Вјекослав Беванда: Није вријеме за политизацију, већ за помоћ људима

Вјекослав Бевенда, предсједавајући Савјета министара БиХ, не крије да постоје огромни проблеми у функционисању извршне власти у држави, што се узрочно-посљедично одражава и на Савјете министара, као државну владу.

У телефонском интервјуу за "Независне", који је рађен у уторак, 24. јуна, Беванда изражава ишчекивања да ће већина обећаних и посланих милиона евра и доћи до грађана настрадалих у поплавама.

"Било би престрашно, преружно, да то не буде усмјерено према човјеку који је страдао, најприје за обнову његовог дома", истиче он.

НН: Шта се тренутно дешава у Савјету министара БиХ? Како државна влада функционише, заправо може ли уопште ефикасно функционисати без министра безбједности у ситуацију нарушене сигурности у држави?

БЕВАНДА: Рећи ћу вам шта се тренутно дешава... Припремам се за сједницу Савјета министара, а на дневном реду је отприлике четрдесет тачака, укључујући ситуацију насталу након поплава, реализацију тачака Савјета министара, па имамо закључке Предсједништва БиХ, па Приједлог нацрта закона о измјенама Закона о буџету, па...

А да ли отежано функционишемо - сасвим је нормално да би било лакше да смо у пуном капацитету и да су именовани нови министри и замјеници. Али ви добро знате да сам упутио допис свим политичким странкама да упуте приједлог кандидата да бих ја могао провести потребну процедуру, али, нажалост, нико се није јавио...

НН: С тим у вези, у каквим сте тренутно односима Ви и остали кадрови ХДЗ-а са Златком Лагумџијом и осталим министрима СДП-а због познатих догађаја из прошлости, да их сада не набрајамо?

БЕВАНДА: Који су то догађаји из прошлости? Ја сам, уз остало, и професионалац и функционирам на начин да се постављам као предсједник Савјета министара, покушавам бити коректан и задржати професионалне односе. Ја с тим људима никада нисам пио каве и ходао по ручковима, али ни с осталим колегама. Мислим да начин како се ја постављам и све друге обавезује да се односе професионално.

НН: Остала су још три и по мјесеца до краја овог мандата и општих избора. На који начин актуелна власт намјерава свој мандат привести крају ако знамо да фактички више и не постоји парламентарна већина на нивоу БиХ?

БЕВАНДА: То је чињенично стање. Парламентарна већина се формира од случаја до случаја, ту више нема стабилности и имамо и неке чудне договоре. Дешава се да закони једногласно прођу у Савјету министара, а да у парламенту не добију подршку. Опет кажем, треба да покажемо професионализам, барем што се тиче Савјета министара.

НН: Ипак, предизборна кампања је увелико почела. Хоћете ли успјети мандат коректно привести крају?

БЕВАНДА: Ја сигурно хоћу, шта год то значило. Не допуштам да се сједнице Савјета министара претворе у казалиште. Е сад, сасвим је нормално да ће у овој ситуацији и у оваквим временима то бити отежано.

НН: Поједине државне институције су се у вријеме највећих поплава и призора катаклизме частиле новим службеним возилима, правдајући се да у држави није било ванредног стања и да су морали испоштовати процедуре?! Иако су ова правдања бесмислена, заиста, зашто није уведено ванредно стање и на нивоу државе, јер је ријеч о једној од највећих катастрофа које су икада погодиле БиХ?

БЕВАНДА: Дакле, ми имамо оквирни закон који регулише питање катастрофа и начин спасавања и тим законом је све прописано. На основу тог закона је формирано Координацијско тијело, које има све овласти за ванредне ситуације и једино оно може предложити Савјету министара проглашење ванредног стања. Други ниво који то може предложити су два ентитета и дистрикт Брчко.

НН: Али зашто Координацијско тијело није реаговало на тај начин?

БЕВАНДА: Нажалост, значи нажалост, Савјете министара до данас није добило извјештај Координацијског тијела, мада је то било најављено још првих дана. Значи, нисмо имали законског основа да прогласимо ванредно стање.

НН: А да ли Вам је познато да ли то тијело уопштее засједа?

БЕВАНДА: Ја сам од предсједника тог тијела, господина Младена Ћавара (замјеник министра беубједностиси БиХ), који је именован 2012. године, у више наврата тражио извјештај и, ево, најављено ми је да би то требало да дође током данашњег дана (уторак, 24. јун). Ја сам то већ ставио на дневни ред и очекујем коначну озбиљност. Онда ћемо сазнати да ли уопће то тијело функционише, ако не функционише зашто, итд. Значи, не желим да учествујем у било каквим причама или манипулацијама те врсте, али чињеница је да ми до данас нисмо добили још ниједан извјештај од њих.

НН: Недавно је завршен и презентиран коначни извјештај о процјени штете настале од катастрофалних поплава. Сада се поставља најпростије питање шта и како даље?

БЕВАНДА: Значи, имали смо 18. јуна презентацију коначног извјештаја и примједбе су имали РС и дистрикт Брчко. Речено је да они сада конкретизирају те примједбе, да ће оне бити размотрене и ускоро презентоване.

А сада ћу вам рећи шта је урађено и шта ја мислим како треба даље. У оквиру надлежности које има, Савјете министара је хитно реаговало и у договору с Бриселом преусмјерили смо 42 милиона евра из IPA фондова, а то су неискориштена средства из претходних година и то је у фази одобрења. Друго, на прошлој сједници Савјета министара извршили смо преусмјеравање из IPA за 2014. годину још 15 милиона евра. Испреговарали смо са Развојном агенцијом Свјетске банке још 100 милиона долара кредита, по ИДА увјетима. То је, значи, стопа од 1,25 посто, са 10 године грејс периода. И то је у фази одобрења.

Исто тако смо у Фискалном савјету с ММФ-ом постигли договор и осигурали, по повољним увјетима, нешто мање од 200 милиона КМ и...

НН: Само да разјаснимо, јер је било одређених нејасноћа. То су средства, дакле, која немају везе с раније одобреним кредитом ММФ-а?

БЕВАНДА: Тако је, то су средства за брзу интервенцију. А такођер смо упутили захтјев за преусмјеравање 15 милиона долара саудијског кредита и сада чекамо одобрење. Дакле, то су конкретне ствари. Даље што слиједи је донаторска конференција, на којој ће бити третирана и Србија, и мислим да је коначно да ће она бити одржана 16. јула, а основ за све биће извјештај о поплавама, које ће у међувремену бити усаглашено. Искрено се надам да ће ова љубав, то што нас сви воле, бити ефектуирана кроз ту донаторску конференцију.

НН: Управо сам хтио да Вас питам гдје је ту обичан човјек који је настрадао? Је ли Ви вјерујете да ће та помоћ доћи до крајњег корисника?

БЕВАНДА: Било би престрашно, преружно, да то не буде усмјерено према човјеку који је страдао, да то не буде усмјерено најприје за обнову његовог дома, па стварања увјета да му дијете иде у школу, да има воду и све остало. Јер, и у овом тренутку око 40.000 људи је у прихватним центрима, а то су углавном школске дворане. Ово заиста није вријеме ни за какву политизацију, злоупорабу или сакупљање јефтиних политичких поена. Искрено се надам да ће сви бити одговорни, како не бисмо због могуће неозбиљности други пут доживјели егзодус. То би било претрагично.

НН: Колики је уопште ударац за државу и њену посрнулу економију ова катаклизма која нам се десила? Како се сада опоравити, како подићи квалитет живота обичног бх. грађанина?

БЕВАНДА: Сигурно ће бити посљедица, посебно краткорочно, али вјеројатно и дугорочно, због тога што су уз страдање људи и њихових кућа страдали и господарски објекти, а дошло је и до губитка радних мјеста. Али, ако будемо сви заједно одговорни, уколико се не будемо политички такмичили и ако се журно будемо усмјерили на ревитализацију, да се, једноставно, задрже радна мјеста, да људи поново почну радити, утјецај штете ће бити мањи и обрнуто. Јер, није рјешење само осушити кућу човјеку и убацити му машину. Треба мислити на то да тај човјек треба негдје да ради и зарађује.

Стигао позив Ангеле Меркел

НН: Крајем августа њемачка канцеларка Ангела Меркел организира конференцију о западном Балкану, а нагласак би требало да буде на БиХ. Каква су Ваша очекивања?

БЕВАНДА: То ће се дешавати 28. августа, а на руке сам добио писмо госпође Меркел, која ме је позвала, као и министра вањских послова и министра вањске трговине и економских односа. Истина, у том допису не стоји ко ће још бити позван, али има времена. У сваком случају, када је иницијатор скупа једна тако економски јака држава Европе и свијета, онда би то требало да покушамо искористити као једну позитивну шансу и прилику, а не да трчимо назад кући и причамо приче је ли нам госпођа Меркел нешто казала или не. То ће бити претранспарентан скуп, а накнадно ћемо сазнати концепцију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.