Витомир Солдат, главни тужилац Окружног тужилаштва Бања Лука

Окружно тужилаштво Бања Лука је прошле године запримило 9.128 извјештаја о почињеним кривичним дјелима на основу којих је подигло 2.396 оптужница, истакао је у разговору за "Глас Српске" главни окружни тужилац Витомир Солдат.

Наглашавајући да кривични поступак мора бити брз и ефикасан он је казао да је највише оптужница подигнуто за кривична дјела из области јавног реда и мира, угрожавања безбједности  саобраћаја, против живота и тијела, те привредног криминала, платног промета.

- Поред 251 извјештаја против малољетних лица на адресу Тужилаштва је стигло 3.227 предмета по непознатом извршиоцу, те 1.631 извјештај који се односи на анонимне, неодређене и непотпуне пријаве - рекао је Солдат.

* ГЛAС: Колико је извјештаја о покретању истраге обустављено због недостатка доказа или из неких других разлога?

СОЛДAТ: У 2007. години Тужилаштво је донијело  1.040 наредбе о обустављању истраге. У поређењу са ранијим годинама и првих шест мјесеци ове, овај начин рјешавања предмета је у знатном порасту.

Обустављене истраге за поједина кривична дјела (насиље у породици, угрожавање безбједности, оштећење туђе ствари, насилничко понашање, превара, фалсификовање исправе, те угрожавање јавног саобраћаја), наводе нас на размишљање да не постоје одређен степен координације између полиције и других органа који су задужени за откривање извршиоца кривичног дјела о чему ће се у наредом периоду морати повести више рачуна.

* ГЛAС: Значи ли то да још није остварена потпуна сарадња са контролним органима који учествују у истрагама? Какав је положај тужиоца на суду?

СОЛДAТ: Тужилац има право да од контролних органа (овлашћена службена лица унутар државне граничне службе, полицијски, царински, порески органи...) захтијева предузимање потребних мјера и достављање података. Овај модел тужиоца као координатора активности више функционално и организацијски одвојених органа није до краја остварен и унапријед се амнестира одговорност овлаштених службених лица. И поред бројности и стручности кадрова ти органи споро и недовољно оперативно схватају и прихватају нову стратегију истраге.

Када се ради о оперативном дијелу истраге коју воде службена лица, тужилац само формално води истрагу. То нема карактер "феномена власти" тужиоца над службеним лицима у смислу надређености и сл. Тај однос условљен је захтјевом за правним карактером истраге и сврхом да се кривична ствар доказује на суду, на основу чињеница које су утврђене у истрази, а на основу законито прибављених доказа.

Тужилац је у позицији странке пред судом. Међутим, свјесно  се занемарује чињеница да он кроз кривични поступак није једино странка у поступку, већ истовремено и цијело вријеме трајања поступка он представља државни орган који заступа јавни интерес и штити уставност и законитост (странка еџ леге), а што је улога и суда. Из свега наведеног може се закључити да је тужилаштво странка суи генерис пред судом.

* ГЛAС: Да ли је било захтјева за покретање истраге од стране невладиних организација, и којих?

СОЛДAТ: Окружно тужилаштво је запримило извјештаје о почињеном кривичном дјелу и од невладиних организација, али оне ни по обиму ни по по значају немају такву димензију да бих неку од њих посебно навео или обзнанио, а што би могло да изазове пажњу ширег јавног мњења.

* ГЛAС: Шта би требало још учинити да се ефикасност Тужилаштва подигне на виши ниво?

СОЛДAТ: Образлажући разлоге великог броја обустава истрага због недостатка доказа готово да сам и одговорио на ово питање. Што се тиче законских прописа потребно је да се зона кажњивости неких кривичних дјела сведе на оптимум и да се систем кривичних санкција прошири новим мјерама којима се утиче на факторе криминалитета до којих досадашње мјере нису допирале. Кривични поступак треба претворити у једноставан и брз процес, наравно уз поштовање права осумњичених. Нормативном интервенцијом надлежних судова требало би довести до уједначења судске праксе и спријечити застрањивање у казненој политици судова.

Наше законодавство је прихватило прелазак са судијске на тужилачку истрагу и на бази досадашњих истраживања није утврђено да ли је ова промјена концепта истраге допринијела ефикасности кривичног поступка.

Ефикасност кривичног поступка у овој фази реформе искључиво је резултат поједностављења редовног кривичног поступка и примјена упрошћених форми кривичне процедуре, као и примјене института споразума о признању кривње, признање кривње, казнени налог, те непостојање приватног тужиоца и оштећеног као тужиоца (супсидијарне тужбе).

* ГЛAС: Каква је сарадња са Специјалним тужилаштвом и може ли да дође до сукоба надлежности између два тужилаштва?

СОЛДAТ: Сарадња са Специјалним тужилаштвом као дијелом Окружног тужилаштва Бања Лука одвија се у складу са Законом о сузбијању организованог и најтежих облика привредног криминалитета. Због тога се не може десити да дође до сукоба надлежности. Сарадња је задовољавајућа и заснована на високим професионалним стандардима.

* ГЛAС: Докази за подизање оптужнице у многоме зависе од  вјештачења. Имате ли проблема са вјештачењем?

СОЛДAТ: Вјештачење има велики значај у раду Тужилаштва. Наравно да има и одређених проблема. Динамичан развој друштвених односа, стање у промету и инфраструктури, улога технике у комуникацији и примјена електронских и компјутерских система у регистрацији података који произлазе из процеса и контаката у које ступа човјек, намеће потребу за преиспитивањем постојеће структуре доказа и доказних средстава, те њихове улоге у извршавању тужилачке истраге.

У том контексту искази свједока су све мање "подобни" да се објективно прикажу криминални догађаји из прошлости. Све је значајнија улога вјештачења код утврђивања чињеница или разрјешења одређених околности. Савремени развој упућен је на ширу примјену вјештачења, без мајоризације и других доказа као што је исказ свједока, чија је доказна снага у кривичном поступку још увијек немјерљива.

Због недостатку квалитетних судских вјештака јављају се проблеми који произлазе из непрофесионалног и неспецијализованог вјештачења, што свакако утиче на квалитет и ефикасност истраге и ефикасност правосуђа. Треба радити на оснивању државног института за вјештачења што имају земље у нашем окружењу.

* ГЛAС: Да ли је Тужилаштво отварало истраге по налазима Главне службе ревизије јавног сектора Републике Српске?

СОЛДAТ: Од 1. јануара 2000. до 31. децембра 2007. године запримили смо 62 извјештаја Главне службе за ревизију јавног сектора РС. По 51 извјештају отворили смо истрагу и подигли  19 оптужница. У осам предмета донесена је осуђујућа, а у пет ослобађајућа пресуда. По осталим извјештајима донесене су  наредбе о обустављању истраге. Неки од ових предмета заокупљали су пажњу јавности. Радећи на овим, као и другим предметима, Тужилаштво се искључиво руководи прикупљањем објективних доказа и њиховим подвођењем под важећу кривично правну норму.

* ГЛAС: У Тужилаштву су вођене истраге и за ратне злочине. Колико их је окончано подизањем оптужница?

СОЛДAТ: У процесуирању предмета ратног злочина Тужилаштво је подигло 11 потврђених оптужница. Осам  их је  правоснажно окончано осуђујућим пресудама. Три оптужнице су у фази чекања суђења.

Окончано је и десет истрага које су упућене на поступање и одлучивање Тужилаштва БиХ. У четири предмета окончана је истрага, али су извршиоци недоступни и за њих је стављен приједлог за одређивање притвора и расписивање међународне потјернице. Напоменуо бих да је поступак истраге у овим предметима веома сложен због протека времена и недостатка објективних доказа. Потребно је уложити много труда на прикупљању доказа од расељених свједока која су врло често неповјерљива, а због боравка у иностранству и својих обавеза, врло често се не одазивају на позиве тужилаштва. Велику помоћ у свему овом имамо од Одјељења за истраживање ратних злочина ЦЈБ Бања Лука.

*ГЛAС: Колико је истрага вођено за привредни криминал и колико их је завршено подизањем оптужница?

СОЛДAТ:  Тужилаштво је спровело истрагу у 228 предмета привредног криминала. У 101 предмету утврђено је постојање кривичног дјела на основу чега је подигнута оптужницу против 127 лица. Треба рећи да се привредни криминал разликује од класичног криминала по сложености и динамичности појавних облика, мотивационој основи и личношћу извршиоца. У објекте  привредног криминала спадају различити облици имовине, новчана средства, коришћење овлаштења и моћи на различитим нивоима носиоца овлаштења и контролних функција.

Тамна бројка криминалитета је врло висока, а могућност доказивања отежана, јер извршиоци не остављају видљиве трагове. Велик је и размак између времена извршења и могућности уочавања настале штете, постојање групног интереса у ланцу извршиоца  и промјењивост облика. Постоји и друштвена толеранција – свијест о томе да је повријеђен неки шири, а не лични интерес, те чињеница да деликте чине личности "од ауторитета", чиме је битно осујећено пријављивање таквих деликата од стране оних који их уочавају, односно институционалног реаговања оних чија је реакција и службена дужност.

* ГЛAС: У откривању привредног криминала помажу вам и службе ревизије?

СОЛДAТ: Интерна и екстерна ревизија одиграле су кључну улогу у откривању привредног криминалитета без обзира што су њихови извјештаји често уопштени, непотпуни, оптерећени економским изразима и без документације који би на недвосмислен начин упућивала на постојање радњи које имају обиљежје кривичног дјела. За кривична дјела злоупотребе службеног положаја, злоупотребе овлашћења у привреди и утаје пореза од марта 2004. године до данас,  правоснажно је окончан поступак у 88 предмета. У 27 случајева изречена је безусловна затворска казна у укупном трајању од 65 година и 76 мјесеци. Условна осуда донесена је у 34 предмета, а извршене су и 34 новчане казне. У седам предмета суд је донио ослобађајућу пресуду, а у три предмета одбијајућу. У 16 случајева изречена је забрана вршења дјелатности, а у 52 случаја је одузета имовинска корист у износу од 38.020.698,70 марака. Од овог износа у 12 предмета прије закључивања споразума о признању кривње у буyет РС уплаћено је 896.637,53 марака. Преостали износ одузете имовинске користи који је требао бити уплаћен треба да ријеше суд и Правобранилаштво РС.

* ГЛAС: Какво је стање у области привредног криминала било прије реформе?

СОЛДAТ: Да би се сагледали резултати рада Тужилаштва у периоду од марта 2004. године до данас, треба извршити упоредну анализу са периодом прије реформе Од 1. јануара 1999. године до марта 2004. године када је основано Окружно тужилаштво Бања Лука, за исти временски период и за иста кривична дјела, правоснажно су окончана 62 предмета. У четири предмета изречена је безусловна затворска казна у укупном трајању од три године и шест мјесеци, у 19 предмета донесена је условна осуда, а изречено је 20 новчаних казни.

 У 26 предмета суд је обуставио поступак, у осам донио ослобађајућу, а у девет одбијајућу пресуду. Само у четири случаја је одузета имовинска корист у износу од 25.930 марака. Ови упоредни показатељи довољно говоре о успјешности рада Одјељења за привредни криминал Окружног тужилаштва Бања Лука.

* ГЛAС: Тужилаштво је водило више истрага по основу организованог криминала. Како су оне завршене?

СОЛДAТ: Тужилаштво је радило по предметима организованог криминала који се односе на ауто-мафију. То су предмети под називом "Тарга", "Ескалибур" и "Фалсификат," те предмети који се односе на трговину дрогом. Успјех на предметима "ауто-мафија" је евидентан јер је број крађа моторних возила у Бањој Луци по окончању ових предмета знатно смањен. Правоснажно су окончани и предмети против 87 лица везано за трговину дрогом, тако да су на подручју надлежности Тужилаштва разоткривене мреже препродаваца.

* ГЛAС: Која кривична дјела из области општег криминала су најбројнија и колико је подигнуто оптужница?

СОЛДAТ: У Одјељењу општег криминала подигнуте су 2.332 оптужнице, а ради се о кривичним дјелима против имовине, јавног реда и правног поретка, против живота и тијела, затим о кривичним дјелима против угрожавања јавног саобраћаја.

* ГЛAС: Нису ријетки случајеви да тужилац предложи притвор, а суд одбије. Због чега то најчешће долази?

СОЛДAТ: Без обзира на приједлог тужиоца суд је дужан да испита да ли постоји основана сумња да је лице починило кривично дјело и утврди да ли постоје разлози за одређивање притвора по члану 189 став 1 ЗКП-а.

У јавности не треба стварати погрешну слику да уколико суд одбије приједлог тужиоца да то лице неће бити правоснажно осуђено. Јер,  притвор је само мјера обезбјеђења присутности осумњиченог, а никако казна. И саме новинаре треба на то упозоравати како се не би стварала погрешна слика да уколико се не одреди притвор, лице неће бити кажњено. Тужилаштво ће увијек ставити приједлог за одређивање притвора уколико су испуњени законски услови, а на суду је да те разлоге цијени.

Највеће тужилаштво у Српској 

* ГЛAС: Када је Тужилаштво основано, које општине покрива и како је организовано?

СОЛДAТ: Окружно тужилаштво Бања Лука је успостављено одлуком Високог судског и тужилачког савјета 8. марта 2003. године. Покрива подручје 21 општине на којем, према незваничним подацима, живи око 600.000 становника. Највеће је тужилаштво у Републици Српској и годишње заприми готово половину од свих предмета која стигну тужилаштвима.

У Тужилаштву постоји Одјељење за привредни и организовани криминал и ратне злочине и Одјељење за општи криминал. У њему ради 35 тужилаца.

Организација и надлежност Тужилаштва уређени су Законом о тужилаштвима РС. Оно штити основна људска права и грађанске слободе и обезбјеђује уставност и законитост.

Тужилаштво своју функцију врши у складу са Уставом БиХ, Уставом РС, а на основу закона БиХ и Републике Српске.

Критике медија

* ГЛAС: Медији су често критиковали Тужилаштво због института споразума о признању кривње. Колико су у праву?

СОЛДAТ: Да, Тужилаштво је доживјело многе критике због примјене института споразума о признању кривње. Овај институт се битно разликује од уговора као извора облигационог права из разлога што за уговор, под условом да није противан принудним прописима, у правилу није потребна сагласност треће стране да би производио правне учинке.

Споразум о признању кривње прави се у писменој форми између тужилаштва и осумњиченог. Тек када га суд прихвати и кад буде донесена пресуда он производи правне посљедице. Према томе, споразум своје остварење доживљава посредством пресуде као непотпуног појединачног правног акта за који је карактеристична санкција, а не диспозиција као у случају уговора. Према томе, сваки споразум о признању кривње иде на провјеру суду, тако да овај институт треба разумјети, па тек онда критиковати.

Непотврђене оптужнице

* ГЛAС: Колико је у 2007. години Тужилаштво подигло оптужница које нису потврђене?

СОЛДAТ: Имали смо 39 непотврђених оптужница што је је занемарљиво у односу на 2.396 колико их је подигнуто. По нашим оптужницама судови су донијели 78 ослобађајућих пресуда што се, такође, може сматрати занемарујућим бројем.

*************

Одјељење за општи криминал подигло 2.332 оптужнице

*************

Сарадња са Специјалним тужилаштвом на високим професионалним стандардима

*************

По налогу Главне службе ревизије отворена 51 истрага

*************

Тужилаштво је спровело истрагу у 228 предмета привредног криминала

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.