Вјекослав Беванда, министар финансија и трезора БиХ: До краја седмице стижу 154 милиона од ММФ-а

БиХ тек треба да почне да испуњава обавезе из писма намјере упућеног Међународном монетарном фонду (ММФ). Оно што је претходило писму намјере усаглашено је на сједницама Фискалног савјета БиХ између ентитетских влада и Савјета министара БиХ.

Сада очекујемо одлуку Извршног одбора ММФ-а о одобравању новог аранжмана и тек тада крећемо у реализацију договореног и усаглашеног у писму намјере, каже министар финансија и трезора БиХ Вјекослав Беванда.

* ГЛАС: Када се може очекивати прва транша новца од ММФ-а?

БЕВАНДА: Прва транша биће реализована до краја седмице, одмах по одобрењу Извршног одбора ММФ-а који засједа 7. септембра. Ако одговор Извршног одбора ММФ-а буде позитиван, а нема разлога да не буде, неће се чекати на уплату. Министарство финансија и трезора БиХ припремило је све техничке детаље и предузело све активности у сарадњи са Централном банком БиХ како би одмах била уплаћена прва транша у износу од 154,1 милион КМ. То ће бити учињено у већ уобичајеном омјеру једна трећина за РС, односно 51,4 милиона, а двије трећине за ФБиХ, односно 102,7 милиона КМ.

* ГЛАС: Шта очекујете од наредне посјете делегације ММФ-а?

БЕВАНДА: Наредна посјета ММФ-а у ствари представља први преглед и тада прелазимо кроз задате циљеве и рокове и пратимо динамику спровођења мјера. С обзиром на то да по календару већ улазимо у неку завршну фазу припрема буџета за идућу годину очекујем да ће то бити у фокусу ове посјете. Познато је да је усвојен глобални фискални оквир и документ оквирног буџета, тако да институције БиХ и ове године имају на располагању 750 милиона КМ с јединственог рачуна, а 950 милиона за своје функционисање уз обавезу планирања средстава за отплату спољног дуга.

* ГЛАС: Како коментаришете тврдње да је новац међународних финансијских институција пријеко потребан за крпљење буџетских рупа, а не реформе?

БЕВАНДА: Те тврдње су неутемељене, паушалне и дневнополитичке. Међународне финансијске институције одобравају новац за тачно утврђене пројекте или је, попут овог из ММФ-а, условљен спровођењем реформи. Нови програм којег ће, надам се, одобрити ММФ даје нам довољно времена да спроведемо реформе, али и видимо ефекте њихове примјене. Грејс период од четири године и камата од 1,05 одсто су повољни услови и не видим да има бољих, а уз то улазимо у реформе које су нам свакако неопходне и морали бисмо се кад-тад одлучити на то. Осим тога, тамо гдје је ММФ лакше долазе и друге међународне финансијске институције које повољно пласирају средства за реформске програме. Такозвано крпљење рупа је популистичка прича оних који не знају како је рјешавати питања социјалних категорија друштва, а то се чини из ентитетских буџета.

* ГЛАС: Доста прашине подигнуто је у вези са измјенама сета закона који се односе на повећање акциза након што је Савјет министара драстично измијенио приједлог Управног одбора УИО. Да ли неусвајање тих измјена којим пријете неки посланици може довести до блокаде аранжмана са ММФ-ом и другим финансијским институцијама?

БЕВАНДА: Неусвајање измјена и допуна Закона о акцизама и два пратећа закона може направити проблем с ММФ-ом и са другим међународним финансијским институцијама, а првенствено с ЕБРД-ом, који је главни кредитор у изградњи аутопутева и то на већ започетим пројектима. Пријетње посланика да неће гласати за те измјене могу нас увести у непотребне авантуре. И једно и друго понуђено законско рјешење може ријешити услове ЕБРД-а које смо прихватили потписивањем уговора и преузели одређене обавезе које могу повући лоше посљедице ако их се не придржавамо. То су знали и они који су за једно и за друго законско рјешење. Парламент је законодавац и они ће одлучити какав закон усвајају, али треба да имамо у виду и потписани политички договор ентитетских премијера и реформску агенду, а сада и писмо намјере с ММФ-ом. Јефтина политичка препуцавања неће донијети ништа добро, јер и они који су највећи критичари ММФ-а стављали су свој потпис на писма намјере у претходном периоду. Треба одлучити хладне главе и у интересу свих нас.

* ГЛАС: Сматрате ли да власт на нивоу БиХ функционише како треба ако законски приједлози Савјета министара не добију подршку у Парламенту и да ли коалиција функционише у зависности од политичког тренутка?

БЕВАНДА: Не можете очекивати да у ситуацији када имате низ политичких догађаја високог ризика да се ради у релаксираној атмосфери и у духу договора. Уз то смо већ у изборној кампањи, што увијек заоштрава политичке односе. Није баш добра ни комуникација Владе РС и министара из РС у Савјету министара БиХ. Имали смо у претходном мандату сличну ситуацију у ФБиХ и двапут смо имали измјене у владајућој коалицији. Ниједна коалиција није идеална, а најбоља је она која носи изборни легитимитет и која има сличан политички програм и прецизан план дјеловања, али непотребно је сад улазити у такве анализе. Морамо радити онако како је у датом тренутку најбоље и једино могуће.

Пут у ЕУ

* ГЛАС: Да ли се БиХ игра на свом европском путу, јер се не дешава ријетко да буде изигран договор који постигну РС, ФБиХ и Савјет министара БиХ попут непотписивања писма намјере, механизма координације, па и пописа становништва?

БЕВАНДА: БиХ је земља која мора да почива на договору, уважавању и равноправности. Колико год се чинило да се пречесто бавимо истим нерјешивим питањима и губимо вријеме напросто је немогуће потпуно се посветити реформама док имамо неповјерење и стална изненађења у политичком дјеловању. Залажем се за уважавање и да су на првом мјесту уставне надлежности и законитост поступака. У политици то има још већу тежину посебно у сложеној држави каква је БиХ. Очекујем да ће апликација БиХ за чланство у ЕУ 20. септембра добити зелено свјетло. То је моја жеља, а претпостављам да је и већине људи у овој земљи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.