Вријеме је да ревизори завире и у ОБА БиХ

САРАЈЕВО - Чланови парламентарне Комисије за финансије и буџет на нивоу БиХ отвориће сутра расправу о институцијама које су “зарадиле” ревизорско мишљење са резервом и тако дошле на листу оних које су лани уписале најгору оцјену, а уз то би могла бити отворена и прича о томе да је дошло вријеме да Обавјештајно-безбједносна агенција (ОБА) отвори своја врата ревизорима.

Извјештаји Канцеларије за ревизију институција на заједничком нивоу о њиховом финансијском пословању за 2019. годину једина су тачка дневног реда сједнице Комисије за финансије и буџет Дома народа Парламента БиХ. 

Делегати ће анализирати налазе ревизора и дати свој осврт на стање које је утврђено у Министарству иностраних послова БиХ, Регулаторној агенцији за комуникације, Министарству одбране БиХ, као и Агенцији за лијекове и медицинска средства, Агенцији за надзор над тржиштем, Министарству  безбједности, Институту за метрологију, Министарству правде те Јединици за реализацију пројекта изградње Завода за извршење кривичних санкција, притвора и других мјера БиХ.

Све наведене институције добиле су мишљења са резервом, а на су терет им углавном стављене неправилности у примјени закона о раду и о државној служби те правила којима су дефинисане јавне набавке, као и недостаци при попису средстава и обавеза.

Предсједавајућа Комисије Душанка Мајкић је извјестилац за два ресора у Савјету министара БиХ - министарства иностраних послова и безбједности, а за “Глас Српске” истиче да је поражавајуће да је тек неколико институција добило чисто позитивно мишљење, уз опаску да скретање пажње на доста адреса слути да би наредно мишљење могло бити са резервом. Истичући да су те институције потрошиле заједно неколико стотина милиона КМ, каже да се мора озбиљно приступити тим извјештајима. Без преседана је, како је додала, и чињеница да се ревизори не усуђују да дају негативно мишљење без обзира на утврђене грешке.

- У једном случају су се суздржали од давања мишљења, а то је Обавјештајно-безбједносна агенција јер ревизори немају дозволу да приступе подацима на основу којих би дали мишљење и генерално се увјерили како послује та институција. Нико не спори да морају имати документа под тајном, али има оних која треба да дају на увид, и тиме ће се и ова комисија морати бавити у идућем периоду. Покренуте су одређене иницијативе како би се стање промијенило и да ревизори добију податке који се тичу, између осталог, трошкова службених путовања, постављења. Надам се да ћемо на крају присилити директора да дио информација које нису тајна буде доступан ревизорима за провјеру - истакла је Мајкићева.

Говорећи конкретно о МИП-у, истакла је да је у 2019. години требало да спроведу у дјело 31 ревизорску препоруку, а успјели су да реализују само једну, док су неке биле у поступку, а добили су чак 40 нових. Слично стање је и у ресору безбједности који, са новим препорукама, има 24 препоруке да реализује.

- И на једној и другој адреси понављају се замјерке. Све институције које су сада на тапету комисије, на идућој сједници, су такве да свака заслужује посебан третман и тако ће се комисија и односити према томе - истакла је Мајкићева.

На дневном реду је и Годишњи ревизорски извјештај о главним налазима и препорукама за 2019. годину. Ревидиране институције, њих 75, потрошиле су лани више од 861 милиона КМ, а на њихове адресе су, након спроведене провјере пословних књига и других прописа, упућене 483 препоруке. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.