Вријеме и обичаји: Држава и издаваштво

Пише Ранко РИСОЈЕВИЋ

ТРAНЗИЦИОНИ процес, у коме се налазе све земље бившег социјалистичког блока, доноси многа искушења која поједине администрације савладавају лакше, док се друге, међу којима је и БиХ, па самим тим и Република Српска, често сналазе као пиле у кучинама - хтјели бисмо изаћи, али све што покушавамо још нас више уваљује у проблеме. Бивши Социјалистички савез радног народа, као демократска рука Савеза комуниста, контролисао је сав друштвени живот, нарочито асоцијације и културни сектор који се на западу већ дуго сматра ослобођеним сваке контроле и туторисања. Сматрало се да евентуална слобода, било универзитета, било културних удружења, било издавачког сектора, може да створи безброј субверзивних манифестација које се не би могле контролисати - њихов либерални дух био је највећа опасност по комунизам. Социјализам, односно комунизам са људским ликом, како смо га поносно називали, пропао је, али се још увијек држе бројни остаци тог система. Неки су добри, већина је напросто штетна. Један од тих рецидива јесте и Закон о издавачкој дјелатности. Преко тог закона држава је контролисала све што се објављује, како би се спријечило слободно ширење информација, односно дјела која су штетна за социјализам. Држава је, за узврат, помагала издавачку дјелатност, сматрајући је значајном за властиту афирмацију. Највише су била помагана она дјела која су славила саму државу, социјализам, комунизам, друга Тита, и све томе слично. Данас не знамо шта ћемо са тим дјелима која су оптеретила полице наших, иначе, пресиромашних библиотека. Држава је помагала и дјела белетристике, оригинална и преводну књижевност. Aли, све је то било скромно, државни апарат контролисао је издавачке савјете и одборе, све што је мирисало на бунт и слободу, било је одбацивано, или, а и то се дешавало, ако се објави, долазило је до осуда и прогона. Била су то "вунена времена" нашег живота. Aли, гдје смо сада? Закон о издавачкој дјелатности на западу не постоји, напросто то је привредна дјелатност, остављено је појединцима да оснивају издавачке куће, или да се сами појављују као издавачи у складу са прописима који регулишу сличне области производње и продаје. Држава у суштини и издавачима прописује само двије ствари: 1) порез, односно ПДВ, и 2) обавезан примјерак који је дужан сваки издавач доставити централној библиотеци. Порез је тугаљива ствар, видимо да се код нас књига сматра робом попут било које друге, па је оптерећена максималним ПДВ-ом, што у земљама у окружењу није пракса. У том погледу ми смо напросто заостали. Што се тиче "обавезног примјерка", који се на западу назива "депот легал", то је једна од темељних институција, која потиче из Француске и стара је већ 500 година. Све што се штампа у једној држави сматра се покретним културним благом, и обавеза је државе да то чува. Стога се и доноси закон којим се налаже свим издавачима, међу које се укључују издавачи књига, периодике, поштанских марака, разгледница, карата, медаља, а данас и свих електронских, аудио и видео, као и дигиталних издања. Они који се не придржавају овог закона санкционишу се једнако као и они који не плаћају порез. То је закон с којим се не дискутује, као што је код нас случај, него се стриктно проводи. Шта држава даје издавачима заузврат? Многе олакшице, међу које спадају значајне субвенције за сва издања која се сматрају значајним за државу и локалну заједницу. Ту су субвенције за научна дјела, потом за прве књиге младих белетриста и пјесника, као и оних који то више нису, стимулације за објављивање својих аутора на свјетским језицима, помоћ за учешће на свјетским сајмовима књига и издавачке дјелатности. Иза великих издавачких подухвата увијек стоји и држава, било директно, било индиректно. Држава не треба да контролише и прописује област издавачке дјелатности, она треба да помаже, јер је ријеч о властитој афирмацији. A Закон о издавачкој дјелатности треба одмах укинути, јер је он реликт једног пропалог система. С њим се напросто стоји у мјесту, умјесто да се иде напријед.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.