Vladimir Prebiračević: Ko sa đavolom tikve sadi, ne prođe dobro

U slučaju političke krize u BiH, ali i one u Moldaviji i Srbiji, pa i one ranije u Gruziji i Rumuniji, vidi se jednak obrazac, matrica, a konce istih, u svim slučajevima, povlače iz Velike Britanije.

Kaže ovo u intervjuu za "Glas Srpske" politički analitičar i stručnjak za geopolitičke odnose iz Novog Sada Vladimir Prebiračević, ističući da Britanci nikada nisu pristali da se odreknu svojih kolonijalnih i imperijalnih ambicija, ali i viševjekovne potrebe da kreiraju i izazivaju razne krize širom svijeta, zarad nekih svojih geopolitičkih interesa.

- Kada su u pitanju evropski prostori najčešće se radi o britanskoj, ali ne treba zaboraviti pomenuti i nemačku ruku. Ove dve zemlje imaju geopolitičke, a ponekad i revanšističke motive da zakuvavaju na balkanskim prostorima. I u njihovom odnosu prema srpskom narodu ništa se neće menjati ni u narednom periodu, a na nama je da to shvatimo, izdržimo i nađemo svoje mesto pod suncem, tražeći i gradeći  partnerstva i prijateljstva sa zemljama koja nas poštuju i cene, ali i shvataju naš položaj i slobodarski duh - kaže Prebiračević.

GLAS: Presuda predsjedniku Srpske Miloradu Dodiku i odluka da mu se oduzme mandat i zabrani političko djelovanje dovela je do velike krize u BiH. Da li je ovo jedan od najopasnijih napada na Republiku Srpsku?

PREBIRAČEVIĆ: Jeste, ali ti napadi na Republiku Srpsku su kontinuirani i sprovode se u većem ili manjem obimu više od tri decenije. Sličnim napadima izložen je celokupni srpski narod na prostorima bivše Jugoslavije. I s njima će  se i dalje suočavati, jer u očima pojedinih zapadnih centara moći Srbi predstavljaju problem, odnosno faktor koji im smeta da sprovedu u delo neku svoju agendu.  Drčni smo i  nepokorni. I to im najviše bode oči,  jer se doživljavaju kao dominantni faktor koga treba slušati po svaku cenu. Oni nam nikada neće biti prijatelji, niti oprostiti neke ranije stvari. Mogu pričati šta god hoće, ali će nam uvek raditi iza leđa. I sve ovo što se danas dešava oko Republike Srpske, treba gledati iz tog ugla. Drugi narodi koji svojski podržavaju jednu takvu politiku nisu ništa drugo do produžena ruka tih centara moći. Mislim da će im se to na kraju obiti o glavu, jer ko sa đavolom tikve sadi, ne prođe dobro. To uostalom možemo videti na primeru Ukrajine.

GLAS: Da se osvrnemo i na tu krizu. Predsjednici Donald Tramp i Vladimir Putin trebalo bi da se 15. avgusta sastanu na Aljasci i govore o eventualnom okončanju rata u Ukrajini. Mnogi smatraju da se radi o istorijskom sastanku. Da li ste i Vi među njima?

PREBIRAČEVIĆ: Smatram da ovaj sastanak dvojice lidera neće doneti ništa spektakularno, epohalno i istorijski. Mislim da se samo radi o dobrom početku da se stvari između ove dve velike sile koliko-toliko normalizuju. Da se spusti lopta na zemlju. Ruska strana neće tako olako odustati od svoje specijalne vojne operacije, pogotovo što na svim pravcima u Ukrajini bilježi velike pobede i vojni napredak. Njihovi ciljevi i planovi su opšte poznati i neće  stati dok sve ne sprovedu u delo. Mislim i da Zelenski, koga Evropa i dalje podržava, ne može pristati, odnosno potpisati da se odriče nekadašnjih ukrajinskih teritorija. I dalje je mnogo spornih stvari na stolu oko kojih je teško postići dogovor.  

GLAS: Kako gledate na to što je EU opet isključena iz ovih pregovora oko Ukrajine, što im očigledno teško pada?

PREBIRAČEVIĆ: Oni su s razlogom isključeni iz ovih pregovora, ali i onih ranijih u Turskoj. Da se samo njih pita, ovaj rat bi trajao 100 godina. Takođe, treba znati da u Briselu sede ljudi koji nisu izabrani voljom građana. Radi se projektovanim imenovanjima od strane globalista i duboke države. Ti ljudi sprovode agendu koja im se dostavi iza zatvorenih vrata.  To njihovo geopolitičko slepilo je dovelo do toga da Evropu danas niko ne doživljava kao ozbiljnog igrača. I pri tome treba pomenuti i da oni nisu vodili samo pogrešnu spoljnu politiku, već i onu energetsku, što je zemlje članice ove unije, a pogotovo one najrazvijenije, gurnulo u propast. Ona će biti ubrzana nakon odluke članica NATO saveza da ubuduće za vojnu odbranu i naoružavanje izdvajaju čak pet odsto BDP-a. To će predstavljati novi i veliki udarac na već poluprazne budžete. Mislim da Evropu čeka teški mamurluk.    

GLAS: Mađarski premijer smatra da EU ne bi trebalo da pogoršava stvari tako što će, kako je istakao, da dovikuje instrukcije sa klupe, te da je jedina razumna varijanta da Brisel pokrene inicijativu da se održi evropsko-ruski samit, po obrascu rusko-američkog. Da li je tako nešto realno da evropski zvaničnici progutaju knedle i pristanu na tako nešto?

PREBIRAČEVIĆ: Viktor Orban je jedan od razumnih i odgovornih evropskih političara. Rekao je nešto što je tačno, a bilo bi najbolje po Evropsku uniju. Ali radi se o usamljenom glasu razuma. Svi ostali donose odluke koje se protive zdravom razumu, radeći sve na svoju štetu. Te snage i održavaju korupcionaški aparat u Kijevu  kojim upravlja Zelenski. On im je marioneta za izvlačenje ogromnih svota novca. Svedoci smo da mnogo naoružanja nikad nije stiglo do Ukrajine, već je završavalo na drugim adresama. Nažalost, mislim da će Orban, zajedno sa Ficom, ostati usamljeni evropski jahač, te da do zakopavanja ratnih sjekira između Brisela, Berlina i Pariza, s jedne strane i Moskve s druge, neće doći u bliskoj budućnosti.

Susret na Aljasci

GLAS: U nekoj budućnosti, daljoj ili bližoj, ipak će morati doći do okončanja rata u Ukrajini. Može li se to onda pozitivno i lančano preliti i na neka druga područja, poput Balkana?

PREBIRAČEVIĆ: Mislim da na meniju samita na Aljasci neće biti Balkan. Imaju oni sada prečih problema. Mislim da Putin nikada neće staviti paraf na sporazum, a da pre toga ne bude rešeno i pitanje sankcija, ali i zamrznutih ruskih para, oko 300 milijardi dolara. Verujem da će to kasnije pratiti i neki eventualni energetski sporazumi između Rusije i SAD, ali i oko sfera uticaja. Tu je naravno i pitanje Arktika i ogromnih nalazišta energenata koji se nalaze na tim do sada gotovo netaknutim i neistraženim prostorima.  Da zaključim, Rusija neće ponovo pristati na nekakve površne i nedorečene sporazume, poput onih iz Minska, već će insistirati na jednom sveobuhvatnom paketu, koji bi trebalo dugoročnije da reši pitanje njene dalje bezbednosti. U isto vreme smatram da će Rusija i dalje ostati kao jedna od srpskih brana, a što smo mogli videti i nakon što su u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija inicirali održavanje sastanka povodom krize u BiH.   

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.