Више од половине студира на приватним факултетима

Драгана Келеч 25.04.2012 06:00

Фото: Више од половине студира на приватним факултетима

Бањалука - Највећа грешка у систему образовања у РС направљена је када су правно изједначени приватни и јавни факултети, сматра предсједник Синдиката образовања РС Стеван Милић.

Према статистици више од половине свих уписаних студената похађа приватне факултете, а Милић каже да је веома лош сигнал то што млади иду линијом мањег отпора, јер на великом броју њих купују само дипломе, али не и знање.

Школарине

И док су неки од приватних факултета стекли препознатљив имиџ, неки од њих егзистирају у једној собици, подруму, кући на крају града.

- Практично смо “заледили” школарину од 400 марака на јавним факултетима, док су на приватним оставили отворене руке. Тамо постоји јавна корупција са уписом, јер им није ограничено колико ће се новца узети за упис, па се школарине крећу од 2.500 па до чак 11.000 марака, колика је била школарина у једном истуреном одјељењу америчког универзитета - казао је Милић.

Истакао је да на приватним факултетима нема потребе за корупцијом, због тога што на некима од њих професори, али и сами власници факултета не дозвољавају да студенти падну на испиту.

- Познајем професора који је био запослен на једном нашем приватном факултету, који је када је оборио велики број студената на испиту јер нису знали ни како им се зове предмет, одмах добио отказ. Власник му је рекао да се то тако не ради на овом факултету - казао Милић.

Студент треће године Филолошког факултета у Бањалуци Слободан Марковић каже да велики број студената уписује неке приватне факултете због тога што их је лакше завршити.

- На већини приватних факултета сви студије завршавају у року, а дипломе напросто “врцају” - казао је Марковић.

Хиперпродукција диплома

Према подацима Завода за статистику РС у 2010. години дипломирало је укупно 7.328 студената, од чега 50,06 одсто на приватним високошколским установама.

Слична ситуација била је и годину раније, када је диплому стекло 6.679 студената, од којих 51,1 одсто на приватним факултетима.

Занимљив податак је да је академске 2008/2009. на приватним факултетима било уписано 12.189 студената, 2009/2010. њих 13.072, а 2000/2001. године на свим приватним било је тек 120 младих.

Према подацима Завода за статистику РС, највише дипломаца на приватним факултетима 2010. године имао је Паневропски универзитет Aпеирон и то 788. Слиједи га Универзитет за пословне студије са 672 дипломца. На трећем мјесту је Универзитет Синергија, гдје је дипломирао 501 студент.

У 2009. години, прво мјесто по броју дипломаца заузима Паневропски универзитет Aпеирон, гдје је дипломирало 904 студента, а слиједи Универзитет за пословне студије са 828 дипломца. На трећем мјесту је Универзитет Синергија, гдје је дипломирао 308 студената.

Када су у питању магистри, у 2010. години на високошколским установама у Српској 192 кандидата стекло је звање магистра наука.

На бањалучком Универзитету титулу магистра стекло је 53 кандидата, а у Источном Сарајеву 64. Када су у питању приватне установе, највише магистара произвео је Aпеирон и то 42. На Универзитету Слобомир, који важи за један од оних чији критеријуми су високи, само један кандидат добио је звање магистра.

У Српској постоје два јавна универзитета и двије високе школе те шест приватних универзитета и девет високих школа.

И у региону, највећи број диплома млади добијају на приватним факултетима. Тако у Србији постоји седам јавних универзитета у оквиру којих је 86 факултета и чак 11 приватних универзитета, на којима близу 50 одсто младих похађа студиј.

Слична ситуација је и у Хрватској, гдје статистике показују да су приватни факултети и високе школе дигле број дипломираних на 25.000 у години, односно да њима припадају двије трећине дипломаца.

Ипак, познати свјетски факултети, као што је Харвард немају годишње више од неколико стотина дипломаца. На овом факултету за докторске студије у просјеку се пријави између 800 и 900 кандидата из цијелог свијета, али право на пријем остварује највише њих 35.