Владимир Кокановић за "Глас": Када смо повезани, можемо много

Оно што је заједничко за готово све српске заједнице у региону јесте потреба за јачом и доследнијом институционалном подршком. Срби у региону желе да буду равноправни грађани држава у којима живе, али и да сачувају свој национални, културни и верски идентитет. Управо та равнотежа између интеграције и очувања идентитета представља највећи изазов.

Поручио је то у интервјуу за "Глас Српске" Владимир Кокановић, директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону која функционише у оквиру Министарства спољних послова Републике Србије.

Положај српског народа у региону је, каже, сложен и осјетљив те у великој мјери зависи од конкретне државе и локалног контекста у којем живе.

- У појединим земљама региона Срби остварују права у складу са важећим законодавством, али у пракси, нажалост, и даље постоје бројни изазови, од употребе српског језика и ћириличног писма, преко образовања на матерњем језику, до пуне заштите мањинских и имовинских права. Република Србија, кроз рад Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону као орган Министарства спољних послова Србије има одговорност да буде ослонац свом народу у региону, као и у дијаспори. Наш задатак је да тежимо ка неговању и очувању српског језика, културе и традиције, као и да укажемо на проблеме са којима се Срби суочавају и да заједно са надлежним институцијама тражимо одржива решења - рекао је Кокановић.

ГЛАС: Од почетка мандата, од августа обишли сте бројне средине у којима живи српски народ. Каква је општа оцјена када је ријеч о очувању вјере, обичаја, традиције, културе и идентитета?

КОКАНОВИЋ: Обилазећи српске заједнице широм региона и дијаспоре уверио сам се у снагу и истрајност нашег народа, који са великом љубављу и преданошћу стално ради  на очувању националног идентитета. Српска православна црква, културно-уметничка друштва, допунске школе на српском језику и бројна удружења представљају стубове нашег опстанка ван матице. Међутим, та борба није лака и често се ослања на ентузијазам појединаца и волонтерски рад. Посебно у мањим срединама постоји бојазан да ће се језик, обичаји и култура временом изгубити уколико не постоји системска и дугорочна подршка. Зато је управо институционална подршка кључна. Ми се у Управи трудимо да подршку пружамо у пуном капацитету, пре свега кроз наше стално присуство на терену. Обилазимо земље региона, разговарамо са људима, сагледавамо капацитете удружења и институција и заједно тражимо решења за конкретне проблеме. Зато бих нагласио да све што смо урадили у протеклих пар месеци и на чему ћемо радити и даље, није могуће без наших дивних људи у расејању - без њиховог поверења, енергије, иницијативе и љубави према Србији. Зато ове резултате које смо постигли  не доживљавам као успех једне институције, већ као доказ да, када смо повезани, можемо много. Срби у дијаспори и региону су трајни део нашег националног простора, културе и идентитета и то не смемо заборавити!

ГЛАС: Истакли сте да сте лично уложили велики труд у очување српског језика, културе и идентитета. Колико је заправо велики тај посао?

КОКАНОВИЋ: То је изузетно велики, сложен и трајан посао, али као што је рекао чувени кинески филозоф и социјални реформатор да, уколико радиш посао који волиш, нећеш морати да радиш ниједан дан, тако је за мене ово нешто што радим са великом љубављу и моралном обавезном да очувамо јединство нашег народа где год да се налази, да знамо да тежимо остварењу истог циља, а то је заједништво. Морамо да будемо свесни и да очување српског језика, ћириличног писма, културе и идентитета није задатак који има рок трајања, то је стална обавеза и одговорност. Она подразумева рад са децом и младима, подршку образовним програмима, културним манифестацијама, медијима на српском језику, као и континуиран дијалог са нашим сународницима. Свака посета, разговор и подржани пројекат имају огромну вредност. Циљ је да Управа не буде само административна адреса, већ истински ослонац и партнер српском народу у региону и дијаспори. Чувајући идентитет нашег народа ван граница Србије, ми чувамо и саму Србију - њену културу, традицију и историјску одговорност према свом народу, где год он живео.

ГЛАС: Често истичете да је важно да Срби у региону и дијаспори матицу доживљавају као ослонац и подршку, а не као удаљену службу. Колико су те везе данас јаке и од чега тај однос у највећој мјери зависи?

КОКАНОВИЋ: Тај однос је данас значајно јачи него што је био раније, али морамо бити искрени и рећи да се он стално гради и одржава. Поверење се не подразумева, оно се стиче присуством, разговором и конкретним делима,  пре свега кроз наше стално присуство на терену. Када људи виде да представници институције долазе код њих, да их слушају и да реагују на проблеме, тада матицу не доживљавају као удаљену администрацију, већ као стварни ослонац, да је матица увек уз њих. Како волим често рећи, административне границе нису и никада не треба да буду границе између људи. Снага тог односа зависи од континуитета, од искрености приступа и од способности да се обећања преточе у конкретну подршку - било кроз пројекте, финансирање, саветодавну помоћ или заступање њихових интереса пред надлежним институцијама. Наш циљ је да сваки Србин, без обзира на то где живи, осети да матица стоји уз њега.

ГЛАС:  Како гледате на Републику Српску, коју многи доживљавају као другу матицу српског народа, а нека удружења чак и као снажнији ослонац од самог званичног Београда?

КОКАНОВИЋ: Република Српска је нераскидив део српског националног, културног и духовног простора. Она има изузетно важну улогу у очувању српског идентитета и природно је да је многи Срби у региону доживљавају као снажан ослонац, па чак и као другу матицу. Међутим, ја не бих говорио о поређењу или надметању између Београда и Бањалуке. Напротив, Србија и Српска заједно представљају стуб подршке српском народу где год он живи. Тај однос мора бити заснован на сарадњи, кооперацији, јединству и међусобном поштовању, јер само тако можемо бити довољно снажни да одговоримо на изазове који стоје пред нашим народом.

ГЛАС: Присуствовали сте и освештању храма Свете тројице у Пакрацу, значајног духовног и културног центра за српску заједницу у региону, а то је и у држави у којој је донесен закон о уклањају српских надгробних споменика подигнутих након 1990. Како доживљавате ту одлуку и друге појаве пораста нетрпељивости према Србима у Хрватској?

КОКАНОВИЋ: Освештање храма у Пакрацу доживео сам као снажну поруку вере, опстанка и духовне обнове српског народа. Тај храм није само богомоља, већ и симбол истрајности заједнице која је претрпела велика страдања и неправде. Истовремено, не можемо затварати очи пред одлукама и појавама које изазивају забринутост, попут закона о гробљима и уклањању српских надгробних споменика, као и других поступака који доприносе осећају несигурности и нетрпељивости. Такве одлуке не доприносе помирењу ни стабилности, већ продубљују неповерење. Наш задатак је да на те појаве указујемо мирно, одговорно и у складу са међународним стандардима, пружимо подршку српској заједници и да будемо уз њу и када је тешко, и када је потребно показати стрпљење и достојанство.

Планови

ГЛАС: Који су приоритети и задаци Управе у 2026. години?

КОКАНОВИЋ: Фокус ће бити на даљем јачању институционалне подршке Србима у региону и дијаспори. То подразумева наставак теренског рада, унапређење програма путем суфинансирања пројеката, посебно у областима образовања, културе и информисања на српском језику. Посебну пажњу посветићемо младима, очувању српског језика и ћирилице, као и континуираном повезивању наших заједница са матицом. Уверен сам да ћемо и у наредној години наставити још снажније, организованије и ближе!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.