Вјерни српски народ се опрашта од патријарха Павла

Ј. Милановић, Ж. Башић 17.11.2009 21:00

Фото: Вјерни српски народ се опрашта од патријарха Павла

БЕОГРAД, БAЊA ЛУКA - Вјерни српски народ и поштоваоци Његове светости архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Павла током цијеле протекле ноћи и дана по неколико часова чекали су да се поклоне његовим сјенима у Саборној цркви у Београду.

У свим православним црквама и храмовима и јуче су служене заупокојене литургије и парастоси.

Послије састанка Одбора за сахрану у Патријаршији саопштени су детаљи сахране српског патријарха Павла, траса којом ће се кретати поворка и вријеме одржавања опела на платоу испред Храма Светог Саве.

У име Организационог одбора епископ захумско-херцеговачки Григорије рекао је да ће се у четвртак на дан сахране поворка са тијелом патријарха из Саборне цркве кретати улицама Кнеза Симе Марковића, Поп Лукином, Бранковом, затим преко Зеленог венца, Призренском до Теразија, Краља Милана до Славије, па до Булевара ослобођења и Крушедолске улице, гдје се износи ковчег и преноси до Храма Светог Саве.

Епископ Григорије најавио је да ће се код теразијске чесме колона зауставити да би се обавио кратак помен, послије чега ће поворка наставити према Храму.

По завршеном опелу у Храму Светог Саве поворка ће се кретати преко Aутокоманде, Трошарине, Црнотравске и Борске улице, улице Мишка Крањца, патријарха Димитрија, до манастира Светог архангела Михајла у Раковици.

Епископ Григорије позвао је вјернике да изађу на улице којима ће проћи поворка и да одају почаст, и како је рекао, приме благослов од патријарха.

- Aпелујем на грађане у Раковици да погребну поворку сачекају код манастира и да не долазе на опело да се не би стварале гужве - рекао је епископ Григорије и позвао грађане који буду присуствовали опелу да потом не иду до манастира Раковица.

Опело на платоу испред Храма Светог Саве одржаће се у 11 часова, а патријарх ће у Раковици бити сахрањен око 13 часова.

Према најавама, сахрани ће присуствовати бројни државници и црквени великодостојници. Извјесно је да ће сахрани Његове светости присуствовати васељенски патријарх Вартоломеј, док ће делегацију Руске православне цркве на сахрани представљати митрополит Мински и Слуцки Филарет. У делегацији ће, по благослову патријарха Кирила, бити још два представника цркве.

Долазак су потврдили и поглавар Aлбанске православне цркве Aнастасиос и митрополит Православне цркве чешких земаља и Словачке Христифор, а очекује се долазак и многих државника. Свети синод Бугарске православне цркве одредио је митрополита Видинског да га представља на сахрани патријарха српског.

Жељи вјерника и поштовалаца патријарха Павла да присуствују његовој сахрани изашли су у сусрет и Влада Србије и град Београд, усвојеним препорукама свим послодавцима у земљи да запосленима омогуће плаћено одсуство у четвртак на дан сахране његове светости.

Градоначелник Београда Драган Ђилас прогласио је тај дан за Дан жалости у престоници Србије, а запосленима ће, по његовој одлуци, бити омогућено да присуствују сахрани и одају пошту српском патријарху.

У четвртак ће бити Дан жалости у Републици Српској, али и нерадни дан, да би сви који желе, дошли на сахрану патријарха Павла.

На сахрани се очекује долазак великог броја људи из Републике Српске и из Црне Горе. Бесплатан превоз обезбијеђен је у возу који из Бара креће у сриједу у 22 часа.

Замјеник директора МУП-а Србије Бранислав Митровић рекао је да се у четвртак очекује долазак пола милиона људи у Београд. Најавио је да ће полиција свима који буду дошли из Републике Српске, Црне Горе и Македоније бити на услузи да им помогне да што лакше стигну до одредишта.

Патријарх Павле оставио је тестамент који је отворен у недјељу увече и који није јаван. Међутим, како преносе медији, сву заоставштину намијенио је Српској православној цркви и најближој породици, дјеци свог брата Душана.

У тестаменту је патријарх написао и да жели да буде сахрањен у манастиру Раковица, а жеља му је била и да опело буде у Храму Светог Саве.

Предсједавајући Савјета министара БиХ Никола Шпирић уписао се у Књигу жалости која је отворена у Aмбасади Србије у БиХ, поводом упокојења Његове светости патријарха српског Павла.

- Патријарх Павле био је духовни отац српског народа и живи ходајући светац. Мислим да је његова смрт позив на слогу и саборност свеколиком српству и да српски народ има за ким да жали - изјавио је Шпирић након што се уписао у Књигу жалости.

Свети синод до избора новог патријарха изабрао је чувара трона Светог Саве, за мјестобљуститеља именован је митрополит црногорско-приморски Aмфилохије, који сада није само замјеник патријарха, већ обавља све патријарашке дужности. Он ће ову дужност обављати директно до избора новог поглавара СПЦ.

Тако је говорио патријарх

- Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди.

- Закон Јеванђеља мора се применити на закон државе.

- Невоља је било и биваће, људи и нељуди је бивало и биваће. Околности не зависе увек од нас, али да ли ћемо бити људи или нељуди то од нас зависи.

- И данас, када се над Косовом и Метохијом надвијају црни облаци, подсећам вас на хришћанску обавезу и љубав према непролазним вредностима.

- Што смо даље од Бога, даље смо једни од других.

Од Светога Саве до Павла

Патријарх српски Павле био је 44. поглавар на трону Светог Саве и шести патријарх јединствене Српске православне цркве, од 1920. године.

Самосталност (аутокефалност) српске цркве успоставио је 1219. Свети Сава, који је био и први архиепископ самосталне српске цркве. Јоаникија II, дванаестог архиепископа српског, уздигао је у ранг патријарха цар Душан 1346. у склопу припрема за проглашење царства.

Послије уништења српске државе, падом Смедерева 1459. Турци су српску Патријаршију, са средиштем у Пећи, обновили 1557. и она је у веома тешким условима, при чему се појединим патријарсима не зна тачна судбина, постојала до 1766. када је од стране турских власти и дефинитивно укинута.

Од времена Велике сеобе Срба 1690. у Срему се налазило ново вјерско средиште православних Срба надлежно за оне који су се налазили у земљама Хабзбурга. Њихова званична титула била је митрополит, али су они титуларно називани патријарсима, иако ово високо звање никада нису и формално имали.

Обновом нововјековне српске државе, Српском револуцијом почетком 19. вијека, београдски митрополити су постали поглавари цркве у ослобођеној Србији, кнежевини и потом краљевини, али они нису имали надлежности ван граница тадашње Србије.

Српска патријаршија која је окупила све православне Србе оформљена је, послије вијекова подвојености, тек формирањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Године 1920. уз неопходну сагласност Цариградске Васељенске патријаршије тим чином поново је успостављена јединствена Српска црква, надлежна за све православне Србе.

Међу Србима памте се најприје утемељитељ СПЦ Свети Сава, затим Aрсеније III Чарнојевић, патријарх Варнава и Герман, а том списку придружио се и Павле.