Владимир Пребирачевић: Ко са ђаволом тикве сади, не прође добро

У случају политичке кризе у БиХ, али и оне у Молдавији и Србији, па и оне раније у Грузији и Румунији, види се једнак образац, матрица, а конце истих, у свим случајевима, повлаче из Велике Британије.

Каже ово у интервјуу за "Глас Српске" политички аналитичар и стручњак за геополитичке односе из Новог Сада Владимир Пребирачевић, истичући да Британци никада нису пристали да се одрекну својих колонијалних и империјалних амбиција, али и вишевјековне потребе да креирају и изазивају разне кризе широм свијета, зарад неких својих геополитичких интереса.

- Када су у питању европски простори најчешће се ради о британској, али не треба заборавити поменути и немачку руку. Ове две земље имају геополитичке, а понекад и реваншистичке мотиве да закувавају на балканским просторима. И у њиховом односу према српском народу ништа се неће мењати ни у наредном периоду, а на нама је да то схватимо, издржимо и нађемо своје место под сунцем, тражећи и градећи  партнерства и пријатељства са земљама која нас поштују и цене, али и схватају наш положај и слободарски дух - каже Пребирачевић.

ГЛАС: Пресуда предсједнику Српске Милораду Додику и одлука да му се одузме мандат и забрани политичко дјеловање довела је до велике кризе у БиХ. Да ли је ово један од најопаснијих напада на Републику Српску?

ПРЕБИРАЧЕВИЋ: Јесте, али ти напади на Републику Српску су континуирани и спроводе се у већем или мањем обиму више од три деценије. Сличним нападима изложен је целокупни српски народ на просторима бивше Југославије. И с њима ће  се и даље суочавати, јер у очима појединих западних центара моћи Срби представљају проблем, односно фактор који им смета да спроведу у дело неку своју агенду.  Дрчни смо и  непокорни. И то им највише боде очи,  јер се доживљавају као доминантни фактор кога треба слушати по сваку цену. Они нам никада неће бити пријатељи, нити опростити неке раније ствари. Могу причати шта год хоће, али ће нам увек радити иза леђа. И све ово што се данас дешава око Републике Српске, треба гледати из тог угла. Други народи који својски подржавају једну такву политику нису ништа друго до продужена рука тих центара моћи. Мислим да ће им се то на крају обити о главу, јер ко са ђаволом тикве сади, не прође добро. То уосталом можемо видети на примеру Украјине.

ГЛАС: Да се осврнемо и на ту кризу. Предсједници Доналд Трамп и Владимир Путин требало би да се 15. августа састану на Аљасци и говоре о евентуалном окончању рата у Украјини. Многи сматрају да се ради о историјском састанку. Да ли сте и Ви међу њима?

ПРЕБИРАЧЕВИЋ: Сматрам да овај састанак двојице лидера неће донети ништа спектакуларно, епохално и историјски. Мислим да се само ради о добром почетку да се ствари између ове две велике силе колико-толико нормализују. Да се спусти лопта на земљу. Руска страна неће тако олако одустати од своје специјалне војне операције, поготово што на свим правцима у Украјини биљежи велике победе и војни напредак. Њихови циљеви и планови су опште познати и неће  стати док све не спроведу у дело. Мислим и да Зеленски, кога Европа и даље подржава, не може пристати, односно потписати да се одриче некадашњих украјинских територија. И даље је много спорних ствари на столу око којих је тешко постићи договор.  

ГЛАС: Како гледате на то што је ЕУ опет искључена из ових преговора око Украјине, што им очигледно тешко пада?

ПРЕБИРАЧЕВИЋ: Они су с разлогом искључени из ових преговора, али и оних ранијих у Турској. Да се само њих пита, овај рат би трајао 100 година. Такође, треба знати да у Бриселу седе људи који нису изабрани вољом грађана. Ради се пројектованим именовањима од стране глобалиста и дубоке државе. Ти људи спроводе агенду која им се достави иза затворених врата.  То њихово геополитичко слепило је довело до тога да Европу данас нико не доживљава као озбиљног играча. И при томе треба поменути и да они нису водили само погрешну спољну политику, већ и ону енергетску, што је земље чланице ове уније, а поготово оне најразвијеније, гурнуло у пропаст. Она ће бити убрзана након одлуке чланица НАТО савеза да убудуће за војну одбрану и наоружавање издвајају чак пет одсто БДП-а. То ће представљати нови и велики ударац на већ полупразне буџете. Мислим да Европу чека тешки мамурлук.    

ГЛАС: Мађарски премијер сматра да ЕУ не би требало да погоршава ствари тако што ће, како је истакао, да довикује инструкције са клупе, те да је једина разумна варијанта да Брисел покрене иницијативу да се одржи европско-руски самит, по обрасцу руско-америчког. Да ли је тако нешто реално да европски званичници прогутају кнедле и пристану на тако нешто?

ПРЕБИРАЧЕВИЋ: Виктор Орбан је један од разумних и одговорних европских политичара. Рекао је нешто што је тачно, а било би најбоље по Европску унију. Али ради се о усамљеном гласу разума. Сви остали доносе одлуке које се противе здравом разуму, радећи све на своју штету. Те снаге и одржавају корупционашки апарат у Кијеву  којим управља Зеленски. Он им је марионета за извлачење огромних свота новца. Сведоци смо да много наоружања никад није стигло до Украјине, већ је завршавало на другим адресама. Нажалост, мислим да ће Орбан, заједно са Фицом, остати усамљени европски јахач, те да до закопавања ратних сјекира између Брисела, Берлина и Париза, с једне стране и Москве с друге, неће доћи у блиској будућности.

Сусрет на Аљасци

ГЛАС: У некој будућности, даљој или ближој, ипак ће морати доћи до окончања рата у Украјини. Може ли се то онда позитивно и ланчано прелити и на нека друга подручја, попут Балкана?

ПРЕБИРАЧЕВИЋ: Мислим да на менију самита на Аљасци неће бити Балкан. Имају они сада пречих проблема. Мислим да Путин никада неће ставити параф на споразум, а да пре тога не буде решено и питање санкција, али и замрзнутих руских пара, око 300 милијарди долара. Верујем да ће то касније пратити и неки евентуални енергетски споразуми између Русије и САД, али и око сфера утицаја. Ту је наравно и питање Арктика и огромних налазишта енергената који се налазе на тим до сада готово нетакнутим и неистраженим просторима.  Да закључим, Русија неће поново пристати на некакве површне и недоречене споразуме, попут оних из Минска, већ ће инсистирати на једном свеобухватном пакету, који би требало дугорочније да реши питање њене даље безбедности. У исто време сматрам да ће Русија и даље остати као једна од српских брана, а што смо могли видети и након што су у Савету безбедности Уједињених нација иницирали одржавање састанка поводом кризе у БиХ.   

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.