Викиликс: Три човјека знала за хапшење Караџића

ЊУЈОРК - Тужилац Владимир Вукчевић нам је рекао да је хапшење Радована Караџића услиједило послије једномјесечног праћења његове мреже подршке и да су само три човјека у земљи знала о току операције - он, директор БИA Саша Вукадиновић, и Мики Ракић, савјетник предсједника Тадића, који је наводно руководио хапшењем Стојана Жупљанина.

Наводи се то у дипломатској депеши послатој 22. октобра 2008. године Стејт департменту из америчке амбасаде у Београду, а коју је објавио "Викиликс".

Додаје се да је Дејан Михов, шеф представништва Хашког трибунала у Београду, рекао представницима СAД да је атмосфера у БИA потпуно другачија откад је Саша Вукадиновић дошао на њено чело, јер је сарадња са београдском подружницом Трибунала знатно побољшана.

- Михов је рекао да је Булатовић (ранији директор БИA) увијек изврдавао обавезе и давао непровјерене информације. Упорно је избјегавао да одговори на питања Михова о томе да ли је БИA прикупила узорке ДНA или отиске прстију током истрага о Караџићевом боравишту - стоји у депеши.

Aмбасада СAД истиче да су се и њени контакти такође побољшали са БИA откад је управљање преузео Вукадиновић.

- Он је увијек срдачан приликом посјета званичника америчке амбасаде и истиче да жели да буде сигуран да ће Младић бити ухапшен на тлу Србије, како би се показало да се у Србији поштује закон - додаје се у депеши.

Aмбасада СAД у Београду извјештава Стејт департмент и да у Демократској странци постоји политичка воља за закључење сарадње са Хашким трибуналом и преноси ријечи тужиоца за ратне злочине Синише Важића да је некадашњи министар полиције Драган Јоцић (ДСС) мијешао политику у сарадњу са Хагом.

Наводи се и то да је значајан напредак остварен послије хапшења Радована Караџића и да је прекогранична сарадња и размјена информација са NATO снагама у БиХ такође побољшала могућности Владе Србије на испуњавању хашких обавеза.

- Блиски савјетник потпредсједника Владе Ивице Дачића рекао нам је да је Булатовић шест мјесеци прије формирања нове владе добио информацију о боравишту Караџића, али није ништа учинио поводом тога, првенствено због идеолошке блискости Коштунице и Караџића, и због мањка међународног притиска - пише у депеши.

Истиче се да су послије Караџићевог хапшења, Тадић, Љајић, Вукчевић и други званичници јавно говорили о важности хапшења преосталих бјегунаца, не само из прагматичних разлога него и због потребе са помирењем са прошлошћу.

Додаје се да је амбасаду Душан Игњатовић, директор Савјета за координацију сарадње са Хашким трибуналом, информисао да Влада планира серију расправа о догађајима из деведесетих година и важности рада Хашког трибунала и истакао да ће у то бити тешко убиједити многе Србе, с обзиром на пуштање из хашког затвора Насера Орића и Рамуша Харадинаја.

Таблоиди

Михов нам је рекао да ће најтежи задатак владе бити побиједити сензационалистичке и националистичке садржаје које објављују таблоиди, који углавном имају највећу моћ у обликовању јавног мишљења, стоји у депеши из 2008. године.

Ферхаген

Шеф холандске дипломатије Максим Ферхаген рекао је државном секретару СAД Хилари Клинтон да се српским лидерима не може вјеровати да ће испунити обећања и да једно говоре у личном контакту, а друго јавности, наводи се у америчкој дипломатској депеши, коју је објавио "Викиликс".

Депеша је под ознаком "повјерљиво" 28. јула 2009. послата амбасадама СAД у Хагу, Београду и мисијама у УН и NATO.

Клинтон и Ферхаген су 14. јула 2009. разговарали о начинима за објективну процјену сарадње Београда са Хашким трибуналом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.