Вријеме цури: БиХ губи 733 милиона КМ?

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Ако домеће власти ускоро не ураде ништа по питању испуњења кључних обавеза из Реформске агенде, БиХ ће остати ускраћена за додатних 373,9 милиона евра, односно 733,24 милиона марака из Плана раста за западни Балкан.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• БиХ ризикује да изгуби додатних 373,9 милиона евра из Плана раста ако не испуни обавезе из Реформске агенде.
• Већ је изгубљено 108,5 милиона евра због кашњења у достављању Реформске агенде.
• Исплата преосталих средстава условљена је реализацијом 113 реформских корака и испуњавањем техничких услова.
• Рокови су кратки – дио реформи мора бити завршен до краја 2026, а комплетан процес до 2027. године.
• Главна препрека су политичке несугласице унутар БиХ, које успоравају спровођење реформи.

Новац на чекању због неиспуњених обавеза

Европска комисија је позитивно оцијенила Реформску агенду БиХ још почетком децембра 2025. године, а од тада до данас надлежни по свему судећи нису ништа урадили да се помјере са мјеста како би новац уопште стигао у БиХ. 

Европска унија је првобитно предвидјела 1,85 милијарди евра за БиХ у оквиру Плана раста, али су јој у јулу 2025. године средства умањена за 10 одсто као директна посљедица неблаговременог достављања Реформске агенде од стране власти, док су све друге земље западног Балкана своје агенде доставиле још 2024. године.

Дакле, БиХ је већ изгубила тачно 108,5 милиона евра, а тренутно доступни износ средстава за земљу износи до 976 милиона ева. Овај новац стићи ће у БиХ само ако буду испуњени сви зацртани кораци.

Строги услови и кратки рокови Европске уније

Делегацију Европске уније у БиХ питали смо да ли су и шта власти урадиле након што је Европска комисија дала зелено свјетло за Реформску агенду, те да ли постоји ризик да земља поред изгубљених више од 200 милиона марака остане без додатних средстава.

- Након позитивне оцјене Европске комисије за Реформску агенду почетком децембра 2025. године, одговорност је сада јасно на домаћим властима. За ослобађање средстава из Плана раста за западни Балкан, надлежне институције треба да именују координатора за Инструмент за реформе и раст, успоставе структуру за праћење и извјештавање, финализирају потписивање и ратификацију споразума о финансијском инструменту и кредиту те започну спровођење усаглашених реформи - казали су "Гласу" у Делегацији Европске уније у БиХ.

Подсјетили су да Реформска агенда садржи 113 конкретних реформских корака распоређених у четири стуба и то зелена и дигитална транзиција, развој приватног сектора и пословног окружења, развој и очување људског капитала те темељне области.

- Средства се исплаћују тек након успјешне реализације релевантних корака. Од самог почетка је јасно да је Инструмент за реформе и раст у оквиру Плана раста темељен на принципу урађеног - наглашавају у Делегацији Европске уније.

Рокови кратки, посљедице конкретне

Поручују и да су рокови кратки, а посљедице непоступања врло конкретне.

- Ако БиХ не ратификује споразуме о инструменту и кредиту у наредним мјесецима, постоји ризик да изгуби до 373,9 милиона евра из своје финансијске алокације. Када је ријеч о реформама, 50 од укупно 113 корака, заједно с припадајућим финансијским средствима, сада је ушло у максимални грејс период од 12 мјесеци, што значи да БиХ мора испунити ових 50 корака до децембра 2026. године - поручују из Делегације ЕУ.

Осим ових термина, како наглашавају, сам План раста има крајњи рок до краја 2027. године, јер је везан за седмогодишњи буџетски циклус Европске уније, који се не може мијењати.

Политичке блокаде као главна препрека

У Заједничкој комисији за европске интеграције Парламентарне скупштине БиХ наводе да испуњење обавеза из Реформске агенде зависи од више фактора.

- Бошњачки представници су врло искључиви када је у питању свака врста договора, између осталога то се показало и у случају преговарача и формирању преговарачког тима са Европском унијом, па и свега осталога. У овом тренутку нисам сигуран да је могуће постићи неку врсту договора  - казао је "Гласу"  замјеник предсједавајућег Заједничке комисије за европске интеграције Мирослав Вујичић.

Како је подсјетио и у самом старту Реформску агенду кочили су кантони у ФБиХ што је на крају утицало и на кашњење усвајања реформи.

- Бошњачки политичари често врше замјену теза оптужујући Републику Српску, а ми ништа нисмо оспоравили што је у складу са европским путем и што не шкоди Републици Српској – наводи Вујичић.

Такође, навео је да сваки пут на неки начин пред сами истек рока политички представници успију постићи договор.

- Остаје нам да видимо да ли ће тако бити и у овом случају Реформске агенде. Има ту још неких елемената. Постоји и одређена врста неразумијевања од стране европске бирократије за ствари које се код нас дешавају. Ми треба да прихватимо све што је позитивно из Европске уније, али и они некада претјерују са ставовима као што је ријеч о овом новом систему уласка и изласка у земље ЕУ. Присутна је политика двоструких стандарда и код њих  - закључио је Вујичић.

Спорна питања

Питања око којих су се ломила копља у БиХ, када је ријеч о усвајању Реформске агенде, су Уставни суд и Вијеће за државну помоћ, а ти проблеми су отклоњени ублажавањем ранијих мјера. У контексту Уставног суда БиХ у усвојеном документу са Савјета министара наведено је да он треба да буде реформисан и да треба да буде ријешено питање страних судија. Умјесто одредбе о попуњавању Уставног суда, којем фале двоје судија које бира Народна скупштина Републике Српске, стоји одредба да се мора наћи начин да се поштују све одлуке. Случај Вијећа за државну помоћ је ријешен тако што је захтјев за укидање ентитетског вета потпуно укинут и замијењен позивом за професионално дјеловање.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.