, а припадала је бившој СФРЈ, власништво је Републике Српске, као што је то примијењено и у Закону Брчко дистрикта", појаснио је Ковачевић.

Он је изразио жаљење што је Уставни суд БиХ "прекорачио границе свог овлаштења и није одлучио по захтјеву о оцјени уставности, него о надлежности различитих нивоа власти".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.