Вишковић: Преусмјерити средства на повећање плата радника

БАЊАЛУКА - Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић рекао је да привредници Републике Српске, којима је стало да направе производ, морају преусмјерити на плате радника средства којих се Српска одрекла кроз промјене Закона о раду и обрачуна личних примања са нета на бруто.

“То што смо ми ослободили смањење пореске стопе са 32,8 на 31 одсто, то је негдје 54 милиона КМ. Тих 54 милиона КМ се одрекао буџет и тих 54 милиона КМ иде на текући рачун свим нашим запосленим у Републици Српској, од јавног до реалног сектора. Бенефит од тих 54 милиона КМ видјће 275.000 радника”, рекао је Вишковић за ТВ “К3”.

Вишковић је подсјетио да је Влада Републике Српске обезбиједила повећање плата од пет одсто за раднике чија је плата до 1.000 КМ, а три одсто за раднике чија је плата већа од 1.000 КМ.

“Када то саберете, и онај прелазак са брута са нето, у јавно управи, рецимо, они ће имати повећање плата од 50 КМ до 100 КМ на мјесечном нивоу”, рекао је Вишковић.

Говорећи о новој фискализацији у наредној години, Вишковић је рекао да ће то имати добар утицај на буџет Републике Српске.

Вишковић је, говорећи о ублажавању посљедица епидемије вируса корона, рекао да су се републичке мјере показале као добре те додао да то показује и раст БДП-а у 2021. у односу на 2020. годину од око 5,5 одсто.

“Од марта 2020. године до данас број запослених у Републици Српској је за 8.200 већи у односу на број оних који су због вируса корона остали без посла. Имамо највећи број запослених. Имамо просјечну плату која је већ од половине ове године прешла границу од 1.000 КМ”, нагласио је Вишковић.

Говорећи о јавним предузећима Републике Српске, премијер Српске је рекао да се њихов рад мора посматрати из више аспеката.

“Али оно што треба посебно нагласити јесте да уплату обавеза према држави наша јавна предузећа плаћају на исплаћену плату, што је веома значајно за приходовну страну буџета Републике Српске”, рекао је Вишковић.

Он је истакао да ће Република Српска 1. јануара 2022. године имати 20 домова здравља и три установе које ће прећи на трезорско пословање.

“Што значи да смо успјели за њих очистити све њихове акумулиране обавезе. Имамо намјеру да до краја 2022. године завршимо све”, рекао је Вишковић.

Говорећи о процесу вакцинације против вируса корона у Републици Српској, Вишковић је истакао да није задовољан процентом вакцинисаних грађана.

“У овом моменту имамо благи пад броја заражених и пацијената који су у болницама. Позивам све оне који се нису вакцинисали да искористе то своје право. Република Српска има довољан број вакцина”, поручио је Вишковић.

Говорећи о изградњи мреже ауто-путева Републике Српске, премијер Српске је рекао да очекује да ће до краја године бити изабран извођач радова на дионици од Раче до Бијељине.

“На коридору жПет цеж остаје да у наредном периоду распишемо тендер за избор извођача за фазу три и четири. Имамо са руским партнерима разговоре за Бијељина – Брчко и Вукосавље – Модрича, односно Вукосавље – Брчко. Мост на Сави биће већ почетком идуће године завршен. До краја идуће године и мост и дио брзе цесте у Хрватској може бити у функцији”, рекао је Вишковић.

Он је истакао да у Републици Српској у наредном периоду неће бити поскупљења цијене електричне енергије за грађанство.

“Биће за оне привредне субјекте којима су уговори за снабдијевање истекли. Али поново ћемо бити најјефтинији у односу на све остале”, навео је он.

Вишковић је најавио да ће у Фочи 28. децембра са кинеским партнерима бити озваничен почетак радова на изградњи хидроцентрале на ријеци Бистрици.

Он је рекао да ће у току идуће седмице на јавној расправи бити зонинг план за изградњу аеродрома у Требињу.

“Послије тога, то долази у Народну скупштину на усвајање и онда иде својом процедуром до градње”, нагласио је Вишковић.

Темпо прилива средстава се очекује према плану

Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић изјавио је вечерас да се темпо прилива средстава од индиректних пореза очекује по плану, без обзира да ли ће Српска остати у садашњем систему или ће се повући.

“Ми можемо да имамо евентуално неки прелазни период док све то прилагодимо, али не очекујемо смањен прилив средстава по том основу”, рекао је Вишковић за прњаворску телевизију “К3”.

Вишковић каже да постоји рјешење ако дође до повлачења Српске из садашњег система расподјеле прихода од индиректних пореза, наглашавајући да се о томе разговарало на данашњој сједници Владе, те додаје да експертски тимови и радне групе из министарстава Српске раде на томе да припреме сва евентуално неопходна рјешења.

“Ја стално говорим да се упути апел према другој страни у БиХ да размисле о будућности БиХ и да коначно уваже захтјеве који долазе из Републике Српске да заједнички покушамо наћи рјешење за функционисање БиХ”, рекао је Вишковић.

Вишковић је додао да уколико се друга страна и даље буде оглушавала на захтјеве из Српске, онда не види зашто би се неко изненадио ако Република Српска каже - Извините, не може више овако.

Он је за коефицијенте расподјеле прихода од индиректних пореза који се тромјесечно усвајају на Управном одбору Управе за индиректно опорезивање /УИО/ БиХ, рекао да је затекао ситуацију по којој је тај коефицијет за Српску био 32,17 одсто и да Федерација БиХ /ФБиХ/ двије године није хтјела да гласа око нових коефицијената.

Вишковић је подсјетио да су ентитетски премијери успјели на једном партнерском основу и разговору да дођу до компромиса.

“У том моменту је било према Републици Српској више од 40 милиона КМ дуговања и ми смо рекли - сада идемо на расподјелу према важећој потрошњи, а то да се намирује кроз шест једнаких транши. Тако смо испеглали то дуговање и одблокирали смо тај заробљени коефицијент за расподјелу прихода од индиректних пореза”, додао је Вишковић.

Он је напоменуо да је у мандату актуелне владе Српске коефицијент расподјеле прихода од индиректних пореза већи од “тог заробљеног коефицијента”.

Премијер Српске је рекао да Влада на чијем је челу има највише разумијевања за привреду, реални сектор и за привређивање.   

Вишковић: Износ већи за осам милиона КМ од ребаланса

Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић изјавио је вечерас да је усвојени буџет Српске за наредну годину од 4,024 милијарди КМ већи од ребаланса за ову годину за осам милиона КМ.

Он је додао да је ребаланс од усвојеног буџета за ову годину био већи за 220 милиона КМ, али без средстава ММФ-а добијених по основу специјалних права вучења.

“Смањили смо буџетски дефицит, смањили смо потенцијално кредитно задужење. Оквир за ребаланс буџета за ову годину у односу на редовно усвојени буџет био је за 420 милиона КМ већи. Од тог износа 200 милиона КМ су била средства ММФ-а по основу специјалних права вучења, а имали смо увећане приходе за 220 милиона КМ, које смо искористили за разне корекције у буџету, повећање плата, пензија, давања за реални сектор”, рекао је Вишковић за прњаворску телевизију “К3”.

Он је подсјетио да је 200 милиона КМ средстава ММФ-а употријебљено за смањење кредитног задужења које је било планирано у овој години.

Вишковић је навео да се у буџету за наредну годину на расходовној страни Српска, у суштини, одриче средстава од 280 милиона КМ, гдје спада 60 милиона КМ за пензионере, и исто толико за повећање плата у јавном сектору, 80 милиона КМ за привреду кроз смањење пореских стопа и парафискалних намета, 26 милиона КМ за дјечију заштиту, 16 милиона КМ за борачка примања, осам милиона привреди и тако даље.

“Кад се на тих 280 милиона КМ узме 220 милиона КМ колики је био ребаланс, то је 500 милиона КМ. Ако је неко у позицији да у години дана за 500 милиона КМ ослободи буџет, онда се то мора респектовати”, нагласио је Вишковић.

Он је додао да у поступку усвајања буџета није добио ниједан амандман који се тиче приходовне стране, већ су се односили на расходовну страну и да је врло тешко држати приходовну и расходовну страну буџета у “егалу”.

“Неко мисли да може само трошити, а не водити рачуна о приходима, али такво размишљање води ка банкроту. Људи често да би се додворили некој популацији, износе популистичке захтјеве не водећи рачуна одакле обезбиједити новац”, рекао је Вишковић.

Он је навео да у Влади постоји јасан принцип да се може обећати или договорити са социјалним партнерима само оно што се може финансирати.

“Често се чује она прича – задужују. Извините, тачно законом су приписани лимити и укупног дуга и јавног дуга и однос дефицита према бруто домаћем производу. Република Српска све то испуњава”, истакао је Вишковић.

Он је оцијенио да свака нова вриједност генерише потрошњу и када постоји раст нове вриједности може се планирати и већа потрошња, јер та нова вриједност треба да створи нову акумулацију која доводи позицију раста прихода.

Вишковић је додао да када се има раст прихода, онда се могу на расходовној страни планирати већа давања.

“Наша економија је кренула путем опоравка и стабилизовала се иако смо још у ситуацији пандемије вируса корона, и била је у позицији да уплати и веће порезе. Све то је генерисало раст прихода”, рекао је Вишковић.

Према његовим ријечима, тешко је у овом моменту рећи да ли ће се напунити буџет од преко четири милијарде КМ, с обзиром да је тешко, политички оптерећено вријеме, ситуацијом са вирусом корона, да предизборна кампања није такорећи ни престајала од општих до локалних избора, па од локалних до општих.

“Ако сте на позицији предсједника Владе, онда морате вјеровати у то што радите, то што креирате, али увијек се може десити и нека непредвиђена околност која у датом моменту може пореметити планове, али и у таквим моментима се мора прибјегавати одређеним мјерама и корекцијама, а закон и предвиђа ребаланс буџета”, рекао је Вишковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.