Vladimir Kokanović za "Glas": Kada smo povezani, možemo mnogo

Ono što je zajedničko za gotovo sve srpske zajednice u regionu jeste potreba za jačom i doslednijom institucionalnom podrškom. Srbi u regionu žele da budu ravnopravni građani država u kojima žive, ali i da sačuvaju svoj nacionalni, kulturni i verski identitet. Upravo ta ravnoteža između integracije i očuvanja identiteta predstavlja najveći izazov.

Poručio je to u intervjuu za "Glas Srpske" Vladimir Kokanović, direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu koja funkcioniše u okviru Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije.

Položaj srpskog naroda u regionu je, kaže, složen i osjetljiv te u velikoj mjeri zavisi od konkretne države i lokalnog konteksta u kojem žive.

- U pojedinim zemljama regiona Srbi ostvaruju prava u skladu sa važećim zakonodavstvom, ali u praksi, nažalost, i dalje postoje brojni izazovi, od upotrebe srpskog jezika i ćiriličnog pisma, preko obrazovanja na maternjem jeziku, do pune zaštite manjinskih i imovinskih prava. Republika Srbija, kroz rad Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu kao organ Ministarstva spoljnih poslova Srbije ima odgovornost da bude oslonac svom narodu u regionu, kao i u dijaspori. Naš zadatak je da težimo ka negovanju i očuvanju srpskog jezika, kulture i tradicije, kao i da ukažemo na probleme sa kojima se Srbi suočavaju i da zajedno sa nadležnim institucijama tražimo održiva rešenja - rekao je Kokanović.

GLAS: Od početka mandata, od avgusta obišli ste brojne sredine u kojima živi srpski narod. Kakva je opšta ocjena kada je riječ o očuvanju vjere, običaja, tradicije, kulture i identiteta?

KOKANOVIĆ: Obilazeći srpske zajednice širom regiona i dijaspore uverio sam se u snagu i istrajnost našeg naroda, koji sa velikom ljubavlju i predanošću stalno radi  na očuvanju nacionalnog identiteta. Srpska pravoslavna crkva, kulturno-umetnička društva, dopunske škole na srpskom jeziku i brojna udruženja predstavljaju stubove našeg opstanka van matice. Međutim, ta borba nije laka i često se oslanja na entuzijazam pojedinaca i volonterski rad. Posebno u manjim sredinama postoji bojazan da će se jezik, običaji i kultura vremenom izgubiti ukoliko ne postoji sistemska i dugoročna podrška. Zato je upravo institucionalna podrška ključna. Mi se u Upravi trudimo da podršku pružamo u punom kapacitetu, pre svega kroz naše stalno prisustvo na terenu. Obilazimo zemlje regiona, razgovaramo sa ljudima, sagledavamo kapacitete udruženja i institucija i zajedno tražimo rešenja za konkretne probleme. Zato bih naglasio da sve što smo uradili u proteklih par meseci i na čemu ćemo raditi i dalje, nije moguće bez naših divnih ljudi u rasejanju - bez njihovog poverenja, energije, inicijative i ljubavi prema Srbiji. Zato ove rezultate koje smo postigli  ne doživljavam kao uspeh jedne institucije, već kao dokaz da, kada smo povezani, možemo mnogo. Srbi u dijaspori i regionu su trajni deo našeg nacionalnog prostora, kulture i identiteta i to ne smemo zaboraviti!

GLAS: Istakli ste da ste lično uložili veliki trud u očuvanje srpskog jezika, kulture i identiteta. Koliko je zapravo veliki taj posao?

KOKANOVIĆ: To je izuzetno veliki, složen i trajan posao, ali kao što je rekao čuveni kineski filozof i socijalni reformator da, ukoliko radiš posao koji voliš, nećeš morati da radiš nijedan dan, tako je za mene ovo nešto što radim sa velikom ljubavlju i moralnom obaveznom da očuvamo jedinstvo našeg naroda gde god da se nalazi, da znamo da težimo ostvarenju istog cilja, a to je zajedništvo. Moramo da budemo svesni i da očuvanje srpskog jezika, ćiriličnog pisma, kulture i identiteta nije zadatak koji ima rok trajanja, to je stalna obaveza i odgovornost. Ona podrazumeva rad sa decom i mladima, podršku obrazovnim programima, kulturnim manifestacijama, medijima na srpskom jeziku, kao i kontinuiran dijalog sa našim sunarodnicima. Svaka poseta, razgovor i podržani projekat imaju ogromnu vrednost. Cilj je da Uprava ne bude samo administrativna adresa, već istinski oslonac i partner srpskom narodu u regionu i dijaspori. Čuvajući identitet našeg naroda van granica Srbije, mi čuvamo i samu Srbiju - njenu kulturu, tradiciju i istorijsku odgovornost prema svom narodu, gde god on živeo.

GLAS: Često ističete da je važno da Srbi u regionu i dijaspori maticu doživljavaju kao oslonac i podršku, a ne kao udaljenu službu. Koliko su te veze danas jake i od čega taj odnos u najvećoj mjeri zavisi?

KOKANOVIĆ: Taj odnos je danas značajno jači nego što je bio ranije, ali moramo biti iskreni i reći da se on stalno gradi i održava. Poverenje se ne podrazumeva, ono se stiče prisustvom, razgovorom i konkretnim delima,  pre svega kroz naše stalno prisustvo na terenu. Kada ljudi vide da predstavnici institucije dolaze kod njih, da ih slušaju i da reaguju na probleme, tada maticu ne doživljavaju kao udaljenu administraciju, već kao stvarni oslonac, da je matica uvek uz njih. Kako volim često reći, administrativne granice nisu i nikada ne treba da budu granice između ljudi. Snaga tog odnosa zavisi od kontinuiteta, od iskrenosti pristupa i od sposobnosti da se obećanja pretoče u konkretnu podršku - bilo kroz projekte, finansiranje, savetodavnu pomoć ili zastupanje njihovih interesa pred nadležnim institucijama. Naš cilj je da svaki Srbin, bez obzira na to gde živi, oseti da matica stoji uz njega.

GLAS:  Kako gledate na Republiku Srpsku, koju mnogi doživljavaju kao drugu maticu srpskog naroda, a neka udruženja čak i kao snažniji oslonac od samog zvaničnog Beograda?

KOKANOVIĆ: Republika Srpska je neraskidiv deo srpskog nacionalnog, kulturnog i duhovnog prostora. Ona ima izuzetno važnu ulogu u očuvanju srpskog identiteta i prirodno je da je mnogi Srbi u regionu doživljavaju kao snažan oslonac, pa čak i kao drugu maticu. Međutim, ja ne bih govorio o poređenju ili nadmetanju između Beograda i Banjaluke. Naprotiv, Srbija i Srpska zajedno predstavljaju stub podrške srpskom narodu gde god on živi. Taj odnos mora biti zasnovan na saradnji, kooperaciji, jedinstvu i međusobnom poštovanju, jer samo tako možemo biti dovoljno snažni da odgovorimo na izazove koji stoje pred našim narodom.

GLAS: Prisustvovali ste i osveštanju hrama Svete trojice u Pakracu, značajnog duhovnog i kulturnog centra za srpsku zajednicu u regionu, a to je i u državi u kojoj je donesen zakon o uklanjaju srpskih nadgrobnih spomenika podignutih nakon 1990. Kako doživljavate tu odluku i druge pojave porasta netrpeljivosti prema Srbima u Hrvatskoj?

KOKANOVIĆ: Osveštanje hrama u Pakracu doživeo sam kao snažnu poruku vere, opstanka i duhovne obnove srpskog naroda. Taj hram nije samo bogomolja, već i simbol istrajnosti zajednice koja je pretrpela velika stradanja i nepravde. Istovremeno, ne možemo zatvarati oči pred odlukama i pojavama koje izazivaju zabrinutost, poput zakona o grobljima i uklanjanju srpskih nadgrobnih spomenika, kao i drugih postupaka koji doprinose osećaju nesigurnosti i netrpeljivosti. Takve odluke ne doprinose pomirenju ni stabilnosti, već produbljuju nepoverenje. Naš zadatak je da na te pojave ukazujemo mirno, odgovorno i u skladu sa međunarodnim standardima, pružimo podršku srpskoj zajednici i da budemo uz nju i kada je teško, i kada je potrebno pokazati strpljenje i dostojanstvo.

Planovi

GLAS: Koji su prioriteti i zadaci Uprave u 2026. godini?

KOKANOVIĆ: Fokus će biti na daljem jačanju institucionalne podrške Srbima u regionu i dijaspori. To podrazumeva nastavak terenskog rada, unapređenje programa putem sufinansiranja projekata, posebno u oblastima obrazovanja, kulture i informisanja na srpskom jeziku. Posebnu pažnju posvetićemo mladima, očuvanju srpskog jezika i ćirilice, kao i kontinuiranom povezivanju naših zajednica sa maticom. Uveren sam da ćemo i u narednoj godini nastaviti još snažnije, organizovanije i bliže!

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.