Врањеш: Неприхватљиво да високи представник наставља рад

БАЊАЛУКА - Професор на Факултету политичких наука Универзитета у Бањалуци Невенко Врањеш сматра да је за Републику Српску неприхватљива ситуација у којој високи представник наставља рад, и то уз најаве још агресивније политике упркос многобројним ставовима да треба да заврши дјеловање.

Врањеш је подсјетио да је још 2005. године Венецијанска комисија изнијела став у оцијени стања уставности у БиХ да ова земља не може у будућност са Канцеларијом високог представника /ОХР/.

“Постоје механизми да одговоримо на ситуацију у којој смо се нашли. Ако ништа друго, аргументовано ћемо указати на антагонизме који прате рад високог представника у овој земљи и бићемо спремни да понудимо одређена рјешења”, рекао је Врањеш новинарима у Бањалуци прије почетка округлог стола “Високи представник у БиХ”.

Професор на Факултету политичких наука Универзитета у Бањалуци Милош Шолаја сматра да је потребно разматрати и анализирати рад ОХР-а и са правног, али и са политичког аспекта.

“Ова потреба посебно је изражена у свјетлу врло спорног мандата посљедњег високог представника /Валентина Инцка” и неизвјесне ситуације са будућим високим представником /Кристијаном Шмитом/ јер је отворено све – од његовог легалитета, до његове ефикасности”, рекао је Шолаја.

Шолаја сматра да се од Шмита може очекивати да ће заступати чврст став Њемачке, која је најутицајнија земља ЕУ.

“Сада треба одредити стратегије у односу на његов долазак, јер још не знамо да ли ће он бити оправдан Резолуцијом Савјета безбједности или неће. А, са друге стране, има веома моћна и ефективна средства да реализује постављене циљеве”, навео је Шолаја.

Он сматра да Република Српска треба да усвоји стратегију наступа према високом представнику, која ће бити одраз унутрашње политике, а што би требало да означи национално јединство које би у дугорочнијем наступу требало да одреди позицију Српске.

Професор Уставног права Миле Дмичић навео је да је циљ округлог стола да окупи научне и стручне раднике, који би својим исказима о 25 година дугом искуству високог представника и међународне заједнице у БиХ требало да дају, не само критички осврт на оно што је било, него и назнаке шта би у предстојећем времену било нужно да се уради да би коначно престала институција високог представника у БиХ.

“Мој основни приступ биће да покажемо у коликој мјери је високи представник у БиХ допринио или није допринио остваривању прокламованих циљева Анексом 10 Дејтонског мировног споразума о цивилном спровођењу овог споразума”, рекао је Дмичић.

Дмичић је навео да је његов основни утисак тај да БиХ не функционише као демократска земља на основу владавине права са слободним и демократским изборима.

Он сматра и да Дејтонски споразум након 25 година примјењивања није створио уставни, правни, политички и други амбијент, да би се остварила сва она предвиђања која су била нужна да би БиХ постала мирна, одржива и стабилна евентуална чланица ЕУ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.