За БиХ четири пута више услова него за Србију

БAЊAЛУКA - Четири пута више услова мора да испуни Босна и Херцеговина да би њени грађани добили прилику да путују у земље Шенгена него што је то морала Србија. У оквиру четири цјелине, које је поставила Европска унија, Србији су дата 42, а БиХ 172 услова.

Из Канцеларије за европске интеграције Србије рекли су да су, да би испунили критеријуме из Мапе пута за либерализацију визног режима, морали усвојити Законе о спречавању прања новца и финансирања тероризма, Закон о забрани дискриминације, те Закон о међународној правној помоћи у кривичним законима.

- Многе конвенције је било потребно ратификовати, усвојити стратегије, успоставити Aгенцију за борбу против корупције, Дирекцију за управљање одузетом имовином и многе друге активности спровести и завршити како бисмо добили визну либерализацију - рекли су у овој Канцеларији.

Босна и Херцеговина је поред основних услова које су испуњавале и друге земље региона морала да испуни и низ других услова.

- БиХ је морала да предузме неопходне буџетске и друге административне мјере обезбјеђивања ефикасне инфраструктуре, опреме, IT технологије на спољним границама, да обезбиједи примјену Закона о кретању и боравку странаца и азилу, што је у складу са Женевском конвенцијом и са Њујоршким протоколом - наводи се у условима из Мапе пута и додаје да је БиХ морала редовно да прати и ажурира миграциони профил за Босну и Херцеговину.

- Осим тога надлежне институције су морале са усвоје и имплементирају националну стратегију реинтеграције повратника, укључујући одрживу финансијску и социјалну подршку, да обезбиједе примјену Закона о кретању и боравку странаца и азилу, те различите законе и стратегије за борбу против корупције, трговине људима - наводи се у Мапи.

Члан заједничке комисије за европске интеграције у Парламенту БиХ Милица Марковић каже да је однос међународне заједнице према БиХ, у погледу одобрења либерализације визног режима, изузетак у односу на Србију и друге земље.

- Другачије третирање БиХ је због тога што одређене земље ЕУ, прије свега Њемачка, имају велику резерву и скептичне су према БиХ у погледу безбједности. Не постоје више стварни разлози за одгађање доношења одлике о визној либерализацији. БиХ је испунила услове из Мапе пута за либерализацију визног режима - рекла Марковићева.

Додала је да је стварни разлог што се рокови помјерају имиџ БиХ који има у ЕУ, а то је да је врло ризично подручје за излазак њених држављана према Европи.

- Разлог за то је што у ФБиХ постоје и дешавају се одређене појаве у вези са вехабијским покретом и групама које се повезују са терористичким организације у свијету - рекла је Марковићева.

Зоран Копривица, који је такође члан Комисије, рекао је да су услови које је имала БиХ плански испуњавани.

- Представници Европске комисије су се на лицу мјеста увјеравали у испуњеност услова, али су се десила условљавања политичких субјеката од стране међународне заједнице разноразним додатним условима. У овом тренутку је немогуће рећи да ли ће крајем ове и почетком наредне године БиХ добити безвизни режим - рекао је Копривица.

Европска комисија упозорила је прошле седмице Парламент БиХ да је поново угрожено испуњавање услова из Мапе пута за укидање виза, јер Дом народа није продужио мандат в. д. директора Aгенције за борбу против корупције, чиме је поништен претходно испуњени услов из Мапе пута.

Борис Јарочевић

Отправник послова Европске комисије у БиХ Борис Јарочевић, коментаришући наводе да се иза одгађања одлуке о безвизном режиму за БиХ крије страх од тероризма, каже да то није повезано и да таква теза "нема везе са условима".

- Тачно је да смо током посљедње посјете наших експерата покренули и то питање и тражили информацију од Министарства безбједности о мјерама које су или ће се бити предузете у борби против тероризма, али то ни на који начин није повезано с визном либерализацијом - рекао је Јарочевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.