Za BiH četiri puta više uslova nego za Srbiju

BANjALUKA - Četiri puta više uslova mora da ispuni Bosna i Hercegovina da bi njeni građani dobili priliku da putuju u zemlje Šengena nego što je to morala Srbija. U okviru četiri cjeline, koje je postavila Evropska unija, Srbiji su data 42, a BiH 172 uslova.

Iz Kancelarije za evropske integracije Srbije rekli su da su, da bi ispunili kriterijume iz Mape puta za liberalizaciju viznog režima, morali usvojiti Zakone o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, Zakon o zabrani diskriminacije, te Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim zakonima.

- Mnoge konvencije je bilo potrebno ratifikovati, usvojiti strategije, uspostaviti Agenciju za borbu protiv korupcije, Direkciju za upravljanje oduzetom imovinom i mnoge druge aktivnosti sprovesti i završiti kako bismo dobili viznu liberalizaciju - rekli su u ovoj Kancelariji.

Bosna i Hercegovina je pored osnovnih uslova koje su ispunjavale i druge zemlje regiona morala da ispuni i niz drugih uslova.

- BiH je morala da preduzme neophodne budžetske i druge administrativne mjere obezbjeđivanja efikasne infrastrukture, opreme, IT tehnologije na spoljnim granicama, da obezbijedi primjenu Zakona o kretanju i boravku stranaca i azilu, što je u skladu sa Ženevskom konvencijom i sa Njujorškim protokolom - navodi se u uslovima iz Mape puta i dodaje da je BiH morala redovno da prati i ažurira migracioni profil za Bosnu i Hercegovinu.

- Osim toga nadležne institucije su morale sa usvoje i implementiraju nacionalnu strategiju reintegracije povratnika, uključujući održivu finansijsku i socijalnu podršku, da obezbijede primjenu Zakona o kretanju i boravku stranaca i azilu, te različite zakone i strategije za borbu protiv korupcije, trgovine ljudima - navodi se u Mapi.

Član zajedničke komisije za evropske integracije u Parlamentu BiH Milica Marković kaže da je odnos međunarodne zajednice prema BiH, u pogledu odobrenja liberalizacije viznog režima, izuzetak u odnosu na Srbiju i druge zemlje.

- Drugačije tretiranje BiH je zbog toga što određene zemlje EU, prije svega Njemačka, imaju veliku rezervu i skeptične su prema BiH u pogledu bezbjednosti. Ne postoje više stvarni razlozi za odgađanje donošenja odlike o viznoj liberalizaciji. BiH je ispunila uslove iz Mape puta za liberalizaciju viznog režima - rekla Markovićeva.

Dodala je da je stvarni razlog što se rokovi pomjeraju imidž BiH koji ima u EU, a to je da je vrlo rizično područje za izlazak njenih državljana prema Evropi.

- Razlog za to je što u FBiH postoje i dešavaju se određene pojave u vezi sa vehabijskim pokretom i grupama koje se povezuju sa terorističkim organizacije u svijetu - rekla je Markovićeva.

Zoran Koprivica, koji je takođe član Komisije, rekao je da su uslovi koje je imala BiH planski ispunjavani.

- Predstavnici Evropske komisije su se na licu mjesta uvjeravali u ispunjenost uslova, ali su se desila uslovljavanja političkih subjekata od strane međunarodne zajednice raznoraznim dodatnim uslovima. U ovom trenutku je nemoguće reći da li će krajem ove i početkom naredne godine BiH dobiti bezvizni režim - rekao je Koprivica.

Evropska komisija upozorila je prošle sedmice Parlament BiH da je ponovo ugroženo ispunjavanje uslova iz Mape puta za ukidanje viza, jer Dom naroda nije produžio mandat v. d. direktora Agencije za borbu protiv korupcije, čime je poništen prethodno ispunjeni uslov iz Mape puta.

Boris Jaročević

Otpravnik poslova Evropske komisije u BiH Boris Jaročević, komentarišući navode da se iza odgađanja odluke o bezviznom režimu za BiH krije strah od terorizma, kaže da to nije povezano i da takva teza "nema veze sa uslovima".

- Tačno je da smo tokom posljednje posjete naših eksperata pokrenuli i to pitanje i tražili informaciju od Ministarstva bezbjednosti o mjerama koje su ili će se biti preduzete u borbi protiv terorizma, ali to ni na koji način nije povezano s viznom liberalizacijom - rekao je Jaročević.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.